У Србији се спроводи експеримент, који чини један од сегмената хибридног рата. Иза експеримента стоји Пентагон, односно ДАРПА (Defense Advanced Research Projects Agency) – агенција Министарства одбране САД одговорна за развој нових технологија. Експеримент се састоји у емитовању микроталаса различитих фреквенција и распршивањем одговарајућих супстанци у ваздух. Ефекти се побољшавају медијским манипулацијама, најчешће понављањем одређеног текста, а све с циљем изазивања апатије и осећаја беспомоћности код циљане групе. Специфично дизајнирани постови, поруке, уопште, коментари на друштвеним мрежама, разарају когнитивне могућности, нарочито код младих којима се у подсвест усађује тематика коју је лично Вучић промовисао у „ауторском“ тексту објављеном у листу Блиц 24. јула ове године.
Коришћењу микроталаса може се приписати и пораст насиља јер су у Србији забиљежени злочини који раније нису били својствени народима на овим просторима. Иначе, у Србији се експериментише широким спектром микроталаса, њихова енергија се подиже до нивоа радиофреквентног оружја, што код циљане групе ствара дезоријентацију. Коришћењем низа могућности у електромагнетном спектру утиче се на понашање и ментални капацитет становништва, те се подстиче пасивно, мирољубиво држање, или било које пожељно понашање. Ако би се резултати експеримента који се спроводи у Србији показали као успешни, експеримент би се одмах имплементирао на Русију. Пројекат ДАРПА под називом „Наративне мреже“ прати резултате манипулација, што има за циљ проучавање како приповедање утиче на људску спознају и понашање. Резултати се планирају применити у међународном безбедносном контексту.
На пример, у тексту „Зашто нам је потребан унутрашњи дијалог о Косову“ Вучић делегира тешке и стратешке теме, што представља испитивање реакције становништва. Тај текст је „пробни балон“ за наредни текст, који је Вучић такође добио од својих ментора, а тек га кани објавити. ДАРПА жели унапредити алгоритамски модел, односно утврдити зашто се неким текстовима и причама верује а другима не, и које теме би могле мобилисати јавност а зашто друге то не могу. Зато се Србима кроз Вучића указује на потребу промене свести и идентитета, као и да је неопходно да се Срби одрекну прошлости у име будућности. Утицај на друштвене мреже, психолошке операције, укратко, све наведене активности су у функцији ефикасне пропаганде. ДАРПА испитује могућеност коришћења личних рачунара и смарт телевизора у исте сврхе помоћу злонамерних софтвера којима се нападају њихови корисници, односно циљани умови.
Стога се очекује да реакције на Вучићеве ставове, потпуно некоректне према властитом народу, изостану, а Вучић ће по налогу ментора ићи даље у уступању Косова и природних ресурса Србије. ДАРПА своје активности није развила на подручју Републике Српске, али је то у плану након потписивања „историјског споразума Срба и Албанаца“. Исто тако, очекује се да „стара екипа“ која је раније покушала извести обојену револуцију у Српској, поново покуша изазвати нереде у Бања Луци, овог пута на јесен и у пролеће. Али, са мењањем свести у погледу Косова и промене српског идентитета Вучићу баш и не иде. Коментари дела српске интелигенције, уважених чланова академске заједнице, новинара и аналитичара су стигли. Они су одраз оног дела друштва које је снажне вере и не пристаје да се Срби одрекну своје баштине, традиције и светле прошлости коју су им оставили преци. На њих манипулације не делују јер се ради о снажним личностима непоколебиве вере.
Вучић позива ирелевантне НВО и друге институте и политичке центре, како би пренео одговорност за издају. У први план је изнео став Душана Ковачевића. Вучић је и чекао тај и сличне ставове, након чега је донео закључак: „Успели смо, сви причају о томе као Душан Ковачевић“. На основу ставова неколико водећих режимских интелектуалаца постао је задовољан реакцијама на позив на унутрашњи дијалог о Косову.
Тако Срби сами са собом треба да воде дијалог о Косову у којем ће сем власти учествовати опозиција која није опозиција, а трећи партнер су НВО, које су наизглед коректив и глас народа, а живе од Сорошових донација. Вучићу не пада на памет да промену устава потврди на референдуму. Зато је негативно и реаговао на иницијативу председника Додика да се у Српској одржи референдум о Дану Републике. Покушао је да референдум забрани и Додика окривљивао због одржаног референдума, јер се плашио да референдум не постане вирус који би се пренео на Србију. Али, Додик није послушник. Остао је уз народ.
Стога Вучићеви ментори стварају перцепцију да је Додик реметилачки фактор уласку Србије и БиХ у НАТО. Покушавају га приказати као реметилачки фактор на Балкану. Вучићевим менторима је познато да Москва у Додику види поузданог пријатеља, да Русија рачуна на Додика, и да га неће оставити на цедилу. У неколико америчких амбасада циркулише писмо пристигло из Вашингтона. Анализирају се ставови министра Лаврова о Балкану које је изнео у неколико интервјуа, при чему је прилично безбојне описао односе Русије са Србијом, док је о Додику говорио афирмативно и топло. Русија зна да је Додик истрајна брана самовољи Запада.
Вучићеви интелектуалци попут Душана Ковачевића подржавају дијалог о Косову а не дијалог са Косовом, те Вучић пун елана иде у другу фазу – издаја, завршни чин. Његови ботови прате социјалне мреже и за потребе оперативаца неокона праве анализе достигнућа у измени свести и идентитета српског народа. Зато је Вучићев говор поводом Дана сећања који је 4. августа одржао у Ветернику лицемеран, јер он предано ради на убијању сећања код Срба.
Тужно је погледати медијску сцену Србије. Сем неколико традиционалних медијских кућа све друге су прозападне и усмерене против српских интереса. Чак „патриотски“ Информер, који толико хвали Русију а куди Америку и НАТО, једино што жели постићи је да се у јавности створи утисак да је Вучић проруски оријентисан, што је обичан спин и потпуна неистина. Зна Москва за кога Вучић ради. А нека Вучић и његови ментори добро процене да ли су Србе довољно анестезирали.
