У плејади усташких терориста издваја се својим филигранским радом на стварању тајних веза и канала dr MATE FRKOVIĆ, лекар по струци али завереник по опредељењу. Још као студент медицине био је близак сарадник Pavelića, али се јавно није експонирао као Кvaternik или Lorković да мора бежати у емиграцију.
Увек на ивици прогона, вешто је плео мреже тајних усташких канала између Загреба и Мађарске, ослонцем на католичке самостане као сигурне куће за терористе!
После завршених студија сместио се плански у Вараждин, створивши чврсто тајно упориште између централе у Загребу и логора Јanka Pusta у Мађарској, користећи свој рад у јавном здравству као покриће за бројне контакте на терену!
Чим се прогласи NDH, именован је за усташког поверени ка за Хрватско Загорје, те оснива истоимену жупу као административну јединицу нове хрватске власти.
Постављен је потом за „прочелника здравственог одјела Усташке војнице“ са чином пуковника, а 1942.године постаје доглавник, члан најужег “државног руководства”!
У реконструисаној влади 1944.године именован је министром МУП, те организује планско повлачење усташке врхушке и војске у Аустрију, маја 1945.године.
Ту га већ у мају хапсе енглески обавештајци, али наводно нису знали његов прави идентитет и ослобађају га, а он одмах одлази у Италију где заједно са Pavelićem и Sušićem оснива Hrvatsko državno vodstvo, које ће организовати оружани отпор у „окупираној домовини“, који ће водити КRIŽARI – борци против србокомунистичке Југославије уз подршку „демократског света“ Западне Европе!
Као искусан организатор тајних канала, задужен је Мате за комплетан надзор будуће трасе убацивања, која ће ићи из Аустрије преко Мађарске у Подравину до Папука и Билогоре. Видљиво је да ће се користити стари усташки канали али у новим околностима, јер су тада у Мађарској присутни совјетски органи безбедности.
Frković, као стари лисац сместио се близу мађарске границе у сеоску гостионицу у Аустрији, пошто је претходно безбедно испратио своју породицу у Аргентину, преко ватиканских „пацовских“ канала!
Припреме за терористичку акцију су биле темељите и свеобухватне, док се политички сукоб бивших саветника све више претварао у хладни рат, који ће довести до спуштања „гвоздене завесе“ пијаног Винстона, и поласка прве групе усташких терориста у „окупирану домовину“!
Само, ни југословенска УДБА није спавала на ловорикама, и густе грабље сарадника на терену прихватиле су убачене терористе који су завршили у тајном затвору, а надзорник FRKOVIĆ није могао да открије да су у Загребу, али иза решетака. Игра се наставила, пребацивање група се одвијало као излет у природу, додуше са оружјем и експлозивом а не кошаром за печурке.
УДБА је од ухваћених терориста сазнала за Матино скровиште и важну улогу, те одлучила да га киднапује и пребаци у Загреб. Подмитили су келнерицу повећом сумом новца, да му подметне вино са успављујућим прахом уз вечеру, а двојица вештих оперативаца су споља тихо ушли у његову собу кад је заспао, да га вежу, умотају у ћебе и изнесу кроз прозор. Међутим, иако омамљен пружио је жилави динарац отпор и почео да виче, те су му у помоћ притекли амерички официри из суседне собе, а отимачи су побегли необављена посла.
Маtе је одмах променио локацију и изразио сумњу у ток акције у домовини, те Кavran лично одлази да потврди операцију, прогласивши Маtu паничаром!
Када је јавно обзнањено да је ухваћена бројна усташка терористичка группа на Папуку и Билогори, било је јасно да Маtе не греши!
Маtе ће своје антисрпско и антијугословенско деловање наставити потом заједно са dr Brankom Jelićem, старим познаником и колегом. Они у тадашњој Западној Немачкој у Минхену оснивају HNO (Hrvatski narodni odbor), штампајући и пригодне новине Hrvatska država, стварајући и полувојну организацију Hrvatska obrana, упорно сањајући обнову миле NDH.
Како се то одужило, Мате напокон одлази у Аргентину да се придружи својој породици и тамо настави да пише текстове за емигрантске листове, сигуран од југословенске службе безбедности! Под псеудонимом Matijas Hrvatinić објавио је књигу Srpska nacionalna i vjerska nastranost, дочекао је почетак растакања заједничке државе Југославије, али није дочекао њен насилни распад и поновно рађање своје хрватске домовине.
