Док се тајно припремао Брионски пленум којим почиње планска демонтажа југословенске федерације, у југословенској средини готово незапажено прошло је потписивање Протокола између СФРЈ и Свете Столице (25.06.66.) којим је Brozov комунистички режим тражио неки облик суживота са Католичком црквом!
Vladimir Bakarić тада (у договору са Brozom) на политичку сцену Хрватске изводи младе снаге које ће моћи да покрену жељени процес „демократизације“ окошталог партијског апарата, у ком још доминирају кадрови из народноослободилачке борбе.
Тако је Мika Tripalo (некадашњи Титов први омладинац) 1966.год постао секретар Izvršnog biroa CK SKH а од 1969.год и члан Извршног бироа Председништва СКЈ, док је Savka Dapčević-Kučar постала 1968.год председница CK SKH!
Њих ће двоје потом бити носиоци „демократизације“ у хрватском партијском апарату (са изразитом подршком самог Brozа) током бурног Hrvatskog proljeća !
Хрватску је запљуснуо реформски талас у политици, култури и друштву обојен изразито национално, упорно казују данашњи повјесничари за та догађања.
Тражило се да се држава, иако социјалистичка, мање меша у привреду кроз увођење тржишних принципа, и да се децентрализује – како би више овлашћења добиле републике. Истовремено су организовани научни скупови о хрватској нацији и језику,али се тај набој са научних скупова преливао и на улицу!
У овом гибању народа, касније названом Hrvatsko proljeće, изразито је учествовала Мatica hrvatska, али су га предводили функционери владајућег SKH!
Vlado Gotovac,уредник масовно читаног и утицајног Hrvatskog tjednika (орган Мatice hrvatske) суштину покрета је видио у наводној националној еманципацији, коју је плански тумачио као покушај изласка из тоталитаризма.
Економиста Хрвоје Шошић ултимативно је тражио раскид са комунизмом,чак је предлагао да Хрватска затражи пријем у чланство OУН, тако оголивши наводни захтев за трансформацију централистичке у демократску федерацију!
У редовима Мatice hrvatske изразито су подржали Savku и Мiku, али су јасно ставили до знања како су за њих идеје југословенства само параван за великосрпску политику, а одлуке ZAVNOH су ишчитавали као модел остваривања веће националне и републичке неовисности!
То је омогућило да RKC преко свог листа Glas Koncila стидљиво али видљиво подржи ставове Мatice hrvatske као општехрватске, тaкo свесно маргинализујући водећу улогу кроатокомуниста у покренутој „демократизацији“!
Покренути процеси се плански шире преко медија те тиражи дневних новина нагло расту, тако Vjesnik достиже 100000 а Večernji list чак 400000 примерака. Свима њима главна задаћа је била представити хрватској јавности наводни положај и третман Хрватске у Југославији!
Медијска борба за хрватске националне интересе водила се кроз истицање начела – hrvatska јаvноst ima pravo da zna!
Руководство TV Zagreb уводи самостални дневник одвојен од ЈРТ, како би се појачао захтев за наводне „чисте рачуне“, јер свакодневни обавезни прилог упорно казује о том захтеву.
Следећи такав талас „демократизације“ у тај процес се укључују и студенти који бирају ново руководство, те IVAN ZVONIMIR ČIČAK постаје први студент-проректор Sveučilišta, Damir Budiša постаје председник Savezа studenata Zagreba, a Аnte Paradžik постаје председник Saveza studenata Hrvatske.
ČIČAK је изразити клерикалац, има нескривену подршку и Маtice hrvatske и RKC, британски медији ће га тада назвати „zagrebačkim Ciceronom“, због његових честих говора које је држао на студентским трибинама!
Тако ће у будућим догађањима ови студентски представници имати једну од водећих улога, те се данас у анализама истиче да између три тада доминантна актера на хрватској политичкој и шире друштвеној сцени из разних разлога није било неопходне координације, што је у завршници тог процеса резултирало њиховим сломом и поразом! Наглашава се да је студентско руководство видљиво било својеврстан арбитар у несугласицама и шумовима између SKH и Matice hrvatske.
