У време браварове заједничке државе, историчари су упорно понављали да је Влатко Мачек председник HSS био противник NDH те да је чак и био у логору, што је планско просипање магле у име тадашњег братства-јединства иако је истина сасвим другачија, али се ни данас не учи у школи.
Мачек је био најватренији присталица уласка Југославије у Тројни пакт јер је то био хрватски национални интерес, стално је притискао кнеза Павла да преломи, и донесе коначну одлуку на министарском савету.
Међутим, лукави загребачки фишкал није желео да он као потпредседник југословенске владе потпише то приступање, него је удесио да два Србина, председник владе и министар иностраних послова ставе свој потпис, како би то имало још већу тежину, али и да тако заштити Хрвате ако Немачка изгуби рат, и победници прозову државе-чланице пакта на одговорност!
Када је извршен пуч у Београду и пакт оборен, кнез Павле је управо путовао возом на Блед, те је воз заустављен и наређено је да се кнез у Загребу јави команданту Четврте армије генералу Недељковићу, али га је неочекивано сачекао Мачек и у поверљивом разговору инсистирао да се ухапси генерал Недељковић као пучиста, да кнез за команданта армије именује генерала Августа Марића и да потом заједно крену на Београд да силом оружја гуше наводну побуну!
Мачек је добро знао да припадници његових страначких парамилитарних формација имају већину у загребачкој полицији, а да већина официра Хрвата већ припада структури која плански саботира одбрану од нациста!
Кнез Павле је предлог одбио и вратио се за Београд, а Мачек је два дана касније отпутовао за Београд да прихвати понуђено место потпредседника нове владе, али тек када му је обећано да ће се бановинској управи доделити и команда над Савским жандармеријским пуком који је до тада био у ингеренцији југословенског министарства унутрашњих послова.
После нацистичког напада на Југославију, обавештен о току припрема у самом Загребу, Мачек 9.априла из Севојна путује у Загреб, претходно оставивши у влади свог опуномоћеника Крњевића, да тако створи привид тобожње непрекинуте коалиције!
Чим је стигао у Загреб, Мачек је договорио са Славком Кватерником да се заједно обрате хрватском народу у специјалној емисији, и саопште одлуку о насилном самопроглашењу NDH у још легитимној држави Југославији!
Историјска је чињеница да су се Кватерник и Мачек својим прогласима обратили заједно преко радио Загреба у 16 часова и десет минута, а немачка претходница је тек сат времена касније стигла у град који је већ славио самопроглашење NDH, са чим сами Немци немају непосредне организационе везе!
Тако је Мачек као потпредседник југословенске владе јавно наредио да све структуре бановинске управе подрже још неформирану власт NDH, док његова полиција и страначки паравојни одреди већ хапсе непожељне, и то по унапред припремљеним списковима, а задужени официри у пуковским командама примају наређење за хапшење официра Срба и преузимање команде, те предају немачким јединицама без отпора!
Али, Мачек је одбио да он преузме управу над NDH, а Хитлер је већ 19. априла понудио Мађарима да хрватска етничка подручја изван италијанске интересне зоне постану део Хортијеве Мађарске, и то само као аутономна покрајина.
Мађари су међутим одбили ту понуду, одговоривши да их занима само приступ мору и делови територија уз Мађарску јужну границу – Бачка, Барања, Банат и Међимурје! Тек потом је Хитлер подржао Павелића као поглавника!
Када је избио масовни устанак српског народа због геноцида, Немци су већ у септембру 1941.године поново тражили од Мачека да преузме власт, што је он опет одбио. Да га застраше, усташе га од октобра 1941.год држе наредна четири месеца у Старој Градишки, али у апартману, а не у ћелији! Отуда одлази у конфинацију на своје имање у селу Купинец, где борави до марта 1943. године, потом је гост у загребачкој вили код Вјекослава Лубурића где борави заједно са његовом мајком и две сестре, о чему као пријатном и угодном казује и у својим мемоарима.
Влатко Мачек није имао разлога дa сe плаши усташа, јер им је на тацни дао читаву инфраструктуру Бановине Хрватске, стално је одбијао да заузме Павелићево место, а раније је у Краљевини Југославији усташке терористе чак и ослобађао од дугогодишње робије.
Зато не пије воду упорни покушај данашњих хрватских историчара да се понашање Мачека у NDH третира као тобожње мудро ћутање и несврставање, балансирање, „мекa колаборацијa осведоченог англофила”, који је на крају рата ипак прихватио предлог групе из власти, да заједно са надбискупом Степинцом ступи у контакт са Англоамериканцима како би се ипак сачувала геноцидна NDH, коју је оним прогласом од 10.априла и сам подржао!
Тај наводни противник NDH је Загреб напустио 5.маја 45.у колони усташке владе и самог Павелића, претходно снабдевен са знатном сумом златника (опљачкано српско и јеврејско злато) да има за трошкове по Европи, док упорно умањује злочине геноцида!
