Управни апарат NDH чинили су чиновници Мачекове бановинске управе, очишћен од Срба и југословенских патриота, међу којима је било и Жидова у Загребу, као граду са најјачом жидовском колонијом уз Сарајево (где су већ вековима живели Сефарди) у NDH.
Загребачки Ашкенази су још у аустроугарској држави били измешани са домаћим католицима, тако напредујући у чиновничком апарату, који сада у „чистој хрватској држави“ није никако смео да буде неподобан, те се одмах примени оно нацистичко правило статуса почасног аријевца, што је значило заштиту од физичке ликвидације, барем за посебно одабране!
За ту деликатну дужност, делиоца спасоносних потврда изабран је усташа повратник из емиграције и најближи сарадник Dide Kvaternika VLADO SINGER, и сам Жидов, који се покатоличио тек као студент, иако је од ране младости био хрватски екстремиста, укључен у терористичке активности, те је морао побећи из Југославије због умешаности у припреме за атентат на краља Александра, у Загребу 1931.године.
У емиграцији је SINGER постао један од најближих сарадника младог Kvaternika, стварајући усташки апарат безбедности, нарочито обавештајну мрежу, обзиром да је знао чак четири страна језика за разлику од већине полуобразованих террориста.
Зато ће и од самог Pavelića добивати поверљиве задатке, кружећи на релацији Италија-Немачка-Мађарска, боравећи у Бечу, али вешто избегавајући замке југословенског обавештајца Владете Милићевића, који га будно прати!
Чим се врати у Загреб, VLADO SINGER је именован за шефа обавештајне службе NDH још у априлу 1941., те као такав сарађује са преставником канцеларије нацистичког GESTAPO-a у Загребу, који будно прати како савезничка NDH решава жидовско питање, те посебно обраћа пажњу на тзв počasne arijevce, којих у Загребу има приличан број, јер су увезани родбински и тазбински са слојем некадашњих аустроугарских чиновника, а добар део нове чиновничке елите у NDH управо потиче из тих кругова, те критикују групу „расова“, усташких пуковника,емиграната који су затворени круг који ведри и облачи у Загребу, али има лични сукоб са SINGEROM још из емиграције, пошто је његов рад њима био непознат и нису сматрали да је толико значајан. Они нису сматрали да филигрански рад SINGERA са том чиновничком елитом може донети икакву корист младој хрватској држави.
SINGER је из недовољно разјашњених разлога заштитио поштанског чиновника Виљема Гаљера и његову супругу Наду, који су учестовали у организацији саботаже у главној пошти у Загребу (коју су извршили чланови KPH) те су бесни Немци захтевали детаљну истрагу и кажњавање организатора.
Расови су сазнали да је Singer заштитио Гаљера, за кога је утврђено да је организатор те саботаже. SINGER је ухапшен у својој канцеларији и смештен у истражни затвор, из ког је убрзо пребачен у логор Јасеновац у тзв „К-nastambu“, део за Хрвате који уживају повлаштени положај.
За Singera су код Pavelića ургирали бројни усташки челници, и свима је обећао да ће се проблем решити повољно, али је на опште изненађење многих из емиграције, Singer убијен у Јасеновцу!
Сазнало се да је Singer из Јасеновца упутио писмо Paveliću, у ком га детаљно информише о приликама у самом логору и самовољи управника LUBURIĆA, али Аnte је то писмо дао Мaksu, тако осуђујући Vladu који је био веома близак Didi Kvaterniku, са којим је Аnte већ имао сукоб, те се тако решио једног нежељеног сведока својих тајних потеза у емиграцији, које није желео да неко зна.
У време када је FRANJO TUĐMAN био директор Института за хисторију радничког покрета у Загребу пласирана је прича да је SINGER наводно био близак комунистима, те је зато ликвидиран, што је део лажи о бројном и јаком антифашистичком покрету у Загребу, те комунисти ето имају своје симпатизере и међу шефовима UNS, који су се давно и показали и доказали као злочинци, међу којима VLADO SINGER има посебно место, чију улогу кроатокомунистичке власи нису ни покушавале да детаљно расветле, иако су током акције УДБЕ назване „ГВАРДИЈАН“ ухваћени бројни усташки прваци који су знали Singera још из емигрантских дана, али у данас доступним документима из истраге се јасно види да лик и дело Vlade Sngera нису били детаљно расветљени.
Папире нацистичког Gestapo-a из канцеларије у Загребу није нико од хрватских историчара детаљно изучавао, а ни сазнања израелског меморијалног центра ЈAD VAŠEM, те та енигма још чека свог истраживача!
