Тек завршени парламентарни избори у Хрватској још једном су показали да је опредељење за HDZ као владајућу странку већинска одлука њених бирача, иако неки наручени загребачки аналитичари (наводне леве орјентације!) упорно истичу како су неке тобож нове странке искорачиле још десније!
Убедљив неуспех SDP као некакве леве странке, јасно казује да је борба за власт вођена заправо само на десници хрватске изборне сцене, која видљиво јача како стасавају нове генерације хрватских гласача!
Знатан број политичара из европске „заједнице срећних народа“ дао је отворену подршку ХДЗ, током трајања ове предизборне кампање у Хрватској, иако се они јелте никако не мешају у унутрашње одлуке своје чланице, али ето ипак да се зна ко је њихова симпатија!
Она непријатна ситница, да се та досадашња влада HDZ није никако одлучила да законски спречи видљиво испољавање проусташких иступа са поздравом ZDS (Za dom spremni), бројних отворених претњи Србима који су малтене дежурни кривци за све и свашта, наравно лоше у „демократској Хрватској“, притом се не рачуна!
Уосталом, и сама тета Урсула која је нови гаулајтер породице „европских срећних народа“ је лично учестовала у таквој подршци HDZ, што упућене нимало не чуди, јер од 1990. године подршка немачких власти је била јавна у процесу насилног разбијања државе Југославије, тада чланице ОUN, тачније једног од оснивача, који је имао горко искуство са немачким нацизмом и хрватским клерофашистичким усташтвом, као његовим највернијим савезником у Југославији!
Ону ситницу, да је током трајања NDH над Србима, Жидовима и Ромима почињен геноцид, злонамерно ће покварени Британци опрати перфидном кампањом о „Хрватима као анти комунистичким борцим“ током трајања „гвоздене завесе“, те нимало не чуди да су Немци опет били теренски организатори током разарања Југославије деведесетих година прошлог века, јер они су познати по детаљним извођачким радовима још од времена чика Бизмарка!
Зато нимало не чуде бројне похвале садашњем, будућем премијеру такве демократске Хрватске, који се хвали да се успешно одупро претњи да победи још деснија опција певача Мирослава Шкоре, коју јелте таква демократска ЕU ипак не би могла тако радосно да хвали!
Наравно да ће нова влада HDZ наставити са својом досадашњом праксом отворене подршке лажној шиптарској самопроглашеној држави у јужној српској покрајини, наставиће и отворену подршку Миловој „црвеној Хрватској“ (како усташки идеолози називају Црну Гору) која се „оправдано бори против мрачне СПЦ“ која никако неће да мирно уступи своју вишевековну имовину за евентуалне туристичке рајеве белосветских инвеститора, којима ће невладина организација названа CPC (Crnogorska pravoslavna crkva) баш радо изаћи у сусрет за изградњу хотелских комплекса уз Јадран, само да се некако и отме та имовина, наравно све по закону!
Та нова влада HDZ ће подржати и све намере бошњачких политичара из Сарајева да сведу Републику Српску на празну дејтонску љуштуру, како би се напокон драги NАТО проширио до Дрине (ко некад мила Аустроугарска!) да спречи „малигни руски утицај“, и онемогући мирис тамјана у српским земљама, јер наводна демократизација нема алтернативу!
Судећи по најавама, за те будуће сложене задатке бираће се и потпредседник владе HDZ из реда SDSS (Српска самостална демократска странка), да их као доказани проеуропски политички „Хрват“ и спроводи!
Овакав ватикански модел, већ виђен и успешно коришћен на брдовитом Балкану, нечуди у овом часу координисаног притиска на Србе из центара моћи чика Сороша, који упорно проводе прекомпозицију држава које нису кооперабилне за њихове „демократске препоруке“.
Придружујући се тим бројним европским честиткама, и београдски фактор мира и стабилности у региону и шире честитао је победу HDZ као партнеру у заједничкој европској породици странака народњачке орјентације, иако слављеници баш нешто много и не маре за ту честитку!
Они ће своју домаћу задаћу и даље приљежно извршавајти, макар фактор честитао или не честитао, тај и такав Београд и даље има статус парије за све ватиканске послушнике на Балкану, јер ватиканци никако не заборављају да су још српски средњовековни владари одбили да се покоравају римском папи, ко изабраном наследнику на трону Светог Петра.
