После атентата у београдској скупштини 1928.године, Загреб су потресале демонстрације чланова HSS, које су претиле да понове познате антисрпске манифестације након Сарајевског атентата и ратнохушкачке атмосфере пред почетак казнене експедиције на Србију, која ће се претворити у Велики рат, који ће изнедрити прву заједничку државу јужних Словена!
Краљ Александар Kaрађорђевић је нескривено подупирао новинарски рад Антуна -Тонија Шлегла, сјајног уводничара загребачког листа NOVOSTI, ватреног поборника тог уједињења, и још ватренијег присталице интегралног југословенства, који од 1905.године ратује својим пером против милитантних франковаца и цркве у Хрвата, као најљућих противника својих!
Шлегл је добро знао да су широке народне масе у Хрватској биле потпуно неприпремљене за државну заједницу Срба, Хрвата и Словенаца, те да само мали број интелектуалаца, јавних радника зна, да је та заједничка држава једини спас за поражене народе Хрвате и Словенце да их дефинитивно не асимилирају Италија, Мађарска и Аустрија, које теже да повећају своју територију након распада Аустроугарске монархије!
Иако је пореклом био фолксдојчер, чак и потомак аустријске аристократије који је завршио исусовачки одгоји завод у Фелдкирху, где је заређен и именован за војног капелана у загребачком гарнизону, он се видно преобразио у отвореног присталицу антиклерикализма и током 1906. се распопио, што је био скандал у официрским круговима Загреба.
Отада Шлегл својим пером подржава Хрватско-српску коалицију и њену отворену антирежимску борбу у сабору, јер зна да је током целог деветнајстог века RKC у Хрватској градила причу о државној идеју на „сјају круне краља Томислава“, за кога постоји само неколико дубиозних података у Летопису попа Дукљанина, тачније у његовом наводном препису!
Иако су чак снимили и гламурозну серију о хрватским краљевима, ипак данашњи хрватски пропагандисти немогу да покажу гроб ни једног хрватског краља!
Циници аргументовано тврде, изузев краља Александра Карађорђевића и талијанског племића Aimoneа Robertа Margherita Maria Giuseppe Torino di Savoia, кога је сабор NDH прогласио за хрватског краља ТОМISLAVA II након Римских споразума, којима је Павелић даровао Далмацију Мусолинију!
Не чуди стога, да је такво његово пројугословенско деловање у новонасталим околностима политичке кризе у Југославији засметало и иностраним спонзорима усташког покрета, те Миле Будак као идеолог усташког покрета задужен за медије и пропагандни рад доноси одлуку да се такав Шлегл мора физички уклонити, јер усташки покрет нема новинара који може да својим текстовима парира Тонију који искусно води пројугословенску кампању тако, да у његовим текстовима нема острашћености која подсвесно одбија и читаоца који политички подржава Тонијеву идеју, те зато прети клерофранковачким терористима.
Убиство новинара у сред града, пред седиштем редакције, изазвало је згражање јавности, а било је увод у серију терористичких акција минирања путничких возова у севернозападном делу Хрватске.
Полиција је утврдила да је Миле Будак налогодавац за убиство, пошто су атентатори у организацији свештеника RKCодмах пребачени илегално на Јанка Пусту у Мађарској, одлучено је да се Будак пошаље на онај свет, те је такође у сред града Загреба Миле ударен штанглом по глави, али је тврда динарска лобања издржала и Миле је претекао, да би одмах након излечења отпутовао у Немачку па потом у Италију, где се Павелић већ налазио.
Када су деведесете године прошлог века почињали крвави распад Југославије, у Загребу су поново писали о југоунитаристи Шлеглу, тако називајући сваког загребачког новинара који би иоле критички написао текст о тим активностима, иако није уопште било новинара тог профила и такве орјентације за заједничку државу, али јесте било на претек новинара којима је Миле Будак био узор у њиховом писању и пропагандном наступу за наводну„младу хрватску демокрацију“, коју ће ЕУ тако радо привити на своје груди!
Да се данас у Хрватској неко случајно не би заразио идејама Тонијав Шлегла, још од вртића почиње индоктринација антисрпством, као нормална „патриотска изобразба“ коју здушно подржава црква у Хрвата, тако потврдно показујући колико добро их је познавао исусовачки питомац Антон-Тони Шлегл!
