У лето 1972.год, тек што је почео да јењава млаки прогон истакнутих „маспоковаца“ у Југославију је илегално ушла група добро наоружаних усташких терориста!
Сви су били чланови организације HRB (Hrvatsko revolucionarno bratstvo) која је отворено заговарала искључиво борбу са оружјем у обнови хрватске државе у границама некадашње NDH!
Основани су у далекој Аустралији 1961.год од групе чланова HOP-a који су били разочарани обликом деловања те емигрантске организације под водством Stjepana Hefera, и већ у лето 63. су организовали убацивање девет терориста преко Аустрије који су требали да минирају пругу Загреб-Ријека, како би изазвали хаварију воза којим из Београда путују деца основних школа на организовано летовање у Истру!
Пошто је одбор за дочек таквих туриста у Југославији (УДБА) тада био ефикасан у свом раду, терористи су зарадили вишегодишње „летовање“ у Лепоглави!
Припрема за ову нову акцију почела је још 68.год, када су у далекој Аустралији вође HRB одлучиле да се нови добровољци обуче по систему тренинга британских командоса званих SAS који се проводио у аустралиској војсци, а прошло га је и неколико Хрвата.
Један од њих, Pavao Vegar ће руководити том обуком. Као члан HRB он је обезбедио сагласност за коришћење некадашњег полигона у близини града Аделаиде, да би полазници обуке тренирали руковање оружјем и коришћење експлозива, јер намеравају да нападају објекте и складишта ЈНА и станице милиције по месним заједницама, како би тако створили некакву „слободну територију“ на којој ће становништво дићи очекивани спонтани устанак. Своју будућу ударну групу су назвали „Planinske lisice“ дајући полазницима псеудониме, те је тако Pavao Vegar (као будући вођа на терену) добио кодно име SKORZENI, што најјасније казује о облику намераваног деловања[1].
Пратећи бујање таласа „maspoka“ у Хрватској изабрали су (заправо, изабрали су им спонзори) релативно погодно подручје у Далмацији и Босни из ког је било много гастарбајтера који су потицали из породица некадашњих усташа и домобрана, те су били подмладак хрватских емигрантских организација које су отворено заговарале распад Југославије.
Следећи прецизна упутства окупили су се терористи у Аустрији на имању код свог логистичара, који је континуирано пратио стање на делу границе између Аустрије и Југославије. Густа шума Garanas је била идеална за неопажену шетњу тамо и овамо, што су користили и шверцери из пограничне зоне.
Терористи су искористили свој боравак да у шуми понове радње кретања на терену и споразумевања ручном сигнализацијом, док је логистичар прибављао неке неопходне ситнице.
Оружје и муниција, пратећа опрема, конзерве хране, сачекали су већ допремљени, што им је улило додатно самопоуздање како све тече по плану. Логистичар их је у одабраном моменту и провео кроз шуму до саме југословенске границе сачекавши да пређу и да се увери да је прелазак протекао неопажено, да би могао да извести како је операција FENIKS-72 почела!
Прешавши границу у близини Дравограда, терористи су пуна два дана неопажено боравили у једном шумарку чекајући погодан превоз, јер су планирали да отму камион за своје „туристичко путовање“ до одредишта.
Кад се указала прилика, зауставили су камион RADENSKE (кисела вода) на пустој цести, и натерали возача да следи њихова упутства, возећи се слободно до близу свог одредишта (Грачанице код Бугојна).
Збуњеном возачу су објаснили да су они „револуционари“ који руше Југу, што збуњени Словенац није најјасније разумео. Казали су му да слободно прича о њима и пустили га да се удаљи.
Возач је у првом месту на које је наишао потражио говорницу и обавестио руководство свог предузећа о догађају, а они су му казали да оде у најближу станицу милиције и пријави догађај!
„Planinske lisice“ су се запутиле у своју авантуру дишући пуним плућима „чист хрватски зрак“, док су у СУП (Секретаријат унутрашњих послова) Словеније и Хрватске звонили телефони, стварајући недоумицу код потпуно изненађених слушалаца!
Намеравано деловање – начин деловања.
