
Teк после скоро четри и по деценије од проглашене независности, у Хрватској је организована комеморација за Bugojansku skupinu, али не од стране власти, већ од удружења грађана – Hrvatske uzdanice Zagreb и Hrvatskog katoličkog dobrotvornog društva Sarajevo, те две католичке жупе на подручју где су страдали, уз подршку HVIDRE RH и HVIDRE HVO-a.
То је изнова подгрејало стару дилему ко је крив за њихову судбину, поготово што је загонетна смрт двојице преживелих актера у Domovinskom ratu још увек неразјашњена, а теза да су погинули у сукобу са ЈНА све мање пије воду.
Само, сада је заинтересованима на располагању и архива некадашње службе у БиХ и Хрватској, као и већина бивших оперативаца, те могу вршити квалитетну анализу!
Међутим, ни надлежна комисија (која је у међувремену расформирана) није то сачинила, иако је удовица Ambroza Andrića упутила захтев уз писмо на двадесетпет страна текста, али је одговор био мук….
Ludvig Pavlović је одмах по изласку из затвора 1991.год ступио у HOS, да пушком ствара „slobodnu Hrvatsku“, те је са пратиоцем изненада срео припаднике ЈНА (како кажу папири, а папир трпи свашта) на подручју где тада сукоба и није било! Pavlović је наиме као први драговољац из Хрватске погинуо у септембру 91. у БиХ, тачније у Херцеговини, јер је кренуо да ствара hrvatsku hercegovačku republiku, што очито није одговарало господарима из сенке!
Blaž Kraljević, такође припадник HRB који је требао ући у Југославију, дан пре поласка је ухапшен у Аустралији, али се одмах укључио у Domovinski rat, био је генерал HOS и погинуо је под нерасветљеним околностима у августу 1992.год!
Дали су ти припадници HRB знали детаље који би указали на околности погрешне процене за акцију или су прегли да стварају херцеговачку хрватску републику, остаје тајна!
На комеморативној свечаности је приказан документарни филм пуног трајања који су урадили некадашњи емигранти из неколико организација са очитом намером да терористе прикажу као некакве револуционаре који су прерано почели борбу.
Плански је истакнут детаљ да су оставили у животу возача Набернека, као и групу ловаца, али возач је био Словенац, а ловци домаћи Хрвати, што је „заборављено“!
Зато је детаљно описано где и када су заробљавани поједини терористи, те су дати детаљи који доказују да су скоро сви након саслушања ликвидирани без суда.
Показани су делови службених белешки где поједини милиционари казују да су они видели само заробљавање, или делови изјава да су видели исте живе неколико дана после датума званичне смрти.
Детаљно је приказано како је тадашња власт наручила књигу Двадесети човек, у којој је пласирана теза да је то био заправо уграђени сарадник УДБЕ, што је измишљотина!
Додуше, није истакнут детаљ да је тадашњи савезни секретар за унутрашње послове био генерал-пуковник Franjo Herljević Хрват из БиХ кога је лично поставио бравар Broz, те упорно инсистирање да је наредба за ликвидације долазила из Београда губи тежину.
Није уопште поменута ситница да је сама акција изведена у времену када је увелико трајала израда новог устава из 1974.год, који је федерацију претворио у лабаву конфедерацију република. Додатно је република Србија сведена на „ужас“ (ужа Србија) јер су њене две аутономне покрајине добиле статус елемената федерације, али без права на самоотцепљење. Кроато-комунисти су потом годинама користили руководства тих покрајина као полугу против Србије, којом су ударали сваки покушај да република има равноправан статус као и остале републике, пошто би покрајине на савезном нивоу гласале против предлога матичне републике.
Дали је Bugojanska skupina била наручено жртвено јагње за маскирање припрема за уставно ликвидирање федерације, или су господари из сенке само дисциплиновали непослушне аустралијске бећаре који су прерано кренули са оружаном борбом, питање је које тражи одговор.
Нарочито ако се сагледа предлог HVIDRE да припадници Bugojanske skupine добију постхумно статус ветерана Domovinskog ratа, што је одбијено у хрватском Cабору!
_________________________________________________________________
Dvojbа – израз за дилему
HVIDRA – Hrvatski veterani invalidi domovinskog rata