MILE BUDAK, злочинац коме данас у Загребу приказују позоришне адаптиране игроказе као уметнички приказ руралнога живота у суровој природи Лике, брзопотезно је омастио конопац већ 6 јуна 1945. године, а енглески органи су га предали 17.маја партизанским официрима у штабу 4.армије ЈА!
Коме и зашто се толико журило да спречи његову причу пред иследником, која би дала одговоре на многа питања и данас обавијена велом тајне које је однео у гроб, јер није писао дневничке белешке, носeћи све своје собом у глави као најсигурнијем сефу.
Дали се одговор крије у сазнању да је BRANKO JELIĆ, усташки првак и један од конкурената Paveliću, од 1939.године па до краја рата био гост британских домаћина који су га љубазно скинули са лађе, да се мало испричају о његовим несташлуцима док је боравио у Трећем Рајху, а тадашњи најближи сарадник му је био управо БУДАК.
Шта су то сазнали Британци, да Милу тако брзопотезно изруче кроатокомунистима, потпуно сигурни да ће убрзо омастити конопац а неко одахнути после тога, док британска господа не пусте фонозапис, дајући понуду која се не одбија!
Он је оснивач и уредник бројних новина Hrvatska misao (1924) i Hrvatsko pravo (1924–32), као гласила Hrvatske stranke prava, чији је одборник био у градској скупштини Загреба. иступајући бескомпромисно против заједничке државе Југославије.
Свестан да публицитет доноси бројност чланства, он у својим текстовима игра на ивици жилета упорно изазивајући режим, који му није опростио страначки атентат на новинара Toni Šlegela, те је зарадио штанглом по глави, али је тврда динарска тиква издржала. Ипак, реалан у процени он се после лечења запутио у Италију, и убрзо постао главни сарадник поглавника!
Иако није потписник усташко-кроатокомунистичког споразума из 1935.године, МILE је свакако његов модератор, као водећи идеолог усташког терористичког покрета!
Али зато јесте потписник споразума о оснивању KP NDH из маја месеца 1941.године, и то са водећим хрватским комунистима Аndrijom Hebrangom и Vladimirom Bakarićem!
Проценивши реално да је после Марсејског атентата отежан рад у емиграцији, он је прихватио понуду југословенског премијера СТОЈАДИНОВИЋА да се са групом од око 260 усташа-повратника врне у земљу и тако настави рад на јачању усташког покрета, директно договарајући са својим старим познаником из српског, а потом и талијанског заробљеништва у Великом рату, VLADKOM MAČEKOM, тада прваком хрватске странке HSS (Hrvatska seljačka stranka), који ће реализовати стварање Бановине Хрватске као правног оквира будуће NDH.
Стојадиновић је планирао да преко Будака пасивизира усташке терористе и тако добије знатно већи број гласова на престојећим изборима, те је зарад личног страначког интереса донео уредбу о амнестији, али је после избора кнез Павле поверио мандат нишком политиканту Драгиши Цветковићу, који улази у коалицију са HSS и тако отвара МАČEKU простор за кроатосепаратизам, који ће Будак широко користити у припреми за стварање NDH!
Која је улога британских кувара који су кнеза Павла мешали као качамак за свој балкански гулаш, још нико од српских историчара ни не покушава да објективно сагледа кроз призму усташко-комунистичке сарадње која се наставила и у грађанском рату 1941.-1945., а нарочито у пројекту преоблачења усташко-домобранских јединица после капитулације Италије, како би се спречио оправдани процес законског суђења хрватским ратним злочинцима, без обзира на њихову бројност, јер је чак и 15.маја 1945.године далеко више Хрвата било у усташко-домобранским формацијама NDH, него ли у редовима ЈА!
Не чуди стога да се данас покреће отворена кампања релативизације геноцида над Србима, Жидовима и Ромима, док у Загребу аплаудирају игроказима створеним по делима др МILE BUDAKA – суптилног знанца душе обичног хрватског човека – како то улизички критичари и пишу и казују, док хрватска књижевница јавно жуди да преостале малобројне Србе гњечи као бубе!