Још током постојања државе NDH осмишљена је 1944. године организација ХНО-Хрватски народни отпор – као тајна организацуја унутар оружаних снага NDH чији ће припадници по задатку остати на територији коју ослободе борци НОВ, и тамо вршити атентате на активисте НОП, убијати чланове НОО, разарати складишта хране и муниције.
Заправо је то била хрватска копија немачке организације „ВУКОДЛАК“ која је требало да делује након пораза Трећег Рајха.
За руководиоца HNO одређен је Мaks Luburić као доказани немачки пријатељ.
Општи развој догађаја условио је брзину пропадања усташког отпора, и сама организација HNO није заживела у очекиваној мери а пропаст покушаја убацивања усташких терориста у операцији „10 Travanj“ 1947./48. пасивизирао је оне који су остали у некадашњој NDH, те је тек 1955.године у емиграцији обновљено консолидовање некадашње организације, што није случајно јер се управо тада нормализују односи између Југославије и СССР!
Прочелник HNO Мaks Luburić тада је живео у Шпанији и одмах је почео да издаје часопис „DRINA“ у ком су поред општеполитичких и историјских расправа објављивани и текстови-упутства за терористичке акције са детаљњим цртежима и шемама, тај део је уређивала екипа домобранског пуковника Ivana Štiera!
Имали су своју штампарију и часопис је излазио редовно, а штампани су и леци и разне брошуре. HNO је веома брзо yспоставио своје огранке у Аустралији, Северној и Јушној Америци, те западноевропским државама, што није остало непознато органима југословенске службе државне безбедности, који упорно трагају за делом у Југославији, како би „помогли квалитетно прикупљање материјала за часопис“ који почиње и да се илегално убацује у саму Југославију.
Међу бројним филијалама у европским демократским државама нарочито је ојачала филијала у Шведској, коју је водио некадашњи официр UNS DINKO ŠAKIČ. зет Luuburića.
Šakić је током трајања NDH завршио специјалну терористичку обуку у Немачкој у организацији службе Аbwehr, како се називала немачка војно-обавештајна служба!
Искусни Šakić је користио либерални став шведских власти за прихват економских миграната из земаља Источне Европе, те је тако легитимисао младе чланове HNO који су пристизали из логора за мигранте у Аустрији или Италији, већ поучени да траже смештај у Шведској где су се пријављивали за рад у граду Гетеборг у фабрици Волво, где ради скоро већина радника из Југославије.
Југословенски конзулат у Гетеборгу је ускоро приметио да се знатан број радника жали на рекетирање појединаца, који их присиљавају да плаћају чланарину за „промиџбу хрватске борбе за независност“, а заправо за будуће активности HNO!
Уочивши да преко јаког синдиката у фабрици, органи шведске државе отпуштају појединце који су били сакупчи прилога (чланови његове секције), он систематски сакупља сазнања о члановима дипломатског представништва Југославије у Шведској, фокусирајући се на фабрику Волво као базу југословенских гастарбајтера!
Након што је челична штангла пресудила јасеновачком злочинцу Luburiću у Шпанији далеке 1969. године, Šakić је одлучио да његов подмладак изведе осветничко дело када се стекну повољне околности за то.
Стрпљиво је чекао капиталца, ко ловац плен, не учествујући у ситним акцијама хрватске емиграције, која се крајем шездесетих година прошлог века баш размахала док су унутар републичких југословенских руководстава почели жестоки сукоби око става јачине федерације!
Ко чека тај и дочека……..
