Пола века после убиства амбасадора Роловића обратила се породица молбом, да се напокон отвори службени досије у МИП како би се сазнала пуна истина о позадини самог убиства јер су знали да је редовно слао депеше чији садржај им није био познат, али је он говорио да ће га коштати главе!
Одговор их је запрепастио јер им је саопштено да депеша нема, нарочито је наглашено да недостаје последња депеша послата дан пре убиства.
Добро обавештени амбасадорови ратни другови и раније су им казивали да нешто не штима око упорног заобилажења амбасадорових сазнања која су гурана под тепих, а дешавања у Шведској су била бурна и пунила новинске ступце у шведским листовима.
О суђењу убицама у Шведској извештавало се у Југославији шкрто и не као ударна вест, просто као да је постојала невидљива завера!
Тек ће радознали хрватски новинар сачинити цео серијал са суђења, и то ишчитавајући текстове у шведским листовима пола века доцније. Листови су са суђења извештавали детаљно, коментаришући очите површности саме полициске истраге, иако се Швеђани поносе својом полицијом!
Истражни судија се задовољавао Барешићевим одговорима не инсистирајући на детаљима око утврђивања мотива самог злочина, те тако није током суђења утврђен идентитет лица са слике коју је Барешић оставио на амбасадоровом радном столу!
Новинар је међутим препознао особу и повезао је њему познате детаље, те је зато обавио разговор са својим инсајдером, некадашњим чланом HNO, који је потврдио његову тезу да је мотив истовремено и освета и порука!
Лице са фотографије био је Ilija Stanić, убица Маksa Luburića у Шпанији, који је разбио главу јасеновачког кољача и шефа свих усташких логора. Maks је у свом часопису DRINA писао још 1964. године о неопходном помирењу усташких и партизанских синова како би заједнички створили независну хрватску државу, притом наравно разарајући Југославију!
Суђење атентаторима и њиховим помагачима је остало строго у оквирима чињеница утврђених полицијском истрагом, без интересовања за стварни мотив. Атентатори BAREŠIĆ и BRAJKOVIĆ су осуђени на доживотни затвор али су већ после годину дана напустили Шведску, јер је група усташких терориста отела авион и захтевала да се ослободе из затвора! Заједно са таоцима су одлетели за Шпанију, пошто је председник владе Улоф Палме пристао да удовољи отмичарима!
Из Шпаније је Barešić доцније отпутовао за Парагвај, где се ангажовао у специјалним јединицама и под лажним именом ТONI ŠARIĆ постављен је за пратиоца парагвајског амбасадора у Америци.
Међутим, када је проваљен његов прави идентитет повучен је у Парагвај где ће га 1979.год (наводно) киднаповати амерички специјалци FBI и пребацити у Америку, која га после атентата на Палмеа уступа Шведској!
Тек ће део истине о позадини атентата на амбасадора Роловића бити расветљен у мемоарима Јosipa Manolića који је био близак сарадник Тuđmana, те су му познати скривани детаљи!
Маnolić је изнео непознати детаљ, да су се Luburić и Тuđman тајно сусрели 1969.године у Барселони, на међународној конференцији о националним мањинама и њиховом праву на независност. Сусрет се збио свега два месеца пре Luburićevog убиства, али је некадашњи најмлађи партизански генерал радосно прихватио такву идеју и активно радио на њеној реализацији у годинама после Maksove смрти.
Индикативно је да је његово путовање у Шпанију одобрио сам Vladimir Bakarić, први човек хрватских комуниста и најближи Brozov сарадник, јер је Тuđman већ био у немилости због свог текста о Јасеновцу.
Bakarić је уз Аndriju Hebranga био комунистички преговарач са Мilom Вudakom о стварању KP NDH у мају месецу 1941.године!
Виспрени Роловић је пратећи у Шведској деловање тамошњег универзитетског професора Branka Salaja који је активно сарађивао са групом из Matice HRVATSKE који су били носиоци активности у култури, али и покретачи многих акција у „maspoku“(назив за националистички талас из седамдесетих година у Хрватској!), све то наслутио.
Мanolić ипак није одговорио на битан детаљ, како се на почетку ратног сукоба 1991.године у Хрватској одједном Мiro Barešić обрео у Загребу, који ће убрзо погинути под још увек неразјашњеним околностима, али ће иза убиства премијера Палмеа остати ничим доказана сумња да је то дело српске службе, а шведски ће миротворци бити баш изразито непријатељски наспрам Срба током ратних сукоба на простору бивше Југославије!
Истина из амбасадорових депеша се полако као Феникс из пепела помаља у казивањима актера из сенке, који су злонамерно разбијали што из вана, што изнутра, државу Југославију!
