ХУНВЕЈБИН ДЕШИЦА

193

Украјином кружи једна причица. У време када је Андреј Дешица почињао своју дипломатску каријеру у Министарству за иностране послове Украјине дат му је задатак да напише нацрт протестне ноте руској влади због напада руље на украјинску амбасаду у Москви, до кога је, кажу они, дошло. Дешица као дипломата од каријере, брзо је написао нацрт тог документа. Његовим начелницима се рад допао, али је ипак добио примедбу: „Ондрејко, оно што се руски каже „заср.ти“ пише се заједно, а оно „ни за к…ц“ – одвојено. Дешица је све схватио и брзо је напредовао у служби.

Али никако не треба да се помисли да је он у свој дипломатски језик хтео да унесе некакав вулгарни жаргон градског шљама или неки тамо затворски. Таман посла! Као потомак козака Запорошке Сечи Дешица је поштено пратио лексичке традиције козачке преписке са турским султаном која је, као што знамо, била далеко од дворског лицемерја или поетских финеса. Како је то рекао један украјински новинар – гени се не могу исчепркати виљушком.

Зато не треба строго да се суди о вршиоцу дужности министра иностраних послова Украјине због његових вулгарних песама испред руске амбасаде у Кијеву. Напротив, треба да му будемо захвални што је њему, за разлику од других дипломата, Господ дао језик да не би крио своје мисли.

Није се тек тако амбасадор САД у Украјини Џефри Пајет похвално изразио о естрадној тачки украјинског министра иностраних послова. Јер, као, такве тачке делују врло умирујуће на осетљиву публику. Само није јасно зашто, онда, Американац није изразио наду да ће следеће гостовање Дешице бити у Вашингтону, пред Белом кућом.

У своје време су кинески хунвејбини правили људски ланац на кинеској обали реке Амур, леђима су се окретали према совјетској територији и скидали панталоне. Совјетски граничари су до суза били увређени видећи да се кинески народ на такав начин захваљује за све, што је за њега учинио Совјетски Савез. Док им се срце кидало, они су на својој обали постављали портрете Мао Це Тунга, па је изгледало да поданици Кине своју срамоту показују сопственом вођи. То је деловало баш отрежњујуће!

Оно што Дешица данас чини врло је слично испадима хунвејбинова. Не само споља, већ и садржајно, зато што је стање мозгова кинеских хунвејбинова1 и њиховог украјинског имитатора врло слично.

Међутим, рекло би се да руски парламентарци не морају да траже да Дешица буде смењен са дужности министра иностраних послова. Неког другог Порошенко у свом тиму и тако не би могао да нађе. Тим пре што су Дешицу научили, ако ништа друго, а оно где се шта пише заједно, а где раздвојено.

Чак и када се појави пред руском амбасадом са спуштеним панталонама, када сине његова гола задњица нема потребе постављати портрет Порошенка. Не треба истицати ни портрет Дешициног идола, председника САД Барака Обаме. Нека стоји тамо сам са својом голом позадином – нескладна и јадна слика кинеских хунвејбинова…

 

 Хунвејбини су у време кинеске Културне револуције представљали тзв. Црвену стражу или Црвену гарду. Формирани су ради борбе са противницима Мао Це Тунга. Одликовало их је потпуно непоштовање традиционалне културе, изузетна суровост и непоштовање људских права (прим.прев.)