Напокон 1948.године Аrtuković добива туристичку визу и са женом и троје деце путује код брата у Калифорнију. Визу продужава још два пута, да би му локални конгресмен средио да ретроактивно добије трајни боравак са породицом у Америци, али на своје право име!
То је време антикомунистичке кампање у Америци, и свако ко изјави да је антикомуниста се штити!
Југословенске власти 1951.год шаљу захтев за његово изручење, што доводи до седмогодишњег судског процеса у Лос Анђелесу, а Врховни суд одбија 1959.године да га изручи Југославији, и он мирно ради у братовој фирми и спокојно живи у демократској држави!
Поткрај 1970.год на захтев жидовских активиста америчка Усељеничка служба покреће питање боравка веће групе некадашњих сарадника нациста, међу којима је Андрија највише рангирани, те се америчке власти обраћају југословенским органима да обнове захтев за изручење!
Тако почиње велика игра узимала-давала, између разних играча који имају невидљиви утицај на процес изручења!
Споразум о екстрадицији потписан је још далеке 1902.год између краљевине Србије и САД, а тада није било Женевских конвенција и Аndriji је одобрен стални боравак у Америци! Међутим, 1978.год је донет Holzmanov amandman којим је могуће одузети боравак у Америци особи која је учестовала у прогону људи као сарадник нациста!
Тада креће нови процес за његово изручење, те група угледних конгресмена борави у Југославији која гарантује фер јавно суђење, али се процес отеже све до 1984.год када се коначно покреће његово изручење!
Аrtuković је отворено подржавао рад терористичке HNO у Америци и одржавао контакт са председником америчког огранка HNO, а Тuđman и сарадници су у Југославији (иако осуђени) вешто уз помоћ цркве у Хрвата (како данас користе израз) покренули процес злонамерног умањења броја убијених Срба у NDH (што је данас доведено до апсурда али у томе учествује и део СПЦ, и Музеј жртава геноцида у Београду), да се спречи неминовно усвајање Декларације о геноциду над Србима у NDH, што је неопходно учинити у процесу деусташизације Хрвата!
Биологија је помогла напоре Тuđmana и сарадника, јер је процес деменције напредовао и Аndrija је постао идеалан повод за почетак кампање против Јасеновца као симбола хрватског геноцида у NDH јер је његов потпис на „оснивачком акту“!
Кроатокомунисти су радо пристали да организују циркус од суђења јер тако цементирају забрану приче о геноциду и учвршћују причу о братству-јединству, HNО покреће процес великог помирења усташких и партизанских синова, а VATIKAN започиње кампању остварења плана PAX AMERIKANA!
Свако је имао своје посебне разлоге, али је то школски пример удруженог злочиначког подухвата против Срба и истине!
Америчко министарство правосуђа сачинило је 2006.год поверљиви документ, студију на 617.страна о нацистима и њиховим помагачима у којој је Аndrija вреднован као водећи нацистички сарадник у Америци која избегава изручење, што показује да је Америка сигурна кућа за бивше нацисте и њихове сараднике!
Како то већ бива у Америци, угледна новина је објавила цео документ и учинила га доступним jавности!
Међутим прича ипак није завршена, јер је Аndrijin син у Америци поднео тужбу у којој тврди да је његов отац суђен на основу лажних папира, а оптужница у Загребу је само копија оне америчке…………