Зближавање Јерменије са евроазијским интеграционим удружењем – Царинским савезом (ЦС) – стиче реалне обрисе. Русија, Белорусија и Казахстан су у току октобарских преговора у Минску подржали намеру Јерменије и Киргизије да се и те земље придруже ЦС. „Подржали смо намеру Јерменије да се придружи нашем интеграционом пројекту. Формирана је радна група којој је дат задатак да у најкраћем року припреми одговарајући детаљни план за то,“ – констатовао је В.Путин. На том заседању је донет документ „Придруживање Републике Јерменије Царинском савезу и Јединственом економском простору Републике Белорусије, Републике Казахстан и Руске Федерације“, потписана је и изјава о учествовању Републике Јерменије у евроазијском интеграционом процесу. Рад је почела и радна група по профилима и, по речима првог вице-премијера Русије Игора Шувалова, документи за ступање Јерменије у Царински савез ће бити спремни до маја 2014.године, односно до тренутка закључења уговора о формирању Евроазијског економског савеза: „Истовремено радећи на пројекту уговора о Евроазијском економском савезу ми можемо да се договоримо са кандидатима који се управо учлањују у Царински савез да се основне одредбе тог првог нивоа интеграције могу усагласити до маја следеће године“.
Заменик министра иностраних послова Јерменије Шаварш Кочарјан је исказао још више оптимизма констатујући да ће „до фебруара Јерменија практично бити спремна за потписивање уговора о придруживању Царинском савезу и Јединственом економском простору, као и за њено непосредно укључивање у процес формирања Евроазијског економског савеза“.
19.децембра Високи евроазијски економски савет треба да утврди детаљан план ступања Јерменије у Царински савез, на чему ради специјалистичка радна група… Потписивање уговора о ступању у Царински савез значи да ће Јерменија да прихвати скоро стотину међудржавних уговора и споразума, између осталог и оних који имају потпуно практичан значај.
Тигран Саркисјан, премијер Јерменије, учествовање своје земље у Царинском савезу сматра за „нови прозор могућности“, и при том подсећа на једноставну истину: „…Изолованост од интеграционих процеса на евроазијском простору ће довести до губитка конкурентности, шта више, она може да се претвори у појаву извесних ограничења у односу на нашу сарадњу, што ће сметати нашим стратешким, партнерским односима у ОДКБ“.
Процес зближавања Јерменије Царинском савезу представља важан фактор у развоју руско-јерменских билатералних односа. Тржиште за промет јерменске пољопривредне, као и осталих области производње – то су и Белорусија и Казахстан, које своју економску сарадњу развијају са Јерменијом у различитим правцима, али главни инвеститор за већину сектора јерменске економије је Русија. „Данас у Јерменији постоје приближно 2 милијарде долара руских инвестиција. То је 41% свих страних инвестиција, сконцентрисаних у најважнијим секторима. Ту су сфера енергетике, транспорт, дистрибуција гаса, обојени метали, и тај тренд ће се наставити и даље“,… – подсећа Евгениј Винокуров, директор Центра за интеграциона истраживања Евроазијске банке за развој.
Корист за Јерменију од предстојећег приступања Царинском савезу је очигледна. Ради се не толико о усаглашавању царина (све до њиховог анулирања по таквим робним позицијама какве су гас, уран, необрађени дијаманти – робе које Јерменија увози), већ и о укидању различитих техничких баријера које коче развој производне кооперације. Са друге стране, јерменско прихватање примене регулационих прописа који су на снази у Царинском савезу (што подразумева, на пример, повећање царина за пољопривредне производе који се увозе из Европе) полази од интереса домаћих произвођача, који на тај начин на тржишту стичу предност. Укупан потенцијал јачања јерменске економије њеним придруживањем Царинском савезу се процењује на приближно 4,5% , а ризик који при том може да се појави може се успешно минимизирати преговорима и заједничким договарањем. Значајне предности ће пружити крупни инфраструктурни пројекти. Тако ће почетак рада нове нуклеарне електране дозволити не само да се смањи зависност од увоза енергената, већ и да се повећа извоз електричне струје у суседне земље.
