ДС Бојана Пајтића, Рокфелеров политички лоби и његове медијске бригаде су остале без власти над Војводином и РТВ. Динко Грухоњић је био „црни барон“ евроатлантске медијске сцене Србије, а новинари његовог НДНВ годинама су били миљеници режима. Данас јавност сазнаје размере њиховог учешћа у развлачењу финансијских средстава РТВ и финансијску подршку САД и ЕУ таквој политици. Пошто су потрошили наше новце оставивши РТВ да окапа у кирији и огромним дуговима, своју одговорност представљају као „политички прогон“. То је нови вид старе језуитске политике војвођанског аутономаштва ради новог престројавања у служби глобалиста.
Снова готовят нам царский трон.
Израз језуитска политика је познат Војводини одавно. Први га је употребио 1965. године Милан Бачкалић током Војвођанске свађе у руководству Војводине.
Бачкалић је прикривену кампању интрига током ротација у кадровској политици Војводине назвао језуитском политиком. И тада је циљ језуитске политике био дискредитовање политички неподобних ради њихове замене аутономашким руководиоцима[1]. На тај начин су из политичког живота елиминисали мноштво личности од интегритета који су се противили војвођанском аутономаштву, међу којима и двојицу народних хероја антифашистичке борбе који су подржавали јединство Војводине са Србијом: генерале Марка Перичина Камењара и Јована Веселинова Жарка.
Мора се имати на уму да је језуитска политика метод којег у политичкој борби користи војвођанско аутономаштво, без обзира на формално демократске услове. Без тога се не могу разумети актуелна дешавања око Радио Телевизије Војводине.
Смене и замене у РТВ од 2000. до 2016. године
Штета услед разорене емисионе технике током бомбардовањa од стране NATO-а процењивана је 2008. године на око 20, а штета на предајнику 11,5 милиона долара[2]. Иако је рад телевизије одмах обновљен joш током бомбардовања, зграда до данас није, нити је терен рушевине рашчишћен, а само за то треба издвојити 1,5 милиона евра.
Ненад Чанак (ЛСВ) је већ почетком 2001. године упао у РТВ НС[3] и од тада је утицај његове ЛСВ на овој телевизији само растао. Због корупције на РТВ се већ 2003. године писмом обратила група запослених председнику ДС Борису Тадићу, министру полиције Душану Михаиловићу и директору РТС Александру Црквењакову, оптужујући директора Петра Јовановића за корупцију, уз тврдњу да је за све стекао политичку заштиту Бојана Пајтића, Гордане Чомић (обоје из ДС), али и Рафаила Русковског (ЛСВ)[4].
Године 2006. извршена је трансформација РТС-а. РТВ Нови Сад је издвојена из РТС-а поставши Радио-дифузна установа Војводине (РУВ)[5], а потом је постала Радио Телевизија Војводине (РТВ). Дина Курбатвински Вранешевић је изабрана за прву особу РУВ у конкуренцији Бориса Лабудовића и Синише Николина, и тада њен избор нико није судски оспоравао[6]. Међутим, одмах је почела језуитска кампања против ње. Тек када је РУВ постала РТВ, њеном именовању на директорско место[7] су се успротивили противкандидати Љубиша Николин и Синиша Исаков (ЛСВ). Међутим, успешно се изборила да РТВ стекне имовинску независност и прикупи финансије за обнову зграде РТВ и предајника на Иришком венцу. Дакле, све што су касније са РТВ раскрчмили, стечено је под њеном управом. Подршку је тражила и од Републике, Покрајине и фондова ЕУ[8]. На РТВ је враћала новосадске новинаре који су у међувремену каријеру наставили у Београду[9]. Све то јој нису могли оспорити. Републички јавни сервис је обезбедио стабилан финансијски приход РТВ-у. Радило се о 70% новца од РТВ претплате који је прикупљен на подручју АПВ. По том основу се само током лета на рачун РТВ слило око три милиона евра којима је одмах обновљена техника РТВ и створен фонд од 40% средстава којим је руководство РТВ планирало да почне обнову зграде на Мишелуку.
