Хемијско оружје представља једно од најсуровијих оружја и није случајно да је управо оно забрањено. Конвенција о забрани истраживања, производње, складиштења и преноса хемијског наоружања из 1993. године, у потпуности забрањује све операције са овом врстом оружја, укључујући и, наравно, примену хемијског оружја у свету. Истовремено, као и сваки други међународни споразум, ова конвенција се односила само на оне државе које су је потписале и на тај начин, признале себе у правној потчињености са њеним одредбама. Сирија није потписивала ту конвенцију. Међутим, услед започетих ратних дејстава, Сирија се сагласила – у резултату дипломатских компромиса – да потпише ту конвенцију и ликвидира своје хемијско оружје. Према саопштењу Међународне организације за ликвидацију хемијског наоружања (ОЛХО), сиријско хемијско оружје је било уништено.
Међутим, догађаји из последњих месеци и недеља, показују да се питање хемијског оружја Сирије покушава поново поставити. Одједном се „испоставило“ да ОЛХО није уверено у своје закључке и не може потврдити то што је раније већ било потврђено.
Постоји све више сведочанстава тога, да је такозвани инцидент са применом хемијског оружја у сиријском Хан-Шејхуну била или исценираност, или било шта друго, само не хемијски напад. О томе су говорили и, на пример, стручњаци организације „Шведски лекари за људска права“. Они су дошли до закључка да су деца која су приказана у видео-клиповима „Белих шлемова“ била без свести, под утицајем неких психотропних материја.
На тек завршеном заседању ОЛХО од 19. априла, Русија је покушала да прокоментарише кадрове „Асадовог хемијског напада“ који су обишли цео свет, са демонстрацијом појединих кадрова на великом екрану. Када је руски представник уочи почетка заседања замолио да му се обезбеде техничке могућности за такву демонстрацију, то је прво изазвало панику, а потом жестоку хистерију представника САД, и то на очиглед свих забезекнутих представника из 150 земаља-учесница Конвенције за ликвидацију хемијског наоружања. Хистерија Американца је на чудан начин заблокирала све пројекторе у здању ОЛХО и руски делегат није могао продемонстрирати видео кадрове. Но, чак и без тога његове речи су произвеле ефекат разорне бомбе. Представник Русије је обратио пажњу на то, да на фотографијама које наводно заправо представљају доказ хемијског напада, ми видимо код деце веома раширене зенице, скоро ширине ока. Међутим, прва карактеристика утицаја сарина огледа се у сужењу зеница. То потврђује закључак шведских лекара о томе да су деца у Хан-Шејхуну подвргнута тровању наркотичким или психотропним препаратима.
На другим фотографијама се не примећују знаци карактеристични за повреде лаког или средњег степена тежине – такви као што је обилно балављење, сузење и друга излучивања. Све то доказује да се они који су снимали ове кадрове, слабо разумеју у последице примене хемијског оружја. Што се тиче врсте муниције која је представљена на видео снимцима из рејона Хан-Шејхуна, из којих је, наводно, био избачен сарин – то не спада у авијацијске видове оружја – недостаје му реп и било каква ознака. Руски представник је претпоставио да је то највероватније мина из кућне радиности или нешто што не спада у праву авијацијску муницију.
Све ово говори о томе да Хан-Шејхун представља провокацију. Сада је важно да Организација за ликвидацију хемијског оружја не прогута ову провокацију и не иступи тупим оружјем у генерално незамисливој игри западних земаља. Не, овде се не ради о томе да се Запад разувери. Па Запад зна истину боље од било кога другог. Него се ради о томе да све остале земље не би испале као преварени саучесници у злочину.
У вези с тим Русија је изјавила да она није сагласна са том позицијом коју је заузео ОЛХО. Тачније – низ земаља које су у тој организацији заузеле власт и у суштини користе се њеним покрићем за промовисање својих интереса. Да би се исправила ситуација, руска Федерација је поднела три основна захтева за спровођење истраге у Хан-Шејхуну.
