Од кад је детаљно разјашњено како је Благоје Јововић у Аргентини пронашао Анту Павелића, поставља се питање да ли је бравар БРОЗ уопште желео да се Павелићу суди у Југославији, или је намерно проблем гурнуо под тепих?!
Сарадња усташа и комуниста у краљевини Југославији али и у иностранству, у Бечу, Паризу, последично је имала њихов вишеслојан међуоднос у Загребу, где су многи хрватски интелектуалци пружали услуге и комунистима иако нису били назови левичари, али су нескривено желели независну Хрватску!
Да ли је група хрватских терориста из тзв „велебитског устанка“ заиста под утицајем Моше Пијаде прешла у комунистичке редове током свог робијања, или су се инфилтрирали по наређењу свог руководства, остало је нерасветљено за њиховог живота.
Управо из те групе „комуниста“ потицали су кадрови који су ангажовани у Крајини међу српским устаницима, да се оштрица њихове борбе усмери на талијанску војску, поједини су били сарадници Андрије Хебранга када је као секретар CK KPH почео обрачун назван Кордунашки процеси са групом Срба-устаничких првобораца, а појединци-робијашки комунисти ће тек у „хрватском прољећу“ показати своје право лице и отворено подржати хрватске сепаратисте!
Шта је све и колико о тим играма знао бравар Броз,’шта је све договорио са римским папом приликом тајног сусрета у Ватикану, док је у Напуљу водио разговор са председником краљевске владе Субашићем и министром Смодлаком у режији Винстона Черчила, без да је претходно обавестио бркајла у Москви!
Шта су се тада договорила три Хрвата, да ли како некако да спасу хрватски народ од намере америчког председника да се казни за почињени геноцид!
Да ли је било речи о судбини самог Павелића још тада, или су кроатокомунистички челници тек касније договорили стратегију постављања наспрам укупног државног апарата NDH који је прошао релативно јефтино у односу на Недићев колаборантски апарат који је насилно изједначен са хрватским усташама!
Сва та питања нису одговорена у време када су бројни учесници и актери још били живи, јер нико од историчара није ни покушао за живота бравара Броза да то расветли, нарочито после сазнања о третману на Голом отоку где је бравар сместио саборце који су захтевали да се расправе критике на које је указивало совјетско руководство!
Чињеница да је Павелић врло касно напустио сам Загреб, тек два дана пре уласка Југословенске армије, да се релативно лако провукао између партизанских јединица у Словенији, и да је са малом пратњом стигао у Аустрију пре главнине избегличког таласа хрватских клерофашиста и њихових породица измешаних са словеначким белогардистима, Љотићевим СДК и деловима ЈВуО које су након опкољавања енглеске трупе уступиле партизанима, дајући им своје тенкове као подршку за разоружавање.
Поглавник је већ био релативно на сигурном, када се његов заштитни пук PTS под борбом пробио кроз партизански обруч и доспео у енглеску зону, где су смештени у избегличке кампове а не у заробљенички логор као ратни непријатељи!
Браварови обавештајци тражили су и под земљом генерала Михаиловића само да га изведу пред лице правде, али нема писане документације да су за Павелићем превртали дрвље и камење по Аустрији и Италији, а камо ли тек у далекој Аргентини где је живео мирно под лажним именом, имао грађевинску фирму и сређен породични живот, друштвене активности међу бројном хрватском дијаспором и усташким злочинцима, који су на буљуке стизали у организацији ватиканских „пацовских канала“!
Тек кад је МОСАД изненада киднаповао Ајхмана, уплашио се Павелић за своју судбину јер је разоткривен од групе српских родољуба а не од браварове службе, те се ипак сместио под окриље шпанских фашиста у Мадрид, где је био недостижан српским родољубима!