Чим су наши новци најзад стигли у РТВ и почели да се улажу у обнову технике, појачана је језуитска пропаганда против руководства РТВ. После избора 2008. године на власт је дошло сасвим аутономашки настројено политичко руководство и оно је сменило руководство РТВ. Иако је финансијско стање РТВ било одлично, Дина Курбатвински Вранешевић је крајем године смењена[10]. Разлог смене је нађен у пропаганди против ње и (крајње цинично) у одсуству још виших прихода РТВ. Ново руководство РТВ је било под управом Блажа Поповића. Убрзо су се појавили финансијски проблеми. Један лапсус у ТВ Дневнику („потврда непријатељства“) РТВ због којег је виновник примерено новчано кажњен (!) употребљен је да би се 2011. године извршиле нове смене и довела нова управа РТВ на челу са кадровима ЛСВ која је из све снаге подржавала пројекат стварања илегалне „европске регије“ у Војводини, творевине чији је основни циљ био ометање руско-српске сарадње и Јужног тока. Пословни интерес смене, како ће се касније показати, било је потпуно разуларено трошење новца РТВ. Убрзо је уместо Блажа Поповића априла 2011. године на место генералног директора РТВ именован Синиша Исаков (бивши члан ИО ЛСВ), имовинско стање медијског јавног сервиса Војводине се нагло погоршавало, али се, како се показало, обрнутом пропорцијом побољшавао положај Динка Грухоњића и његових сарадника из НДНВ.
Тада се непосредно уочи препродаје Б 92 вољом Синише Исакова „у РТВ слила камарила Б 92 кадрова“, а ради неких од њих су измишљене нове функције као што су програмски директор и директор информативног програма радија и телевизије. Први човек НДНВ Динко Грухоњић је тада постао „сива еминенција“ Радио Телевизије Војводине. На новоустановљену функцију програмске директорке (политичким договором Бојана Пајтића са Борисом Тадићем) именована је Санда Савић, за директора информативног програма Игор Божић, за главну и одговорну уредницу радио програма Клара Крањц. Иза кадрирања Санде Савић у РТВ-у је, по тврђењу Миодрага Зарковића, стајала сива еминенција програмске управе РТВ: „Добро обавештена чаршија, наиме, тврди да је лично Грухоњић правио спискове подобних новинара које би Санда Савић требало да доведе на РТВ, те да је она до танчина испоштовала ове листе“. Заиста, наредних година се показала ванредна „продорност“ новинара Грухоњићевог НДНВ-а у РТВ-у. Зарковић је о РТВ тада тврдио: „Новчано посрнуће је, међутим, чак и занемарљиво у односу на дуготрајнију, културно-политичку штету, коју деловање дотичних јуришника антисрпства наноси већ непуне две године. Њихове проневере су утолико погубније због тога што, осим незаслуженог и бешчасног личног богаћења, омогућавају даље убијање националне идеје у Војводини.“ Наравно, РТВ, која је игнорисала сваку ранију критику од стране Друштва новинара Војводине (ДНВ), Зарковићеву критику није могла да оћути. Одмах ју је одбацила етикетирајући је као „говор мржње[11]“. Данас Слободан Антонић оцењује да је под тадашњим руководством РТВ остала „медијски сервис атлантизма, другосрбијанства и аутономаштва“, ширећи „атлантистичку пропаганду“. Стекла је „сиву еминенцију“ Динка Грухоњића који је постао „главни кадровик приликом ангажовања средњег и нижег новинарског ешалона за информативне емисије РТВ – од Дневника у 17.00, до Разгледница“[12]. Пишући о сменама на РТВ 2016. године, Телепромптер је Грухоњића назвао „уредником из сенке[13]“. ДНВ, М. Зарковић, Телепромтер и С. Антонић су били на одличном трагу, пошто се показало да је истина о Грухоњићу много гора.
Када је јавност почела да сазнаје за громилу Бограђана доведених у РТВ и како се неодговорно троше наши РТВ новци, Синиша Исаков је поднео оставку. Било је то маја 2013. године. УО РТВ је по одласку лигашког директора који је у РТВ запошљавао Београђане за в. д. генералог директора поставио Срђана Михајловића, старог кадра ЛСВ који је исте године председавао Стручним саветом за економију ЛСВ[14]. Расходи РТВ су се потом убрзано повећавали[15]. Финансијски опстанак РТВ је убрзо омогућен подршком Владе Србије, личним залагањем Александра Вучића (тада први потпредседник владе Р. Србије), који јој је омогућио финансирање из буџета Р. Србије, иако је телевизија покрајинска. Руководиоци РТВ, а нарочито они „у сенци“ се нису гадили на новце које им је омогућио Вучић[16]. Ново руководство РТВ на челу са Срђаном Михајловићем (ЛСВ) је у у складу с политиком ЛСВ спровело агресивно медијско бомбардовање Војводине којом је њене ратаре преименовало у „паоре“[17]. Већ априла 2015. г. ДНВ је обавестило јавност да је под Михајловићевим руководством губитак РТВ досегао 8 милиона евра и подробно навео подухвате и виновнике тог стања[18]. НДНВ је о свему ћутало. Крајем новембра 2015. године група новинара РТВ је обавестила јавност да је Борис Лабудовић у сукобу интереса и врши опструкцију рада РТВ, да управа РТВ намерно не решава питање изградње нове зграде РТВ, већ уместо тога огроман новац троши на репрезентације, приватне продукције и стимулације менаџменту[19]. Грухоњићев „двор“ је и то оћутао и није подржао новинаре. Све до 2016. године, ни једна смена, чистка, отпуштање, упућивање запослених, укидање емисије, необнављање уговора са приватном продукцијом, промена уредништва или промена програмске шеме није изазвала буру негодовања и трајних протеста, нити је ико завапио да због промена у управи и упућивања запослених на нове задатке „пропаде РТВ“. Није се бунило ни НДНВ.
