Доналд Трамп је постао предсједник САД у окружењу, односно, на свјетској сцени која је постављена према матрици из „златног доба“ Клинтонове Америке. Појавом Клинтона и нових доктрина САД, свјетском сценом доминира свјетски шериф, нови савезници и нови непријатељи. Ту су и нови актери: наднационалне корпорације, Исламска држава… Свјетска сцена обилује и појавама као што су медијске дезинформације, корупционашке афере огромних размјера које су узроковале свјетску кризу, уништење средњег слоја, социјалних структура … Застрашујуће размјере сиромаштва, трговина људима и њиховим органима, кршење међународног права и напуштање међународних норми … Инсистирање на само једној, истини Запада.
Суочен са снажним отпором „дукобе државе“ Трамп је правио компромисе, одступио од прокламоване политике, и наставио ићи колосјеком свог претходника. Тако је Русији остала улога главног негативца, а Саудијска Арабија задржала позу „мудрог краљевства“, како је ову државу, финансијера тероризма, назвао Трамп током свог недавног боравка у Ријаду, иако је у предизборној кампањи износио сасвим опречно мишљење о овом „мудрацу“. Недуго након Трамповог повратка из Ријада, Катар се нашао на „стубу срама“, изложен јавној осуди и санкцијама сусједних арапских држава.
Све оптужбе изречене на рачун катарског емира, а улавном се односе на контакте са терористичким организацијама и њихово финансирање, са много више логике и аргумената могу се упутити саудијској краљевској кући. Кризу у Заливу Трамп је кратко прокоментарисао са „исплатила се посјета саудијском краљу“. Из Техерана су поручили да је ситуација у којој се ненадано нашао Катар „први резултат плеса са сабљама“.
Како ће се Катар извући из нимало угодне ситуације, кризе која је почела оптужбама заснованим на резултатима хаковања сајта катарске владе, односно када је на QNA (Qatar National Agency) званичној страници Владе Катара објављен говор Emira Tamim bin Hamad Al Thani, владара Катара. У том говору, Емир наводно отворено подржава владу Изреала и Ирана, критикује везаност и сарадњу Саудијске Арабије са УСА, и подржава тероризам у Ирану. Из Катара су стигла бројна демантија, а катарски званичници су одмах затворили страницу и Twitter account, тврдећи да је сајт хакован и да су информације нетачне. Није вриједило. Информације о контактима и финансирању терористичких држава и организација прихваћене су „здраво за готово“ и услиједила је лавина осуда.
Није тешко претпоставити ситуацију у Катару гдје се вјероватно очекује најцрњи сценариј, могуће и војна интервениције и инвазија од сусједа, и америчких снага на Блиском истоку. Да би се правилно протумачила криза у Заливу није згорег подсјетити да је Катар огромним новцем финансирао утицајне америчке think tankove и на тај начин покушао да се инволвира у америчку унутрашњу политику. Новац је улаган и у Клинтон фондацију и Трамповог противкандидата Хилари у предизборној кампањи. Такође, било би добро присјетити се планова Пентагона о „балканизацији Блиског истока“ у којима политичка мапа региона изгледа сасвим другачије од тренутне. На примјер, Саудијска Арабија била би подијељена на три државе, свети исламски градови Мека и Медина имали би екстериторијални статус, Хашемитска краљевина Јордан добила би знатно територијално проширење на рачун Саудије итд.
Кад је ријеч о „балканизацији“, односно цијепању региона по вјерској и националној основи, неминовна асоцијација на Балкан је и почетак кризе, односно хаковање владиног сајта и његов проскрибовани садржај. Наиме, у Македонији, и Републици Српској, такође, политичка криза је настала објелодањивањем нелегално прислушкиваних, односно „хакованих“ разговора званичнике македонске владе, а скоро идентична операција вођена је у Републици Српској. Узалуд су била упозорења да се ради о монтираним снимцима – на „хакованом садржају“ заснивали су се захтјеви за смјеном владајуће политичке гарнитуре.
На продубљивање кризе на Блиском истоку, усмјеравање јединица Исламске државе према централној Азији и централној Африци већ смо указивали. О покољима које поборници Исламске државе раде на афричком континенту нико и не извјештава, а врло оскудни подаци долазе и са Филипина. Нико се и не пита како је то наједном Исламска држава нашла резервни положај у југоисточној Азији.
Да ли ће Исламска држава „осванути“ на Балкану? Са сајта британске владе већ други пут упозоравају да хоће, односно да су терористички напади могући у Босни и Херцеговини, те се британским држављанима сугерише да ову земљу избришу са мапе пожељних туристичких дестинација. Шта то Енглези знају, а нама само увијено хоће да кажу? Британска упозорења треба схватити озбиљно. Из Лондона је указивано и да би се у Паризу и Бриселу могли догодити терористички напади, и догодили су се. Како су МИ5 и МИ6 знали да ће бити оно што је заиста и било у Паризу и Бриселу, а нису могли сазнати шта се спремало у Манчестеру и Лондону – остаје мистериозно.
Што се тиче Саудијаца, главних извођача радова за рачун САД на Блиском истоку, стићи ће их све што раде другима. Главна мета су, ипак, они. Како они прогоне Катар, тако ће њих Јордан. Само се мијењају улоге. Редитељ је општепознат.
слика http://www.advance.hr/vijesti/zaljevska-kriza-i-uvertira-u-neizbjezni-sukob-moguca-vojna-invazija-na-katar-kao-pocetak-rata-s-iranom/
