ИЗГОВОРЕНА ОДБРАНА МОМИРА БУЛАТОВИЋА

285

 

Бивши председник Црне Горе и бивши премијер Србије и Црне Горе Момир Булатовић ипак је сведочио у МТБЈ. Пре 7 година Момир Булатовић се спремао да сведочи у том трибуналу, у процесу против Слободана Милошевића, међутим, два дана уочи почетка његовог сведочења Слободан Милошевић је умро. И ево, почетком марта текуће године, Момир Булатовић је сведочио у процесу против Радована Караџића.

Момир Булатовић је одмах сведочио у неколико важних питања. Као прво, по питању гранатирања Сарајева, он је сведочио да, без обзира на то што су “међународни” медији гранатирање Сарајева приказали искључиво као дело Срба, у ствари босански муслимани имали пет пута јачу артиљерију од Срба и често су гађали позиције Срба, од чега се могло заштити само коришћењем артиљерије.[1]

Даље је Булатовић сведочио да је на заседању Врховног Савета Одбране (ВСО) Југославије генерал Перишић реферисао руководство земље, да гранатирање пијаце Маркале – 1, није било извршено са српске стране. То исто важи и за гранатирање улице Васке Мискина у мају 1992. године.[2]

По питању гранатирања пијаце Маркале – 2, Момир Булатовић је сведочио да је за време разматрања тог инцидента на ВСО, генерал Ратко Младић известио да је по саопштењу генерала Руперта Смита пројектил долетео под углом 170 и 220 степени, што је искључило његов долазак од стране босанских Срба, чак напротив, пројектил је дошао управо са позиција босанских муслимана.[3]

У целини узето, Булатовић је сведочио да је позиција Караџића 1991-1992. године прво била у очувању Југославије (= очувању мира), затим у обезбеђењу једнаких права Србима у случају отцепљења Босне.[4] Момир Булатовић је сведочио да није било никаквог “удруженог злочиначког подухвата” (idéfixe тужилаштва МТБЈ) у коме је учествовао Радован Караџић. Истовремено, положај Момира Булатовића у Хашком трибуналу има једну веома важну карактеристику. Његово име се помиње међу “учесницима заједничких злочиначких дејстава” (ЗЗД) у процесу против Слободана Милошевића.[5] (При том је Момир Булатовић једини члан ЗЗД, који је био наведен само у оптужници по Хрватској, но, чије име одсуствује у оптужници за Босну. Међутим, у МТБЈ то још ништа не значи, зато што се списак ЗЗД у разним предметима често завршавао фразом “и други познати и непознати учесници”, при том не наводећи не само “непозната”, него, као бајаги, ни “позната” лица). Управо је та околност вероватно и постала разлог што је одмах по давању заклетве М. Булатовића да ће говорити истину и ништа осим истине, председник судског већа изјавио да је потребно да заседање буде затворено. Није познато о чему су говорили у то време у судској сали, али није се тешко досетити тога. Највероватније су Момиру Булатовићу прочитали текст из члана 90 “Правила процедуре и доказивања МТБЈ” по коме сведок може да одбије да пружи сведочење, уколико одговор на задато питање инкримише њега самог. Треба истаћи да је за време одбране Радована Караџића тај “члан 90” суд посебно заволело. Практично сваки сведок у одбрани Караџића започиње своје сведочење са слушањем тог члана. Но, не читају тај члан сваком сведоку, него само оном који је у овом или неком другом суду оптужен да је починио ратни злочин. На тај начин суд ствара утисак да у одбрани Караџића наступају скоро искључиво ратни злочинци, који све време и сами балансирају на граници свог сопственог инкриминисања! Тако је било и са Момиром Булатовићем, премда су такво “упозорење” учинили на затвореној сесији, али су то учинили тако да би свима било јасно о чему се тамо говорило.[6] Заједно са тактиком тужилаштва где сведочи огроман број тајних сведока, све је урађено тако да посматрач са стране стекне утисак како је Радован Караџић опасан за сведоке тужилаштва и да у његову заштиту стају исти такви злочинци као што је и он сам.