Стварање одијума против РТВ језуитском политиком
Свесни да нестанком Пајтићевог режима губе важну подршку, „владари из сенке“ РТВ су постали неспокојни. Тензија око РТВ је подизана брзо и систематски. Тек тада се огласило и НДНВ.
Маја 2014. године је Новим Садом, баш као у Сремчевој новели „Поп Ћира и поп Спира“, почела да се ваља „дебела, гојазна фама“. Пуштена је од стране Вукашина Обрадовића (НУНС) и Недима Сејдиновића (НДНВ) којима су на реч одмах све поверовали Савет Европе и ОЕБС[20]. Појавила се најпре у виду њихове „бриге“ саопштене јавности преко Данаса и Телевизије N1. Покриће фаме „догађајем“ извршено је изјавом чланице НДНВ да је у РТВ „смењено чак 77 лица“[21]. Догађај о „сменама“ подржала је Бета [22], а затим НУНС, НДНВ, АНЕМ, Local Press, АОН[23] и опозиционе странке[24]. Медијски дрил о „сменама“ стварао је утисак о огромном броју уредника и новинара који су избачени са РТВ. Чињеница да генерални директор РТВ Срђан Михајловић и уредница Првог програма телевизије Маријана Јовићевић уопште нису смењени већ дали оставке, сасвим је занемарена да би касније била представљана као „изнуђена под притиском“! Михајловићеву функцију је преузео, што је и логично, његов заменик Миодраг Копривица[25].
Изненадна оставка двоје кључних личности на челу РТВ Срђана Михајловића и Маријане Јовићевић нарушила је хијерархију одлучивања. Ово је могло да изазове ефекат опструкције и блокира уређивачку политику, али то је онемогућено прераспоређивањем запослених. Те чињенице су кључне за разумевање свега што се дашавало у РТВ у пролеће 2016. године.
Пошто је свака оставка, распоређивање, упућивање и измена радног ангажовања запослених названа „сменом“, у јавности је створен утисак да постоје неправилности у РТВ. Промене које су изнудили кадрови ЛСВ управо је ЛСВ прозвала „чистком“[26]. Лигашка тврдња о „чистки“ је аргументована променом програмске шеме[27]. Настављено је упорно замењивање појмова оставка и смена[28]. У фаму о РТВ се укључио Биро за друштвена истраживања (Birodi[29]) који је за „смене“ оптужио режим и РЕМ[30]! НУНС, НДНВ, АНЕМ, Local Press и АОМ су све одмах назвали „очигледним сменама“, а оставку Срђана Михајловића и Марјане Јовић дефинитивно прогласили датим „очигледно под политичким притисцима“, поредећи све са добом „јогурт револуције[31]“ и „Милошевићевог режима“[32]. Истовремено, јавила се и Кућа људских права и демократије[33] ламентом о „урушавању слободе медија“, „злоупотреби власничких права“ и „угрожавању елементарних људских права“ услед „наглих и нејасних смена“[34]. У општој конфузији многи су заиста поверовали да је радно место нека врста функције и да његова промена значи „смену“, о чему сведочи Саопштење новинара РТВ[35]. Творци фаме су постигли циљ, у јавности је створен одијум против новог руководства РТВ .
Истог дана када је у Новом Саду одржан митинг „Одбранимо РТВ“, Грухоњић се на челу НДНВ „куплунговао“ са Недимом Сејдиновићем препустивши му директорско место[36]. Ово је извршено како узбуђена јавност не би Грухоњића затекла на челу корпорације „цивилног сектора“ Војводине који ће спроводити сарадњу са Вучићевим режимом[37], па да се Власи не досете како Грухоњић протестује против Вучића а са Вучићем је у политичком пакту. Недим је спремно прихватио ту Динкову бруку на себе почевши убрзо да се стара о добијању обећаних новаца од Вучићевог режима[38].
Убрзо је постало јасно који чобан тјера овчице. Грухоњић се у „Одбранимо РТВ“ директно укључио тек када је помислио да се све заборавило, громопуцатељним изјавама да РТВ-ом влада „људски и професионални шљам – најгори још од ’90-тих па на овамо“, којима „попут марионета командује бивши неталентовани новинар у покушају, најозлоглашенији министар информисања у историји Европе, диктатор у покушају – Александар Вучић“[39].