Прво. Нас више не могу задовољити истражна дејства која би остваривала Мисија ОЛХО за утврђивање чињеница у режиму који је установљен у последње време, то јест, дистанционо, без доласка на место претпостављеног догађаја, на основу изучавања материјала са интернета и испитивања сведока на територији суседних земаља са Сиријом. Сва истражна дејства мора да се остваре непосредно на месту, то јест, у Хан-Шејхуну и у авио-бази Шајрат, где је, како се тврди, био складиштен сарин који је употребљен.
Друго. Неопходно је обезбедити избалансирани састав стручњака у географском односу, као што је то директно и предвиђено Конвенцијом и мандатом Мисије ОЛХО. Представници тих земаља које се најнепријатељскије односе према овдашњој влади, не смеју да чине већину у саставу Мисије. Занимљиво је да неке западне делегације оштро критикују Русију за само постављање питања о праведном географском представљању! Какао се испоставило, то је било суштинско питање!
Треће. Истрага се не сме спроводити искључиво на основу материјала са интернета и анкета опозиционера. Неопходно је искористити сав доступни спектар истражних дејстава, као што је то предвиђено Конвенцијом о ликвидацији хемијског оружја и у мандату Мисије Организације, а такође у препорукама Заједничког механизма истраге. Посебну пажњу треба доделити прикупљању материјалних доказа и образаца непосредно на месту претпостављеног догађаја.
Узгред, проблем хемијског оружја у Сирији изгледа има тесну везу са хемијским оружјем у Либији. После агресије НАТО пакта на Либију и рушења либијске државности, хемијско оружје Либије је пало у руке рушитеља. Оно је званично у рукама владе, само што је влада принуђена да бежи из престонице, да би њени представници спасили своје животе. Поред тога, када у медијима говоре о влади Либије, сматра се да се не ради толико о оној влади која реално контролише територију земље, колико о влади коју су на Западу одлучили да признају у својству такве… У вези с тим, поставља се питање: где се заиста налази хемијско оружје Либије? Званичан одговор на то питање даје нам та сама Организација за ликвидацију хемијског оружја. После доношења одлуке о „Подробним захтевима у односу на уништење преосталог хемијског оружја категорије 2 у Либији“[1], наводно је почео процес његовог уништења. Међутим, процес се одвија у Немачкој и то са неким чудним моментима. Тако је, према стању од 20. марта 2017. године, уништење фосфортрихлорида достигло показатељ раван 3,2 метричке тоне или 2,8 процената. Међутим, уништавање је било прикочено, и била је донета одлука о почетку уништења тионил хлорида. Разлози не изгледају сувише убедљиви. Све изгледа прилично замршено.[2] И можда није случајно што ОЛХО не жели да узме реалне узорке? Јер се може испоставити да у Хан-Шејхуну никаквог хемијског оружја уопште није било, а тамо где би се његова примена могла потврдити – испоставило би се да то оружје није сиријско…
[1] Документ Организације за ликвидацију хемијског оружја: ЕС-М-52/DEC.2 от 27. јул 2016. године.
[2] Компанија “GEKA mbH” информисала је Секретаријат о томе, да се због задршке са добијањем коначне дозволе за коришћење система неутрализације уништења фосфор трихлорида почело са применом пећи у заводу 1 за спаљивање смећа («Мюнстер-1»). Прва обрађена запремина садржала је смесу PCl3 и POCl3, что је било установљено при првобитном одабиру проба. Та запремина је представљала мању опасност због комбинације хемикалија. Садржај се полагано сипао у пећ, да се не би допустило оштећење система због високе корозивне активности материјала. Међутим, на основу резултата следеће инспекције спроведене на објекту «Мюнстер-1», била је донета одлука да се заустави одлука о самосталном уништавању фосфор трихлорида и да се почне уништење тионил хлорида. Замена хемикалија представља неопходну меру предострожности, донету са циљем да се не дозволе озбиљна оштећења ватросталне облоге. Објект “GEKA mbH” такође нставља да предузима кораке, усмерене на тражење потребних дозвола и да се приступи неутрализацији после њиховог добијања.
