Перформанс Трампа и краља Саудијске Арабије, и свите коју су чинили емисари из Катара, Бахреина и Кувајта, изведен је у циљу наглашавања обостраних обећања. Арапи желе оружје САД у износу од 110 милијарди долара, али под условом да га плате нафтом коју ће транспортовати цјевоводом који је зацртан прије напада на Сирију. Пројектовано је да цјевовод полази из Катара, преко територије Саудијске Арабије улази у Сирију, код Алепа избија на Средоземно море, подводним путем спаја се са грчком обалом, а затим улази у Албанију и Јадраном се протеже до Италије и рачва према Аустрији и Њемачкој. Уједно, перформанс је наговјештај отварања нових ратишта.
Једна од ратних зона планирана је у Нигеру а сукоб би, иначе, требало да захвати комплетно подручје од Сомалије до западне Африке. Наравно да ће посљедица бити нови мигрантски таласи који ће се кретати према ЕУ. Суочена са новим приливом избјеглица ЕУ би се довела у позицију потпуне послушности према САД. Мигранти би у основи могли колонизовати ЕУ, а да се то не би десило, ЕУ ће бити приморана да издвоји значајна средства за НАТО. Мигранти ће се понашати у духу хиџре, пресељења ради ширења вјере. Коришћење хиџре је нови метод којим ће се служити САД како би реализовале доктрину мрежног, односно неограниченог рата са циљем блокирања свих енергетских комуникација Русије. Озбиљно се ради на томе да се Русија изолује од Кине у централној Азији. Из Мосула, Раке, и већине мјеста под контролом Исламске државе (ИД) тајно се пребацују јединице, боље речено, тежиште ИД се премјешта у централну Азију и централну Африку. Значајан дио снага ИД већ се премјестио у Нигер, Сомалију и западну Африку. Дио јединица претходно је обучен у Украјини, гдје су обуку прошли и Чечени који не прихватају Кадирова. Ове формације треба да дестабилизују Чеченију, а крајња намјера је да Чечени и Ујгури сукоб прошире на Кавказ. У централној Азији се настоји онемогућити изградња комуникације Кина – Русија – сјеверни дио ЕУ (Нови пут свиле). Јединице ИД желе овладати и Авганистаном, а показује и врло опасну намјеру дестабилизације Пакистана, јер би се могле домоћи атомских силоса.
Мета је и Иран који се настоји онемогућити да заједно са Русима и Турцима учествује у контроли безбједносних зона. Специјалци САД, Британије и Норвешке нису случајно у Сирији. А у Сирију је једноставно доћи. Ко год жели да ту „усидри“ своје трупе, довољно је да се декларативно опредијели за борбу против терориста, иако се често та борба претвори у сукобе са снагама Башара ел Асада, односно са Сиријском арапском армијом. Ове снаге, и фрагментација Ирана, су главни циљеви коалиције окупљене око САД, које заједно са Израелом све чине да се поткопа турско – сиријски и руско – ирански савез, како би се Иран дестабилизовао, а Турска одрекла Турског тока.
Уколико се на неколико тачака проузрокују сукоби, то би могло помоћи предсједнику Трампу да остане на власти. Добар прокси рат може да води оружана сила коју су створиле САД, Израел, Британци и Француска, те из дубоке сјене Норвешка, односно земље које стоје иза највећих нафтних гиганата. Треба се присјетити Клинтонове афере са Моником Левински. Клинтон је упорно демантовао везу са Левински и поред њеног јавног признања да су имали аферу док је волонтирала као студент у Бијелој кући. Бил Клинтон није смио признати јер је пријетила могућност да га медији и „дубока држава“ приморају на оставку. Друга опасност била је његова супруга Хилари. Притјеран уза зид, Клинтон је пред сенатским одбором признао аферу, али није смијењен, иако је претходно под заклетвом избјегавао рећи истину. Није смијењен јер је започео рат, нападајући Србију и Републику Српску. Кад су САД у рату, предсједник се не смјењује. Клинтон је тако успио створити нове околности потребне за опстанак НАТО, јер је ЕУ доводила у питање постојање ове прескупе организације.
Да ли је Балкан одрећен за једно од ратишта? Збивања на терену указују да јесте. Активности које на иницијативу Ватикана спроводе бискупи уз подршку политичког Сарајева указује да се у БиХ поново везују заставе. Исто тако, није тешко открити садржај полутајних активности Хојт Јиа у Скопљу, Тирани, Београду и Сарајеву – он је задужен да распореди улоге и одреди оне који ће их играти. У Београд је дошао циљано, како би извршио притисак на предсједника Вучића, као што је то учинио у Скопљу на македонског предсједника Иванова. Ји је Вучића посматрао хладно и методички. Процијенио је да у Бања Луку није сврсисходно отићи јер Додик не би послушао његове директиве. Ји припрема терен за етничке сукобе, како би се затим појавиле САД као заштитник етничких мањина – Хрвата у БиХ, Бошњака у Србији, Албанаца у Македонији и на југу Србије. Неутралисање предсједника Српске Додика је посебан циљ – он је, по Јиу, узрочник свих проблема у БиХ јер покушава да изврши сецесију Српске. При томе Хојт Ји не обраћа пажњу на то да се Додикове изјаве извлаче из контекста.
Мејнстрим медији имају задатак да грађанима ЕУ пласирају само једну „истину“ – за све недаће у БиХ разлог је рушење Дејтона које спроводи Бања Лука, као и да се припрема „други геноцид“ над Албанцима. Једноставно, у току су прикривене, хибридне операције, манипулације помоћу друштвених мрежа „гарниране“ дозираним изјавама појединих европских и америчких званичника. Тврдње појединих аналитичара и написи у медијима по којима је рат на Балкану већ почео, одговарају истини. Рат је у сјени, он тиња у виртуелном свијету, у петом борбеном простору. Срби се налазе усред ратне зоне и у непријатељском окружењу.
слика http://www.avaz.ba/clanak/253762/dramaticno-upozorenje-iz-slovenije-na-balkanu-se-sprema-novi-rat?url=clanak/253762/dramaticno-upozorenje-iz-slovenije-na-balkanu-se-sprema-novi-rat