Међутим, Грухоњић се прерачунао. Његов покрајински пакт са Вучићевим режимом није заборављен, чак су се откриле и његове директне везе са Вучићевим републичким режимом. Грухоњићево „хватање на буку“ је навело истину да се појави међу људима. Наиме, од „бранитеља РТВ“ на улици је прикрио чињеницу да му је Вучићев режим поверио да расподељује новце који су се од ЕУ сливали ка евроатлантски опредељеним медијима, информативним агенцијама и медијским удружењима у Србији[40]. Грухоњић је председавао Комисијом Министарства културе Р. Србије која је проследила милион динара НДНВ-у на чијем челу је тада био он, а само током 2015. године јој доделила више од 130.000 евра[41]! Сукоб интереса бившег челника НДНВ је постао очигледан[42]. Међутим, наведене чињенице су отвориле нова питања. Колико је дуго трајала кључна улога Грухоњића у Комисији и зашто је СНС све време такву Грухоњићеву улогу трпела? Све то није могло да се одиграва мимо знања председника Владе Р. Србије.
„Грегоријански корал“ језуитске политике
Осим смене Слободана Арежине никаквих смена у РТВ није било[43]. Напросто је заведен ред који је збрисао утицај „црног барона“ на РТВ и прекинуо праксу да привилеговане приватне продукције развлаче наше новце у „сивој зони пословне политике“. Уредница РТВ Нада Калкан је „напоменула и да је Европска федерација новинара, позивајући се на изјаве Вукашина Обрадовића из Независног удружења новинара Србије и Недима Сејдиновића из Независног друштва новинара Војводине, погрешно пренела да је на РТВ отпуштено седам уредника“[44]. Пошто се сазнало ко су све корисници новаца ЕУ упућених преко Грухоњића, постало је јасно да су фаму створили, развијали и ширили управо они који су новчано мотивисани да бране свог „црног барона“[45].
Стварни разлог бунта групе новинара РТВ била је управо најава прекида с праксом да РТВ финансира привилеговане приватне продукције и дели скупе хонораре[46]. Најава да преко РТВ више неће имати привилеговани приступ нашим новцима, натерала је softcore „меке моћи“ војвођанских евроатлантиста да се идентификују пред јавношћу. Осуду непостојећег „смењивања“ уредника и новинара РТВ изрекла је група од дванаесторо наставника и асистената Одсека за медијске студије Филозофског факултета у Новом Саду (основан 2004. г): Јелена Клеут, Бранкица Драшковић, Динко Грухоњић, Драгана Продановић, Вукашин Живаљевић, Смиљана Милинков, Норберт Шинковић, Дубравка Валић Недељковић, Дејан Пралица (шеф одсека), Владимир Баровић, Карло Бала и Јарослав Ковач[47]. Тринаеста у строју, Марина Фратуцан се формално прибрала здругу нешто касније, тек када је успешно злоупотребила емисију „Радар“ принудивши РТВ да прекине сарадњу са њом[48]. Одмах је добила много простора да на Radio Free Europe, ТВ N1, у Данасу, Блицу и другде „објашњава“ како је РТВ постала „продужена рука СНС“. Наравно, сви поменути са Одсека за медијске студије имају чврсте позиције на двору „црног барона“, и није им сметало док их је годинама снабдевао европским и нашим новцима у улози продужене руке режима Александра Вучића.
У фаму су се увалили Синдикат новинара Србије (SINOS) и Професионално удружење новинара Србије и (PROUNS)[49]. У „заштиту прогоњених“ ступио је и Слободан Бељански[50], а „забринутост због смена“ су поновили Савет Европе и ОЕБС[51].
Телепромптер је навео много дубљи основ „побуне“: финансијске везе незадовољника са америчким изворима финансирања међу којима је и KKR бившег директора CIA Дејвида Петреуса (KKR је од 2014. г. власник SBB мреже у Србији)[52]. Дејвид Петреус данас отворено купује по Србији фирме које су домаћи тајкуни присвојили у поступку приватизације па одвели у пропаст[53].
„Одбранимо црног барона“
Протест „подржи РТВ“ у Новом Саду почео је 23. маја 2016. године пред зградом РТВ[54]. Нетранспарентно руководство протеста себе је одмах прозвало „Иницијативом“, а у њено име су се јавности обратили радио водитељ Дашко Милашиновић, блогер Ћазим Салиху и председник НУНС Вукашин Обрадовић. Захтевали су „неопозиве оставке комплетног састава УО РТВ“ због „смена“ којих није било, прогласили су РТВ „својом кућом“ и затражили укидање „свих одлука“ и чак „смену свих чланова РЕМ“[55]. Динко и Недим нису имали времена да се на првом протесту обрате јавности, јер су у исто време били заузети међусобним „куплунговањем“ на челу НДНВ[56]. Формирана је фејсбук страница „Подржи РТВ“ и мобилизација присталица је почела путем друштвених мрежа. Кадрови Чанкових лигаша су упадљиво изостали. Приволели су се Вучићу зарад уласка ЛСВ у градску власт Новог Сада[57]. Свима је много прече било грабљење синекура.