Момир Булатовић је дао важно сведочење и по питању чувеног споразума “Караџић – Холбрук”. Булатовић је изјавио да је он био учесник преговора који су одржани у јуну 1996. године, и лично је чуо како је помоћник Државног секретара САД Ричард Холбрук обећао Радовану Караџићу гаранције да неће бити оптужен пред МТБЈ, које ће представљати саставни део Дејтонског споразума. Булатовић је изјавио да је Холбрук одбио да ту гаранцију и писмено поткрепи, али је потврдио да је снага гаранције потврђена од стране председника САД.[7]

Кроз унакрсно испитивање Момир Булатовић је прошао веома упечатљиво. Он ни једном није дозволио тужиоцу да га збуни. Међутим, треба напоменути да је тужилац Хиљдегард Верт-Резлаф спровео веома бледо испитивање, које се углавном састојало од референци, до одређених одломака из књиге М. Булатовића (“Правила ћутања” и др.) које је аутор морао да потврди без коментара. Момир Булатовић је потврђивао своје цитате, но, без обзира на протест тужилаштва, давао је коментаре повезане са контекстом. Тужилац је непрекидно покушавао да натера сведока да “призна” како је Радован Караџић и руководство босанских Срба често лагало руководство Југославије. Момир Булатовић је одбацио те тврдње тужиоца, но овај је наставио да инсистира. Тужилац је покушао да натера Булатовића да призна како су “страдања народа Југославије била плод деловања њеног руководства” или да потврди да је на неком заседању ВСО генерал Перишић дао одређену изјаву. Све је то изгледало веома јадно. Ни једно питање Верт-Резлафа није поколебало сведочење Момира Булатовића.  Студенти правног факултета требало би да пажљиво изуче питања тужиоца Верт-Резлафа која је постављао М. Булатовићу, како би схватили како не треба вршити унакрсно испитивање. То ће бити корисно и оним студентима који долазе у трибунал да уче “вишу правну пилотажу”.[8]


 

Аутор текста има у виду књигу господина Булатовића “Неизговорена одбрана” о његовом учешћу у припремама за сведочење у процесу против Слободана Милошевића, која је представљала неизговорену одбрану.

[1] Види параграфе 22-27 писмених сведочења М.Булатовића, // Документ одбране 1D26470 (На заседању суда 28 фебруара 2013 године документ је стекао статус DefenceexibitD-3051).

[2] Види параграфе 32-35 писмених сведочења М.Булатовића, // DefenceexibitD-3051.

[3] Види параграфе 35а-35с писмених сведочења М.Булатовића, // DefenceexibitD-3051.

[4]Види параграфе 14-21 писмених сведочења М.Булатовића, // DefenceexibitD-3051.

[5] Види параграф 7 Оптужнице против Слободана Милошевића за Хрватску // Официјелни сајт МТБЈ на интернету: http://www.icty.org/x/cases/slobodan_milosevic/ind/en/040727.pdf(Примедба – М.Булатовић – је једини члан ЗЗД, који је био указан само у оптужници по Хрватској, но чије име одсуствује  оптужници за Босну).

[6] То је јассно чак и из стенограма судског заседања, где се количина редактираних редова са затвореног заседања тачно подудара са том количином редова, које обично одлази на упозоравање сведока о члану 90 на отвореним заседањима суда (Види на пример, стенограм заседања МТБЈ у процесу Р.Караџићу од 28 фебруара 2013 године: упореди странице 2514 и 2591).

[7] Види параграфе 47-49 писмених сведочења М.БулатовиЋа, // DefenceexibitD-3051.

[8] Види на пример, информацију о путовању «младих из быве Југославије» у МТБЈ у фебруару 2013 године – http://www.icty.org/sid/11208