Пошто је августовска натоовска „међународна прослава“ обележавања насилног прогона Срба из јадранског залеђа, службено представљена као „блистава хрватска победа над мрским србочетничким агресорима“, реализована успешно, настављена је добро осмишљена ватиканска кампања трансформације хрватског концлогора Јасеновац за заточене Србе, Жидове и Роме, у „сабиралиште за опоравак са спортским активностима“!
Није проблем у упорности дрског хрватског лагања, да икако докажу да нису починили геноцид, па они тo чине још од оне „међународне“ делегације МCК која је утврђивала наводну „истину“ о Јасеновцу још 1943.године, преко планског уништавања комплетног логора после партизанског ослобађања, преко наметнуте визије „каменог цвета на ливади“ (још само да се дечица играју док певају другу TITU!), прекида истраживања из шездесетих година прошлог века, до најновијег безобразног умањивања и значаја и броја убијених Срба, али у београдском школском уџбенику за осмогодишњу школу, нажалост!
Још у току саме народноослободилачке борбе, комунистички партијски прваци су почели да примењују став о планском негирању хрватског злочина геноцида над Србима, о ком су окупатори Немци и Талијани писали детаљно и прецизно, без умањивања самог тог злодела!
Окупатори су бринули, да тај почињени геноцид јача и потиче српски отпор наспрам њих као агресора, а не што су бринули за Србе, иако су талијанске војне власти у другој окупационој зони NDH, видљиво спречавале усташка зверства колико су могле, за разлику од Немаца, које Срби уопште нису интересовали као угрожени народ, те су сви који их тамане били добродошли.
Бројни немачки документи управо казују о томе, као и бројне анализе о броју убијених Срба у ратним годинама, али састављачи нарученог београдског уџбеника нису узимали за сходно да користе те окупаторске папире (лаже окупатор, та то су тврдили и наши комунисти, зар не !)
У Београду, о оном детаљном извештају за југословенску владу у Лондону, који су патриоти ЈВуО уз толико напрезање носили преко пола Европе, да свет чује о том хрватском злочину геноцида, не сме ни да се зуцне, па то је било дело те неразумне, неадаптибилне, мрачне СПЦ, која нас већ вековима одвлачи од миле католичке Европе, а коришћени су подаци Комесаријата за избеглице, владе Милана Недића, доказаног сарадника окупатора, па шта има да се око тога расправља!
Још од педесетих година прошлог века, када су добили паре од британских и америчких служби да покрену емигрантске листове у Европи и Аустралији, плански и договорно, под будним надзором Ватикана, лажу хрватски текстописци о свом почињеном геноциду над Србима, нарочито о облицима зверских убистава деце и жена!
Најпре су Хрвати, још четрдесетпрве, почели причу о наводним „дивљим усташама“ (као да уопште постоје питоме!), које ето „самоиницијативно“ иду у српска села и редом тамане становнике.
Али нису поменули, да је Србе у градовима покупила наредбом усташка власт, већ у априлу четрдесетпрве и мушкарце отпремила у Госпић, откуд крећу на излет до Велебита, само што нису доспели да опишу лепоте те планине, иако су већином били писмени, јер су многи завршавали и високе школе, обављајући одговорне послове у државној управи!
Нису „дивље“ усташе слале водеће Србе из Мостара и Сремских Карловаца у Госпић, јер нису ни знали како се то ради, али хрватска државна управа јесте, па се баш исказала, док их ти несташни Талијани у јулу месецу 1941.године нису прекинули у тим „рекреативним играма“, па су наврат, нанос, морали да осмисле „сабиралиште Јасеновац“, где су потом отпремили све које су хватали, у осмишљеним четворогодишњим кампањама, као операција „Козара“ из лета 1942. године!
Зашто би се данас усташки потомци, у оваквој данашњој Хрватској уопште стидели дела својих предака, када такозвана антифашистичка ЕU то упорно толерише, Ватикан потихо аминује, а колаборанти у Србији сарађују, у том пројекту.
Пре неколико месеци, хрватска натоовска плавушица се заложила за оснивање међународне комисије за „истину“ о Јасеновцу, биће да је тада у рукама имала тај београдски школски уџбеник са срамним садржајем, који ипак има дозволу министарства просвете за коришћење у пројекту „заједничке историје“, наравно на српску штету, који толико форсирају из „цивилног друштва“ сорошевских курсисткиња из Сегедина у време мрачног једноумља, како називају онај период када се део српског народа одупирао колико је могао, новом геноциду!
Дакле, испадa да стварнo почињени геноцид над Србима, данас не може да се докаже из неколико разлога, прво, неће потомци хрватских злочинаца да сами прихвате да су им претци починили геноцид, друго, нису логорске власти у двадесет и два логора, а не само у спорном Јасеновцу, састављале уредан списак логораша са генералијама, да га потом оставе српским или међународним истраживачима, па да се може доказати злочин, треће и најважније, неће ватикански челници да признају да су они подржали пројекат геноцида над Србима, као и пројекат холокауста над Жидовима, иако су ови потоњи систематски сакупљали податке и уредно објављују, да се зна стварна истина о том злочину.
Специјални изасланик римског папе, опат Marcone, брижно је надзирао процес насилног покрштавања Срба, доносећи у Загреб и посебан образац за ту работу, помно извештавајући и о „инцидентима“ које изазивају „грозни четници“, па зато силом мора да се успоставља поредак, притом уз убијање цивила, о чему казују документи нађени у средишту „цркве у Хрвата“, предочени на суђењу хрватском првосвештенику, блаженом Alojziju Stepincu!
Испада да жидовски истраживачи, онако успут обрађујући и сазнања о геноциду над Србима, то обављају савесније, стручније и одговорније од српских, пардон, дојучерашњих југословенских институција, које још нису у својим главама расчистиле заблуде о видљивој штети за „братство -јединство наших народа“, које је Србе прескупо коштало у прошлом веку, али му се крај још не назире, пошто још увек трају „игре“ по српским земљама!
Уместо кампање, коју повремено показују неки београдски министри, када из политикантских разлога потежу Јасеновац, време је за стварни истраживачки рад,да се у будућности сагледа цео штетни ватиканско-хрватски плански подухват из времена трајања NDH, уз обавезни додатак и злочина из последњег грађанског рата у Хрватској и БиХ, као наставка радосних игара „дивљих и питомих“ потомака клерофашиста званих усташе!
Али, као први корак у утврђивању истине, неопходно је престати са лагањем српског народа о том геноциду, усаглашавањем садржаја уџбеника из историје са познатим и доступним подацима, макар они били и из немачких и талијанских окупационих докумената, што баш много смета антифашистичку ЕU!