Даље је све личило на уобичајено опресивно лобирање у САД. Темпо мобилизације је Иницијатива одржавала понављањима протеста, јавним трибинама, обраћањима јавности, графитима, разгледницама. Убрзо се укључио и НДНВ, повезали су се са сличнима из Ниша, Краљева, али и са покретом „Не давимо Београд“[58]. Иницијатива је ускоро саопштила да су постали „грађански покрет“, најављујући веће амбиције од повратка РТВ у своје „власништво“. Иницијатива је отворила канал „Подржи РТВ“ на Youtube. Наравно, ни једне једине речи о вишегодишњој тајној сарадњи њиховог „црног барона“ са Вучићевим режимом, огромном утицају политичких опција које су демократски поражене и историјски компромитоване, а ни о скупим приватним продукцијама миљеника. Нарочито није било речи о потрошеним нашим новцима намењеним изградњи зграде и огромном дугу којег је у РТВ оставио „тим који не треба мењати“! Омладина је лагано потискивана у други план, за шта се побринуо сквот Друштвени центар где су сви могли да плешу „онако како желе, а не онако како им кажу“. Ангажована омладина је могла да ужива након уверавања у „победу над злочиначким режимом“. У Новом Саду је 17. јула одржан и протест „Стоп анархији“ ради подршке новом руководству[59]. Благочестиви и истинољубиви демократски ликвидатор домаћих предузећа из доба ДОС-овске приватизације, који данас хоће да га доживљавају као борца против корупције, је тај протест назвао „контрамитингом“ и тврдио да иза њега стоји Вучић, али је пропустио да каже ко стоји иза Иницијативе „Подржи РТВ“ и „заборавио“ на сукоб интереса у коме се налазио медијски „црни барон“ евроатлантске Србије[60]. Иницијатива је чак успела да и фестивал „Егзит“ употреби за своје политичке сврхе[61].
УО РТВ је 6. јула 2016. године изабрао Миодрага Копривицу на место генералног директора РТВ[62].
РТВ као крава музара приватних продукција војвођанских медијских аутономаша
Евроатлантистички новинари годинама нису жалили за отпуштеним и осиромашеним у Војводини, него су јавности пунили уши о „суочавању с прошлошћу“, „одговорности за ратове деведесетих“ и „злочинима чињеним у наше име“. У Војводини, где су наши одувек живели у слози без обзира на веру и нацију, они су зарађивали на хонорарно легализованим пословима „измишљања топле воде“ подучавајући јавност ономе што вековима зна и уме да ради и без њих: да развија добросуседске односе и да једнако поштује другу народност и културу. Додуше, окитили су то рогобатним називима толеранција, мултиетничност и мултикултуралност.
Гора брука него мука ајд’ опери њу! Истина је открила да је Динко Грухоњић годинама био „црни барон“ који је управљао комплетном евроатлантски настројеном медијском сценом у Србији.[63] Сва гужва око РТВ је креирана само да не би цијело село на главу њему сјело.
Данас до истине о РТВ треба проћи кроз шуму дезинформација. Од 2008. године су агенти америчке „меке моћи“ почели да троше наше новце на начин „како они хоће, а не како им кажу“, што је упропастило финансије РТВ. Лако је приватно правити „одличан програм“ задужујући се на рачун јавног власништва, али ни то не може да траје бесконачно. Бивши члан УО РТВ Ђорђе Вукмировић тврди да је 2008. године на наменском рачуну за обнову зграде РТВ било 2 милиона евра. Овај новац је осам година трошен за друге сврхе. Радило се о рекламирању на билбордима и платама уредника који су у РТВ довођени из Београда (од 240 до 400 хиљада динара), на више од 3 милиона динара вредне уговоре РТВ са адвокатском канцеларијом Срђана Сикимића („неформалног саветника Бојана Пајтића“ али много блискијој ЛСВ). Пошто су наши новци за РТВ на овај начин потрошени, РТВ је до данас остала подстанар НИС-а у згради Максима Горког у Новом Саду. Бивши помоћник директора РТВ Бранко Паравања рекао је да је мимо поменутог било издвојено још 50 милиона динара.[64] „Високо професионално“ руководство РТВ чији „квалитет рада“ данас по новосадским улицама, сквотовима и клубовима толико слави Иницијатива „Спасимо РТВ“ оставило је Војводини осам милијарди дуга РТВ-а. Је ли и то доказ њиховог „професионализма“? Ако јесте, зашто се том чињеницом не хвале?
