HRVATSKI  KLEROFAŠIZAM –  organizovanje nove terorističke emigracije

223
Павелић у Аргентини. https://informer.rs/vesti/politika/421564/foto-pavelic-ovako-prerusen-pobegao-u-argentinu-ministarstvo-spoljnih-poslova-otkrilo-tajnu-staru-71-godinu

Стварање „гвоздене завесе“ тзв европских демократских земаља и оснивање војног савеза NАТО били су иницијални моменат за организовање  „антикомунистичке“ организације хрватских емиграната, како су избегле усташко-домобранске злочинце из НДХ у својим списима називале државе чланице тог савеза.

Пошто је драги поглавник Pavelić био у Аргентини то је било нормално да се тамо и оснује нова хрватска емигрантска организација, која мора имати наводни антикомунистички карактер како би се некако прекинуо континуитет са некадашњом усташком емиграцијом од пре Другог светског рата, иако се међу самим организаторима налазе бројна имена предратних усташких емиграната који су избегли руку правде за своје почињене злочине над Србима, Жидовима и Ромима у држави NDH!

Зато ће се та нова организација смишљено назвати HOP (Хрватски ослободилачки покрет)!

Врх RKC у Загребу је одмах прихватио ново основани HOP као своје драго чедо, које ради на ослобађању „окупиране домовине“ иако су кроатокомунисти били стварна власт у партијском врху Југославије!

Оснивање ове нове емиграције је нарочито узнемирило кроатокомунисте, који су били у врло сложеној ситуацији јер су пре рата сарађивали са усташама на пројектима рушења југословенске државе, усташке новине су детаљно писале о томе  али и лист “Борба” као орган ЦК КПЈ, који је о томе писао по налогу Коминтерне, а сада је писање (али негативно!) преузео ИБ (Информациони биро земаља Источне Европе) као њен својеврсни наследник!

Међутим, сукоб Броза и Стаљина и Брозово отворено окретање натоовским државама, потписивање војног споразума са Грчком и Турском били су детаљ који је захтевао да се мора потпуно сакрити некадашња сарадња са усташама, те се о стварању нове хрватске емиграције није смело ни писати ни отворено казивати, уз претњу „бесплатног сунчања“ на острву ГОЛИ као доказаног браваровог пакла на земљи!

Зато су под паску политичке полиције нарочито били стављени стари партијски кадрови који су активно сарађивали са усташама-емигрантима и са усташким симпатизерима у акцијама заједничког деловања преко синдикалних организација, спортских удружења и тзв „левог крила“ странке HSS (која је час била отворено у опозицији а час партнер краљевске власти).

Од самог оснивања HOP води се наоко невидљива борба Pavelića и dr Branka Jelića за примат утицајa. Стари ривали у емигрантском покрету још из краљевине настављају новим жаром, али Јеlić нема хипотеку злочинца из NDH те је зато много прихватљивији за сарадњу демократама из Европе, који га третирају као борца против комуниста!

Почетна активност је приоритетно усмерена на омасовљење самог покрета, те се зато штампају новине које се растурају преко повереника системом од руке до руке у земљама где има бројних емиграната. Убрзо је у Франковој Шпанији формирана редакција „круговалне постаје Мадрид“ (радио-станица) која емитује програм за Хрвате у поробљеној домовини који чине одабрани прилози специјализованих структура западних земаља, али и ватиканско пропагандно одељење!

Свесни тога, кроатокомунисти спроводе опсежну акцију прикупљања сазнања о усташком покрету, обављајући разговоре чак и са некадашњим припадницима југословенске Специјалне полиције (који су некако претекли идеолошки обрачун из 1945.) да сакупе базу података о некадашњим савезницима, али и да могу да сакрију трагове заједничке сарадње из краљевине! Притом морају нарочито сакривати активну сарадњу са усташком групом која је руководила програмом извршења геноцида над Србима, Жидовима и Ромима!

Зато се проводи опсежна акција врбовања усташких злочинаца који су били на робији, како би се уграђивали у илегалне ћелије новог покрета у браваровој држави, које ничу на старим темељима!

Почетком шездесетих година прошлог века почиње масовни одлазак на привремени рад у иностранство углавном младих радника који постају такозвани „гастарбајтери“ у западноевропским земљама, али и циљани контингент будућих чланова ХОП (Хрвата наравно).

Пошто је гастарбајтера највише било у тадашњој Западној Немачкој, то је активност хрватске терористичке организације и највећа у тој држави. Активисти HOP уводе својеврстан „порез“ код гастарбајтера, тако стичући потребни новац за терористичке активности против државе Југославије, што будно прате југословенски обавештајци али и припадници немачке Службе за заштиту уставног поретка, јер не желе проблеме у радноспособном телу размахане немачке привреде. Од југословенских гастарбајтера профитира немачка држава, али и југословенска јер гастарбајтери заправо издржавају своје породице у Југославији, те тако директно утичу на социјални мир код куће.

Зато почиње својеврсна сарадња немачке и југословенске полиције, да се заједнички детектују „нежељени екстремисти“ који одбијају својеврсне предлоге за своје антикомунистичко пропагандно деловање, али без терористичких аката против југословенских дипломатско-конзуларних представништава и завичајних клубова и удружења која је дозволила немачка држава!

Нарочито су на мети чланови оних терористичких фракција који планирају и извршавају оружане нападе на југословенске дипломате, што компромитује општу безбедност у земљама такозване демократије!