Још током народноослободилачког рата 1941.-45. год почели су кроатокомунисти широку пропагандну акцију преумљивања српског народа у NDH причом да су усташе биле слуге окупатора које чине злочине на њихов захтев, како би завађали Хрвате и Србе те они лакше управљали!
Истина је међутим да су у NDH договором створене две интересне војно-окупационе зоне, али је целокупна власт била искључиво хрватска!
Ни немачка ни талијанска команда није прописивала организовање функционисања NDH, која је била њихова призната савезница. Војна команда се договарала са хрватском власти о својим одлукама у циљу заједничког бољитка ратних напора, јер на Источном фронту учествује и хрватска војска у саставу немачких и талијанских агресора на Совјетски савез!
Кроатокомунистички пропагандисти су упорно наметали неколико теза које се и данас користе у покушају намерног оправдања почињеног геноцида над Србима у NDH.
Теза да су немачки нацисти били узори за хрватске усташе и њихово геноцидно деловање није тачна, јер су још 1908. године франковци предложили команди 13.корпуса аустроугарске војске у Загребу да се од чланова HSP (Хрватске странке права) оформи парамилитарна формација која би поубијала већи део Срба у Хрватској а мањи део прогнала у Србију, што је са одушевљењем прихваћено. То је први документ у ком се говори о етничком чишћењу Срба са простора Војне Крајине!
Током рата 1914.године само у Мачви и Подрињу у периоду август-децембар убијено је 50 000 српских цивила (жена, деце и стараца) о чему је детаљно светску јавност упознао др АРЧИБАЛД РАЈС. Већина злочинаца били су франковци-војници 42.домобранске дивизије из састава 13. корпуса аустроугарске војске! Тај злочин је био пробни рад за геноцид у NDH, који је уследио након што су донети расни закони у хрватској држави. Већ осамнаестог дана од проглашења NDH извршен је злочин у Гудовцу када почиње државно провођење „коначног решења српског питања у Хрватској“!
Немачки нацисти су тек пола године доцније од Хрвата почели своје „коначно решење жидовског питања у проширеном Трећем Рајху“, почињеним злочином у месту Бабји Јар у Украјини!
Штавише, у самој Немачкој пре Другог светског рата усташки покрет третиран je као сепаратистички и чак прокомунистички, јер су видљиво сарађивали са КПЈ! Током траjања државе NDH опуномоћени представници Трећег Рајха (и војни и цивилни) континуирано су детаљно извештавали о геноциду над Србима, наводећи бројке убијених жртава у тим извештајима. Током трајања социјалистичке Југославије ти су извештаји занемаривани у историјским истраживањима као тобоже окупаторски, злонамерни и лажни, у чему су предњачили загребачки истраживачи као наводни експерти!
Ово доказује да усташки злочин геноцида није резултат немачке национал-социјалистичке идеологије, али јесте производ аутономне идеологије крви и тла коју су још у претпрошлом веку посијали правашки идеолози АNTE STARČEVIĆ и ЕUGEN KVATERNIK а радикално пропагирао њихов следбеник ЈOZUA-JOSIP FRANK.
Након ослобођења 45.год, плански су усташки злочини преименовани у злочине окупаторског терора, иако ни Талијани ни Немци нису на територији NDH вршили масовне злочине над српским цивилима!
Теза о наводној малобројности усташа је коришћена у време браварове државе, а један од најагилнијих пропагатора био је Мiroslav Krleža, који упорно говори да су „усташе биле мала, сасвим незнатна чета плаћеника” иако су усташе биле добровољци!
После проглашења NDH повратак усташких емиграната из Италије и Мађарске јесте био малобројан, али их је сачекало неколико хиљада већ раније организованих усташа који су плански послати у све делове NDH да буду основа за формирање усташких јединица које ће заједно са домобранима чинити Хрватске оружане снаге, које су чак 15.маја 45. године имале у свом саставу више војника него ли је Хрвата било у партизанима!
Теза да иза злочина геноцида у NDH стоји Ватикан широко је пласирана тек након хапшења и суђења надбискупу Аlojziju Stepincu, који је одбио да ојача Starohrvatsku crkvu и повео кампању против одузимања црквене имовине. У пласирању ове тезе ангажовала се група наводних комуниста који су у краљевини Југославији као организоване усташе суђени на робију, па тамо после усташко-комунистичког споразума приступили комунистима. Истакнути пропагандиста ове групе био је књижевник Šime Balen, писац наручене књиге о Аnti Paveliću!
Заправо је јаче повезивање RKC и франковаца уследило након одржаног Prvog vatikanskog koncila у Загребу 1900. год, где је главни реферат одржао Сарајевски бискуп ANTE ŠTADLER а подржао га Загребачки бискуп АNTE BAUER, познат по ватреним антисрпским говорима које је држао хрватским резервистима који су 1914.год кретали у казнену експедицију на Србију.
Њихово ће повезивање са FRANKOM дати онај специфични клерофранковачки амалгам усташтву, који се током краљевине Југославије манифестовао да је RKC постала сигурна усташка кућа у многим самостанима и црквеним имањима а многи свештеници припадници тајног усташког покрета који се у NDH отворено залажу за радикално решење „српског питања“ а не само за насилно покатоличавање Срба, што опат МАRKONE као папин изасланик директно надзире у Загребу!
Историјска ја чињеница да су Аnte Štadler и Аnte Bauer били жидовског порекла, као и похрваћени Аустријанац Еugen Kvaternik и покатоличени Жидов Јozua-Јоsip Frank, тачније да су сви хазарског порекла те им је антиправославни наратив био дубоко укорењен, што су они уткали у правашку теорију тла и крви која је изродила хрватски геноцид над Србима!