Блаженъ мужъ иже не идетъ на совѣетъ нечестивых!
Само објављивањем истине о „црном барону“ и РТВ проблеме није могуће отклонити. Пре свега је нужно прекинути погубну политику евроатлантских интеграција која води у пропаст, па опсежно и систематски обавестити јавност Војводине о чињеницама које су деценију и по злоупотребом медија самозвани професионалци скривали од јавности. Другим речима, ваља „професионалце“ суочити с њиховом сопственом прошлошћу. Њихови агенти данас не владају, али су свуда око РТВ њихови опсадни појасеви који се простиру знатно даље од Филозофског факултета УНС. Добро познајемо политичке опсаде које личе на омладинске журке, већ деценијама имамо посла са њима.
Иако је „црни барон“ изгубио власт над РТВ, ствар ни изблиза није решена. Иза евроатлантске сцене у Србији су годинама стајали богати фондови ЕУ, САД и глобалистичке корпорације попут KKR Дејвида Петреуса, а уживају пуно поверење Савета Европе и ОЕБС-а. С таквом подршком за час посла могу креирати нову, алтернативну и још „војвођанскију“ телевизију.
Бивши руководиоци РТВ из редова ДС и ЛСВ су довели приватне продукције својих миљеника да буквално поједу медијску кућу! Лигаши су на ту проклету гозбу довели Београђане. Дугогодишња аутономашка гозба на којој се крчмила имовина РТВ сада је готова. Прождрали су све што су могли, па су се разишли по разним синекурама, приредивши у Новом Саду сатурналију певајући по улицама оде свом „професионализму“. Трагедија је у томе што је једна од главних синекура евроатлантских аутономаша међу новинарима постао Одсек за медијске студије Филозофског факултета Универзитета у Новом Саду, одакле ће и даље бити плаћани нашим новцима да обучавају младе генерације.
Наше новце за обнову РТВ аутономаши су потрошили. Обичне запослене смртнике препустили су судбини, да у друштву огромних дугова и даље раде програм у згради НИС-а под киријом. До ушију њихових поштених колега, који су своје плате растезали од првог до првог како знају и умеју, допиру пакосни узвици некад омиљених хонорараца који су се на РТВ-у обогатили преко својих приватних продукција: „РТВ је наша кућа“, „Вратите РТВ правим власницима“!
[1] „Оцењујући да се већ дуго у Војводини водила `језуитска политика` и да су владали услови `перфидних разговора у четири ока и вештачки створене ненормалне ситуације` Бачкалић је изнео своја сазнања о неуспешном кандидовању“ Видети: Бјелица, Слободан – Спорови око аутономије Војводине, Књига прва, 1961-1974, стр. 158, Службени гласник, 2015. г
[2] Домановић, Душко – Договорили обнову па заборавили торањ, Блиц, 18. 2. 2008. г.
[3] Ненад Чанак – Упад у Телевизију Нови Сад, 5. 10. 2001. г, Youtube.
[4] Писмо групе запослених на РТВ, Децембар 2003. г Досупно на мејл архиви Мирослава антића под насловом Хитно: Александру Црквењакову, РТС, 20. 12. 2003. г.
[5] РТС постала Радидифузна установа Србије, Мондо, 5. 5. 2006. г.
[6] Дина Курбатвински Вранешевић први директор РУВ-а, Дневник, 28. 7. 2006. г (Доступно на Медиа центар, Београд).
[7] Дина Курбатвински Вранешевић преузела дужност директора, Медиа центар Београд, 8. 8. 2006. г.
[8] Домановић, Душко – Договорили обнову па заборавили торањ, Блиц, 18. 2. 2008. г.
[9] Бјелић, С – Можда сам пребрза за војвођански менталитет (Интервју са Дином Курбатвински Вранешевић), ТВ Новости.
[10] УО РТВ сменио директорку Дину Вранешевић – Курбатвински, РТВ, 18. 12. 2008. г.
[11] РТВ: Говор мржње у тексту о Радио-телевизији Војводине у Печату, следи тужба, РТВ, 18. 1. 2016. г.
[12] Антонић, Слободан – Смене у РТВ – добро или лоше за Србију?, ФСК, 31. 5. 2016. г.
[13] Политички дошли, политички отишли: Пајрићеви и Грухоњићеви уредници лета са РТВ-а, Tелепромптер, 18. 0. 2016. г.
