Претекавши судбину бројних емигрантских првобораца NDH, Дидо Кватерник у сигурности Аргентине почео је да разобличава игре милог поглавника и његово вешто лавирање између Талијана и Немаца, притом користећи испољени антагонизам између усташа и домобрана као делова хрватских оружаних снага!
Још 1939 године, стварањем Бановине Хрватске почео је Мачек у краљевини Југославији да вешто ствара будућу хрватску војску, тако што је преко поузданих у министарству војске утицао да се школовани и усавршавани официри-Хрвати распоређују у јединице на подручју армије чија је команда у Загребу. Ти су официри саветовали заповеднике оружаних формација HSS – Građanskа и Seljačkа zaštitа како да изводе обуку, припремајући их тако за деловање против Јгословенске војске!
Одмах по проглашењу NDH, ти су официри приступили новоформираним оружаним снагама названим Hrvatsko domobranstvo, на чему је изричито инсистирао Славко Кватерник као први човек тога домобранства.
Међутим, Славко Кватерник је руководеће функције поверио некадашњим официрима аустроугарске војске који нису разумевали нове стратегијске приоритете, те су дошли у сукоб са официрима из Југословенске војске, које усташе а нарочито повратници из емиграције нису трпели, јер су испољавали презир према тим лаицима за питања војне организације, који су се преко GUS (Glavni ustaški stan) отворено мешали у организацијска питања и нарочито персонална решења у домобранству!
Нетрпељивост Павелића према Мачеку као ривалу кога отворено форсирају Немци, само је појачала тај прикривени сукоб. Да се појача анимозитет код усташа, група „расова“ (истакнути емигранти из Италије) назвала је Glavni stožer hrvatskog domobranstva – Клуб српских зетова – зато што је део тих официра имао супруге Српкиње, а били су блиски руководству HSS, које је и само било изложено прогону усташке полиције, којом руководе повратници из Италије!
Кватерник је аргументовано тврдио да је лично Павелић вешто подгревао ове усташке пакости, истовремено дајући подршку тим официрима као стручњацима, који настоје да подигну укупни ниво хрватског домобранства.
Српски устанак у лето 1941.године потпуно је разобличио војничку неспособност групе официра око Славка Кватерника, и поглавник је морао да форсира бивше југословенске официре, од којих су неки отворено критиковали провођење геноцида, тврдећи да то само јача српски отпор, те су тако подгревали сукоб са усташама које су предлагале довођење истакнутих усташа на чело домобранства, како би се спрегнуо пољуљани систем!
Кватерник је тврдио да је група усташких челника чак организовала и неуспели атентат на генерала Ивана Прпића, начелника Главног стожера домобранства, који је потом отишао у пензију и отселио у Словачку код Славка Кватерника, иако га је UNS (hrvatski Gestapo) сумњичио да преко HSS и надбискупа Степинца покушава успоставити везу са енглеским преставницима како би се сачувала држава NDH, али не и усташе и Павелић!
Желећи да прикрију своје помагање истакнутим усташама да преко ватиканских „пацовских канала“ после рата несметано беже у Аргентину из Италије, британски обавештајци ухапсили су чак у Прагу генерала Прпића и испоручичи га ОЗНИ (Одељење заштите народа, комунистичка политичка полиција), али је детаљна истрага показала да је он сво време био отворени критичар геноцида и усташких злочина, те је на суђењу ослобођен и мирно је живео у Загребу радећи као књиговођа у приватној клесарској радионици, ником не казујући тајне из времена NDH које је собом однео у гроб на Мирогоју!
У време МАSPOK (назив за тзв „хрватско прољеће“ 1971.године), покушали су водећи кроатокомунисти да ову домобранску критику геноцида и усташких злочина чак прикажу као своју активност у редовима домобрана, који су тобож били организована партијска резерва, иако је знатан део домобрана имао исти однос према Србима као и усташе!
Због таквог става, бројни су партизански првоборци-хрватски генерали зарадили превремену пензију у ЈНА, али нису заглавили војни суд јер су отворено тако подривали морално јединство вишенационалне армије, која је стварањем ТО (Територијална одбрана) почела да се трансформише у републичке армије, што се последично видело када је почео крвави распад Југославије, покренут након рушења Берлинског зида као показна вежба руководству СССР, шта их чека ако се супростави декомпозицији те федерације!
