Након одржавања монтираног Брионског пленума, почела је водећа група кроатокомуниста брутално растурање федерације, журећи да посао обаве док су Срби још у шоку од оптужби да наводно угњетавају остале југословенске народе, а тек јадну шиптарску мањину!
Одмах је донета и објављена „Deklaracija o položaju hrvatskog književnog jezika“ која негира Новосадски споразум о заједничком језику, коју је потписао и Мирослав Крлежа, омиљени браваров стручњак за наводну великосрпску опасност у култури и тако то! Управо је Мatica Hrvatska бил предлагач те флоскуле, а они су активно учествовали у доношењу Новосадског споразума притом инсистирајући на хрватским примедбама!
Пошто су српски интелектуалци одмах реаговали објављивањем Предлога који је захтевао језичка права Срба у Хрватској као народа, брже боље је лансиран други захтев за „демократизацију“, тачније захтев за прерасподелу приходованих девиза од туризма јер је гро остварен на мору, а оно је јелте „наше хрватско“! Међутим, безобразни Срби поставише захтев да се и цене хране за туристе рачунају у девизама (по међународним ценама!), а храна се углавном производи у Војводини, те би хрватски домаћин тако наплатили само спавање и *****!
Туризам, као грана привреде је дефинисан као југословенски пројекат и нормално је да се добијене девизе деле сходно укупном учешћу појединих република у томе.
Како је реакција хрватског партијског врха била блага и неочекивана за већину становника заједничке државе, осмелише се иницијатори који одмах добише подршку хрватске политичке емиграције у иностранству али и врха РКЦ у Хрватској, који подржа ове „демократске захтеве“ као легитимне!
Заправо је Матица Хрватска почела реализацију оног Luburićevog програма помирења усташких и (лажно) партизанских синова у будућем стварању независне хрватске државе,и то на мала врата!
Водећи партијски двојац Savka Dapčević-Kučar и Мika Тripalо су покренули „дијалог“ са сепаратистичким иницијаторима, тако стварајући атмосферу својеврсног референдума међу Хрватима, који се одвија на очигледну штету српског народа у Хрватској, који је чекао службену реакцију Савеза комуниста као политичке странке на власти, коју је управо антифашистичка борба Срба и довела на власт!
Процес сепаратистичких захтева је појачан када се студенти загребачког универзитета укључују у расправе и почиње штампање Hrvatskog tjednikа и Hrvatskog gospodarskog glasnika као водећих опозиционих гласила, којима врло често секундирају и дневне новине које излазе у Републици.
Плански се потурају разне псеудонаучне расправе о Хрватској као држави само хрватског народа, темељећи то на средњевековној хрватској држави која је нестала већ далеке 1102.године, када су постали само угарска круновина, и биће то до 1918.године када их је српска војска ослободила, војнички рушећи Аустроугарску монархиаају!
Васкрсавају поново приче о непостојећем „хрватском повијесном државном праву“ а нису осам векова имали своју националну државу!
Франковачко-хајсесовске тезе о наводним „српским угњетачима“ у краљевини Југославији добивају легално право на тобожње преиспитивање, као намера за стварање климе незадовољства у заједничкој држави!
Почиње испољавање и антиармијског незадовољства као последица историјског наслеђа, јер су Хрвати у два светска рата били на страни поражених а не победника, за разлику од Срба који су победници и оба пута пружају руку спаса Хрватима, примајући их у заједничку државу као победницу! Највећи син народа и народности упорно се правио и слеп и глув за тако узаврело стање у држави, бринући неку светску политику несврстаних, притом пажљиво пустајући да се разлабави федерација до потребног стања за суштинске промене!