[14] Бета: Срђан Михајловић именован за в. Д. Директора РТВ након оставке Синише Исакова, Блиц, 8. 5. 2013. г. Видети: Боаров, Димитрије – Нека се припреми… Време бр. 698, 20. 5. 2004. г. Блиц – Срђан Михајловић, нови директор „Транснафте“, Е-капија, 1. 1. 2009. г; Боаров, Димитрије – Како сачувати идеју PEOP-a, Време, бр. 988, 18. 2. 2010. г. Петровић, Јасна, Телсесковић, Аница – Како постати директор јавног предузећа, Политика, 7. 7. 2011. г; Ново руководство ЛСВ, РТВ, 25. 1. 2013. г.
[15] Телевизија Војводине у губитку осам милиона евра, Војвођанскиновинар, ДНВ, 29. 10. 2016. г.
[16] Ковачев, Душан – РТВ на бвеспућу европске регије, ФСЈ, 2. 9. 2013. г. (доступно на личном блогу аутора).
[17] Ковачев, Душан – „Паорска балада“ Лиге социјалдемократа Војводине, НСПМ, 17. 4. 2016. г.
[18] Телевизија Војводине у губитку осам милиона евра, Војвођанскиновинар, ДНВ, 29. 10. 2016. г.
[19] Помозите нам, истина је, Војвођански новинар, ДНВ, 22. 11. 2016. г.
[20] Калкан: Нисам члан странке, нема политике у променама на РТВ., Н1, 25. 5. 2016. г.
[21] Данас: ЕУ заинтересована за смене у РТВ, Н1, 15. 5. 2016. г.
[22] Бета -Запослени РТВ: Зашто смо смењени преко ноћи? Б 92, 18. 5. 2016. г.
[23] Ковачевић, Снежана – Реприза 2011. године на кадровском програму Радио-телевизије Војводине, Политика, 18. 5. 2016. г.
[24] Опозиција осуђује смене у РТВ, СНС тврди да се не меша у рад, Н1, 18. 5. 2016. г.
[25] Оставка Михајловића, вд директор РТВ Копривица, Политика, 13. 5. 2016. г.
[26] Бета – ЛСВ осуђује талас смена на РТВ: Ово је очигледна политичка чистка, Блиц, 18. 5. 2016. г.
[27] “У саопштењу које је потписало 77 запослених, подсећа се да је седморо уредника “Дневника у 17” и емисије “Разгледнице” без икаквог решења, у уторак касно поподне само обавештено телефоном да наредног дана неће уређивати те емисије, да би јутрос био промењен и готово цео тим Јутарњег програма “Добро јутро Војводино”. Тиме је озбиљно доведен у питање квалитет дневног информативног програма, упозоравају запослени.“ Видети: Б. Ч. Б – Смењени сви уредници Радио-телевизије Војводине, Данас, 18. 5. 2016. г.
[28] „После смене директора програма Слободана Арежине и оставке главне и одговорне уреднице Првог програма телевизије, који су на четворогодишњи мандат изабрани пре годину дана, али и оставке генералног директора Срђана Михајловића, најважније функције у нашој кући налазе се у в.д. статусу, додаје РТВ. Запослени у РТВ сматрају да су, имајући у виду нагле смене до којих је дошло у дневном програму, угрожене и друге емисије Радиотелевизије Војводине, по којима смо постали препознатљиви и у региону. Од в.д. руководства захтевамо јавно објашњење зашто је дошло до такве нагле смене без икаквог образложења и да ли је по среди политичко уподобљавање РТВ.“ Видети: Б. Ч. Б – Смењени сви уредници Радио-телевизије Војводине, Данас, 18. 5. 2016. г.
[30] Б. Ч. Б – Смењени сви уредници Радио-телевизије Војводине, Данас, 18. 5. 2016. г.
[31] „Јогурт револуцијом“ су војвођански аутономаши и њихови савезници прозвали догађаје с краја осамдесетих година XX века који су раније називани антибирократском револуцијом.
[32] Б. Ч. Б – Смењени сви уредници Радио-телевизије Војводине, Данас, 18. 5. 2016. г; Бета – Политичке смене и чистке на РТВ-у, 18. 5. 2016. г.
[34] Б. Ч. Б – Смењени сви уредници Радио-телевизије Војводине, Данас, 18. 5. 2016. г.
[35] Запослени РТВ: Зашто смо смењени преко ноћи? 16. 5. 2018. г. ( Доступно на: Запослени на РТВ: Нисмо добили објашњења, смењени да се врате на радна места, Мој Нови Сад, 19. 5. 2016. г).
[36] Бета – Недим Сејдиновић нови председник НДНВ-а, Б 92, 23. 4. 2016. г.
[37] Ковачев Душан – „Република Војводина“ против руско-српских интереса (2), ФСК, 2. 4. 2016. г.
[38] Сејдиновић: Министарство покушава да дискредитује комисију, Аутономија.инфо, 1. 7. 2016. г.
[39] Више хиљада грађана на новом протесту подржи РТВ,Аутономија.инфо. 4. 7. 2016. г.