„Чим Јерменија ступи у Царински савез она ће стећи огромну финансијску корист од преко 100 милиона долара годишње тиме што ће се укинути извозна царина за гас, нафтне производе и дијамантску сировину“ – сматра Вјачеслав Коваленко, бивши амбасадор Русије у Јерменији. Смањење цене руског гаса постаће подршка комплетној економији, а модернизација и поновно пуштање у рад фабрике „Наирит“, као и низа других предузећа ће смањити незапосленост, а допринеће и развоју малог и средњег бизниса. „Учешће малог и средњег бизниса у БДП-у Русије износи 15 – 20%, а код нас та цифра варира између 8 и 9%. У Русији учешће индустрије у БДП-у данас износи око 50%, а код нас – око 20%. Јачање наше индустрије и извоза ће омогућити да се око заједничких предузећа развију мали и средњи бизнис“ – претпоставља руководилац Савеза домаћих произвођача Јерменије Вазген Сафарјан. Захваљујући условима који су створени за земље-чланице Царинског савеза јерменске производе и услуге ће се лако извозити у њих. Према подацима, у три тромесечја ове године извоз из Јерменије у земље-чланице Царинског савеза се повећао скоро за четвртину. Најзад, уз отопљавање руско-грузинских односа повећавају се и шансе за комуникациони коридор „Север – Југ“ у коме ће учествовати и она.
Укупан ефекат од нових инвестиционих пројеката (транспортна мрежа, енергетика, грађевинарство, мали и средњи бизнис) може, по процени професора Ашота Тавадјана, да износи приближно 6600 милиона долара. Не треба да се забораве ни дознаке Јермена на раду у Русији, чија вредност може да се упореди са државним буџетом Јерменије. Наравно, и руска страна ће имати користи од придруживања Јерменије, а то ће максимално смањити приче да евроазијски интеграциони пројекат у ствари представља, како се прича, нов облик бесплатног субсидирања бивших совјетских република које су сада независне државе.
Према социолошким анкетама апсолутно највећи број јерменских становника је позитивно настројен према приступању њихове земље Царинском савезу. При том само једна десетина анкетираних има информације о томе шта у ствари представља наведено интеграционо удружење. У томе главну улогу има поверење јерменских становника у Русију. У ствари, на искључиву супротстављеност евроазијског и европског правца у спољној политици Јерменије инсистира малобројни, мада невероватно активан, део јерменског друштва. Истовремено елементи неоколонијализма у политици Европске уније на источном правцу као и, на пример, предлози о легализацији бракова истог пола, који се могу чути из Брисела, у јерменском друштву већ сада наилазе на јако неприхватање. Убудуће ће отпор Јермена на покушаје да им се натуре „европске вредности“ само јачати.
Опасност по развој економије земље треба да се види у нечем другом. Сада је јерменска економија врло монополизована и пуна корупције, што бизнисмене јерменског порекла омета, без обзира да су они из Европе, Русије или Америке – да у Јерменији развију широку предузимачку делатност. Приче да корупција може да се уништи преко евроинтеграција изазивају само осмех. Наравно, проповеднике неупоредивог „евроинтеграционизма“ не узнемирава чињеница да се земљама ЕУ из Јерменије испоручује преко 80% сировина (највише руда), а да се у Јерменију увозе готови производи са високом додатом вредношћу. Да национална економија развојем може на тржишта Европске уније да извози углавном готове производе, те адепте евроинеграције не интересује.
Сада је у Јерменији доста пропаганде која покушава да даље погоршање социјално-економског положаја већине становника земље повеже с њеним унутрашњим проблемима (због њеног географског положаја и увлачења у нерегулисани конфликт република она има тешкоће посебне врсте), уз интриге о „поквареним Русима“ којима је пало на памет да Јерменији одузму суверенитет. Појављује се, на пример, страх да ступање Јерменије у Царински савез може да доведе по повећања царина за увоз из земаља које нису његови чланови, што ће још више да поскупи живот у тој земљи. Међутим, Јерменија је већ неколико година чланица Светске трговинске организације, у коју је пожурила да се учлани, благо речено, под условима за које се никако не може рећи да су за њу повољни. Не труди се тек тако амбасадор САД у Јеревану, господин Хеферн, када упорно тврди да ће се сарадња Јерменије са Царинским свезом одвијати само преко Светске трговинске организације. Међутим, било би много продуктивније да се Царински савез посматра као терен који у перспективи отвара могућности за принципијелно побољшање услова чланства Јерменије у Светској трговинској организацији.
Придруживање Јерменије Царинском савезу, за разлику од придруживања све слабијој европској квазиимперији (у којој се чак и најситнији детаљи друштвено-економског живота регулишу преко директива Европске комисије) не повлачи за собом ограничавање политичког суверенитета, ако ни због чега, оно зато што Јерменији остаје њен самосталан глас. Пуноправно учествовање у Царинском савезу ће учврстити регионалне позиције најближег војно-политичког савезника и економског партнера Русије на Кавказу, јер слабији савезници тешко да Русији требају. Јерменија је сасвим у стању да постане „мост“ који ће спајати тржишта Царинског савеза и Блиског Истока. Предстојећа посета Јерменији председника Русије Владимира Путина даће нов импулс сарадњи, која је вишепланска и на много нивоа и, како се очекује, извешће њихову сарадњу на квалитетно нов ниво.
(Преводилац: Душанка Пантић)
