Хашки трибунал као политичка институција

503

Нови обрт у предмету Ј. Станишића и Ф. Симатовића

 

МТБЈ је 15. децембра текуће године донео одлуку која само на први поглед може изгледати као неочекивана. После две и по године од како је Претресно веће МТБЈ[1] ослободило кривице Ј. Станишића и Ф. Симатовића (бивше руководиоце службе безбедности Србије) по свим тачкама оптужнице[2], Жалбено веће[3] је поништило ту одлуку и наложило спровођење новог судског процеса. Тако су Ј. Станишић и Ф. Симатовић 18. децембра поново изашли пред судије и одговорили на питање да ли се осећају кривим. Одговор је био исти као и пре 12 година: “Не, нисмо криви”.

Одлуку Жалбеног већа тешко је назвати неочекиваном. Ослобођење Станишића и Симатовића било је остварено при одређеним околностима које су давале основа да се сматра да је то ослобађање привремени акт који носи чисто тактички карактер. Као прво, ослобађање је произашло уочи заседања СБ ОУН које је било специјално посвећено делатности трибунала и Русија је за то заседање припремала наступ против МТБЈ у вези са отворено антисрпским усмерењем тог трибунала. Како би обезбедили себе, МТБЈ је донео тактичку одлуку о ослобађању Станишића и Симатовића. То им је и успело: Русија је била задовољна и гласала је за продужетак пуномоћја судијама. Као друго, одлука није била донета једногласно, већ већином гласова: француски судија Мишел Пикар је гласао против. И на крају, најважније – одлука о ослобађању била је донета на основу концепције “директног предумишљаја” (specific direction), која се није раније практиковала у пракси трибунала са изузетком једног предмета – и управо предмета Момчила Перишића. Али разлог примене (тачније увођења) те концепције у предмету Перишића био је схватљив: Западу је било потребно да оправда “свог човека”. Није случајно да је једини члан Жалбеног већа који је гласао против донете одлуке, био нови члан трибунала, судија из Тогоа – Кофи Кумелио Афанде. Он је истакао да презентација доказа није била довољна како би се делатност оптужених окарактерисала као злочиначка. Судија Афанде је предочио веома убедљиве аргументе о томе да је неопходно да се говори не о “удруженом злочиначком подухвату” него о “заједничким војним дејствима”. У вези са тим, примена концепције “директног предумишљаја” је била не само оправдана, него и неопходна… Апсолутно тачна анализа ситуације. Међутим, нови судија није схватио најважније: старе судије су саме чланови “удружених злочиначких подухвата” по питању позивања на одговорност невиних и зато је група “стараца” учинила то што је очигледно било планирано још пре три године – укинула је оправдање за Станишића и Симатовића.

Разлог укидања оправдавајуће пресуде Станишићу и Симатовићу је политички! Тачније – постоје два разлога. Први је стратешки, други тактички. Стратешки разлог – продужење живота Хашког трибунала који постоји у две ипостаси: сами МТБЈ и Резидуални механизам за кривичне трибунале (МРМКТ). Формално ће се нови судски процес спроводити у другој ипостаси која се налази под руководством тог истог Т. Мерона на кога смо изгледа рано заборавили после избора Малтежанина К. Агијуса за новог председника МТБЈ. Сада је то нова основа за продужетак живота тог трибунала, и то на неколико година. Тиме се одмах мења цела прогноза коју је предочило руководство МТБЈ у СБ ОУН. Тако се у извештају председника МРМКТ Теодора Мерона каже да ће трибунал завршити своју делатност за 36 месеци после жалбе по последњем предмету у МТБЈ (претпоставља се да ће то бити предмет генерала Ратка Младића).[4] Сада се може само претпостављати колико ће се одужити нови судски процес, а онда још 36 месеци његовог апелационог разматрања! И приде – ко је рекао да се трик са одређивањем новог судског процеса неће поновити и у предмету Р. Караџића, В. Шешеља, Р. Младића? Већ сада је јасно да је управо то замишљено бар у неком од ових процеса…

Што се тиче тактичког циља донете одлуке о новом суђењу Станишићу и Симатовићу, треба подсетити да је то било објављено неколико дана после специјалног заседања СБ ОУН по питању продужетка пуномоћја судијама МТБЈ. У вези са тим посебно треба истаћи да је одлука Жалбеног већа могла да се донесе у било ком року, но објава те одлуке – увек представља одлуку председника МТБЈ. Узгред, председник МТБЈ К. Агијус се налази у саставу тог Жалбеног већа које је укинуло ослобађајућу пресуду српским оптуженицима. На тај начин тренутак објављивања те одлуке представља важан фактор за схватање узрока доношења те одлуке. То је још једна уцена СБ, тачније неких његових чланова, пре свега Русије. Укидање ослобађајуће пресуде Станишићу и Симатовићу је освета Русији која је инсистирала на томе да претходно продужење пуномоћја судијама не буде продужено за онолики рок колико је захтевало руководство МТБЈ (одмах за три године!). Тада је у својству доказа да се са трибуналом може трговати, такође на неколико дана пре гласања о продужетку важења пуномоћја судијама, трибунал привремено ослободио В. Шешеља. Међутим, Русија на ту “доброту” МТБЈ није насела и инсистирала је на томе да продужење пуномоћја може трајати само једну годину. Сада трибунал показује своје зубе подсећајући да је неопходно са њим трговати.

Први судски процес заузео је 226 дана који су се развукли на пет година. За то време тужилаштво је извело 97 сведока, а одбрана – 36 сведока. Ново Претресно веће које ће судити Ј. Станишићу и Ф. Симатовићу састоји се од судија Бертона Хола (Бахами), Сеона Ки Парука (Кореја) и Соломи Балунги Боса (Уганда).[5] Адвокати Ј. Станишића биће Вејн Џордаш и Скот Мартин, а Ф. Симатовића – Михаило Баркаћ и Владимир Петровић. То јест, ти исти адвокати који су их и раније заступали.

[1] У саставу судија били су А. Ори (Холандија), М. Пикар (Француска) и Е. Гваунза (Зимбабве). Решење је было донето већином гласова, судија Пикар гласао је против. Судија Пикар је театрално изјавила: If we cannot find that the Accused aided and abetted those crimes, I would say we have come to a dark place in international law indeed. It is a place, in the words spoken by the Honorable Judge Robert H. Jackson in 1949, where “law has terrors only for little men and takes note only of little wrongs”.5107 Even if the evidence would “only” establish that the Accused were indifferent that these heinous crimes be committed in pursuit of their ultimate “military” objective, I believe the majority has erred by acquitting them of all charges. (См.: http://www.icty.org/x/cases/stanisic_simatovic/tjug/en/130530_judgement_p2.pdf – см. страницу 867)

[2] Prosecutor v. Jovica Stanišić and Franko Simatović.  Judgement.  30 May 2013 // http://www.icty.org/x/cases/stanisic_simatovic/tjug/en/130530_judgement_p1.pdf

[3] У саставу судија Ф. Покар (Италија), К. Агиус (Малта), Ли Дакина (Кина), А. Рамарсон (Мадагаскар) и К. Афанде (Того).

[4] Види Извештај Међународног резидуалног механизма за кривичне трибунале о току његовог рада у почетном периоду // Документ ОУН: S/2015/896 од 20. новембра 2015. године.

[5] См. распоряжение президента МОМУТ Т.Мерона на официальном сайте МОМУТ в интернете: http://icr.icty.org/LegalRef/CMSDocStore/Public/English/Order/NotIndexable/MICT-15-96/TMS14290R0000454936.pdf