[40] Аранђеловић, Вишња – Еври за старе знанце, Политика, 9. 7. 2016. г.
[41] Аранђеловић, Вишња – Еври за старе знанце, Политика, 9. 7. 2016. г.
[42] Нелогичности у расподели буџетских средстава за електронске медије, Влада Р. Србије, 30. 6. 2016. г.
[43] Колунџија, Денис – Побуна на РТВ: Зашто се преко ноћи смењују уредници хваљене телевизије, Цензоловка, 18. 5. 2016. г; ДНВ: Организована и оркестрирана помама због промена у РТВ, Политика, 19. 5. 2016. г; М. С. и З. Ћ – Смене у РТВ Војводина, Нова уредница: Остају да раде, али са мањим платама, Блиц, 20. 5. 2016. г.
[44] Калкан: Нисам члан странке, нема политике у променама на РТВ., Н1, 25. 5. 2016. г.
[45] Аранђеливић, Вишња – Еври за старе знанце, Политика, 9. 7. 2016. г.
[46] Нова уредница РТВ: Нико неће остати безпосла, од јесени нижи хонорари, Мој Нови Сад, 20. 5. 1026. г.
[47] Бељански: Прекршена права новинара РТВ, РТВ, 21. 5. 2016. г.
[48] Бета – Колегијум РТВ-а: Марина Фратуцан злоупотребила РТВ, Блиц, 15. 4. 2016. г.
[49] Делегација Савета Европе и ОЕБС: Са пажњом пратимо дешавања у РТВ-у, Мој Нови Сад, 22. 5. 2016.
[50] Слободан Бељански је од 2008. године био председник Одбора за сукоб интереса Ангенције за борбу против корупције. Видети: Бељански нови председник одбора за сукоб интереса, Студио „Б“, 20. 3. 2008. г. У доба док је био члан Одбора Агенције за борбу против корупције његова адвокатска канцеларија је заступала Регионалну привредну комору Војводине. Видети: Да ли је Слободан Бељански у сукобу интереса, Пиштаљка, 28.01.2012. г. Ипак, пошто је РПКВ заступала његова адвокатска канцеларија а не он лично, сматрало се да није у сукобу интереса. Видети: Диковић, Ј – Дедијер: Бељански изузет законом, Данас, 5. 5. 2009. г.
[51] М. А – ЕУ и ОЕБС забринути због смена на РТВ-у, Политика, 22. 5. 2016. г.
[52] Вратити РТВ Војвођанима! Како је америчко-жута групација киднаповала Радио телевизију Војводине? Телепромптер, 21. 5. 2016. г.
[53] Бивши шеф CIA постаје највећи тајкун у Србији, Монодо, 10. 5. 2016. г.
[54] Грађани протестовали испред РТВ због смена, Н1, 23. 5. 2016. г.
[55] Грађани протестовали спред РТВ због смена, Н1, 23. 5. 2016. г.
[56] Бета – Недим Сејдиновић нови председник НДНВ-а, Б 92, 23. 4. 2016. г.
[57] У градској власти Новог Сада СНС, СПС и ЛСВ, НСПМ, 22. 6. 2016. г.
[58] Сутра трибина, а 13. јуна нови протест „Подржи РТВ“, Радио 021, 5. 6. 2016. г, Шинковић, Норберт – Протест „подржи РТВ“: Хајка против новинара још траје, 13. 6. 2016. г.
[59] Одржан протест „Стоп анархији“ испред РТВ у Новом Саду, Телеграф, 17. 6. 2016. г; Протест „Стоп анархији“ испред зграде РТВ-а, РТС, 17. 6. 2016. г.
[60] Бета – ДЈБ: Вучић стоји иза контрамитинга у Новом Саду, РТВ, 16. 6. 2016. г.
[61] Подржи РТВ: РТВ више није у служби јавности, 10. 7. 2016. г; Поједини бендови на Егзиту наступили у мајицама Подржи РТВ, НДНВ, 10. 7. 2016. г.
[62] Миодраг Копривица генерални директор РТВ-а, РТВ, 6. 7. 2016. г.
[63] Аранђеловић, Вишња – Еври за старе знанце, Политика, 9. 7. 2016. г.
[64] Костић, С – Велика пљачка РТВ! Пајтићевци спискали силан новац , са рачуна нестало 2.000.000 евра! Информер, 21. 6. 2016. г. Што се тиче Билборда, радило се о фирми Maxim.co Зорана Шћепановића, в. Анђелковић Н, Добромировић – Бахато! Пајтић баца наше новце“ Пајтић само на билборде потрошио 7.300.000 динара, Информер, 2. 6. 2016. г.
слика http://www.slobodnaevropa.org/a/podrka-rtv-vojvodine/27766351.html
