Начин на који се заједница вјерника, муслимана, односи према својој вјери у Босни и Херцеговини, Србији и Македонији, доживио је трансформацију из једног традиционалног, исламског, правног и догматичког правца („Ханефијски месхеб“ – „Матуридијски акаид“), тзв. европског поимања вјере као категорије индивидуалног односа према Богу, према себи, другом човјеку и заједници, у категорију, доминантно политичке и идеолошке свијести, егзалтације, која ислам прихвата као средство и мјеру обликовања друштених односа и начин организације саме државе. Свим средствима – и тероризмом. Насиље које има обиљежја тероризма саставни је дио политике и облик комуникације између многих субјеката међународне заједнице и субјеката унутар појединих држава, да би на почетку овог вијека достигло размјере застрашујућих разарања и људских жртава.
Тероризам је данас геополитички инструмент, политичка стратегија и војна мјера. Као друштвена и политичка појава тероризам представља посљедицу многобројних узрока, између осталих и религије. Данас, у БиХ и цјелом свијету, тероризам има снажно идеолошко обиљежје радикалног ислама, док се низ есктремистичких терористичких организација и група, у првом реду ДАЕШ-ИСИЛ тј. „Исламска држава“, „Нусра фронт“ и “Ал Каида”, представљају тумачима и браниоцима ислама. То оправдава “закључак” да тероризам потиче из редова ислама. Управо на такву логику потичу представе о исламу као агресивној религији која заговара рат са “невјерницима”, то јест представницима других религија. Иако ислам не постоји као јединствена цивилизација, БиХ, и без Хантингтона, вјерује у ту идеолошку премису неолибералног западног приступа (посебне жртве тих промашених увјерења су Бошњаци (дојучерашњи „Муслимани“) који због тога, и наслијеђа друге врсте, пролазе кризу идентитета и покушавају пронаћи своје мјесто на друштвеној сцени брзих и често хаотичних друштвених промјена.
Бошњачка фрустрација је посљедица потпуне идентификације нације (и државе) са исламом и чињенице да живе у држави која је у региону и на ширем подручју хришћанског континента, али и више од тога – Европе која себе разумије и доживљава као апсолутног носиоца и тумача хришћанског идентитета кроз историју. То производи сукоб у равни културног и историјског идентитета са политизованим вјерским концепцијама и политичким радикализмом (који наступа као тумач и бранилац највећих вјерских начела) те појаву удруживања гњевних, незадовољних, необразованих и сиромашних муслиманских вјерника у форми вјерских група, покрета и организација, окупљених на темељима заједничке идеологије засноване на искривљеним тумачењима религије, и спремних да у свом (политичком) испољавању предузму радикалне мјере с фаталним исходом.
Међутим, Бошњаке и муслимане у БиХ поново је бранио министар са безврједном дипломом Образовног центра Министарства унутрашњих послова Хрватске. Ова индивидуа је објашњавала муслиманима да је „…ислам у БиХ толерантан и да има разумијевања за све а не само за себе…“. Мектић у ствари жели санкционисати разговор о тероризму и указивање на њега. Он од Тужилаштва БиХ захтијева кривични прогон тачније погром свих који указују на посљедице терористичких активности. Из тог разлога, њему, његовом куму и тужилаштву је потребно указати на сљедеће терористичке акције у земљи и свијету иза којих стоје извршиоци са БиХ држављанством:
Терористичке акције у свијету у којима учествују држављани БиХ
1. Први терористички напад муџахедини из Босне и Херцеговине организовали су и извели у Алжиру 14. 12. 1993. године, када су исламисти упали у сједиште компаније »Хидроелектра« из Загреба. Због жестоких ратних сукоба између Бошњака и Хрвата, командант Одреда ел муџахедин, Алжирац Абу Маали Хасан (Абдел Кадеер Мокхтари) издао је наредбу преко организације ГИА (Ал каидине формације) да изврше одмазду над Хрватима. Убијено је 12 радника Хидроелектре, само три радника су преживјела, а 22 радника из западних земаља (највише Норвежана и Јапанаца) је одведено у непознатом правцу. Никада нису пронађени.
2. Други терористички напад изведен је одмах по завршетку рата у БиХ, почетком 1996. године, нападом на америчку војну базу у Дахрану у Саудијској Арабији. Овај напад организовао је први командант муџахедина у БиХ, Абдел Азиз Барбароса (Шејх Махмуд Абу Абдул Азиз ал-Мунтесиб), Овај терористички напад потпуно је уклоњен са линкова претраживача Гугл и Јаху на српском или хрватском језику. Овај терористички напад на „US Air Force“ стамбени комплекс Дахран, 25. јуна 1996. године, изведен је тако што је бомбаш камион натоварен са 5.000 фунти (2,268 кг) експлозива зауставио возило код комплекса. Експлозија је била толико гласна да се чула око 20 миља (32 км), оставила је кратер од 85 стопа (26 метара) широк и 35 стопа (10,6 метара) дубок. Деветнаест припадника америчке војске је погинуло, а око 500 људи је повријеђено. У војном комплексу, познатом као „Khobar Tоwers“, било је 2.000 припадника војног особља задуженог за чување и одржавање аеродрома краљ Абдул Азиз у Саудијској Арабији. Војне посаде су стациониране због контроле зоне забране летења у јужном Ираку, проглашене након Првог Заливског рата (1990-91). У пропагандној матрици је за овај напад оптужен „Хезболах“ из Хиџаза иако је ухапшено 14 Арапа (Саудијаца) и само један Либанонац – све сунити.
3. У серији бомбашких напада на Наироби (Кенија) и Дар ес Салаам (Танзанија) 7. септембра 1998. нападнуте су америчке амбасаде. У овим терористичким акцијама било је 250 мртвих а преко 5500 рањених. Иза ове акције је стојала тек основана Ал Каида земаља Магреба, основана крајем рата у БиХ, а језгро су јој чинили војници Одреда Ел Муџахедин из Алжира и Туниса, координисани са врха ове терористичке организације.
4. Напад на амерички разарач USS Cole организовала је босанска терористичка мрежа. У овом терористичком нападу, главни организатор је био држављанин БиХ, будући пилот терористичког напада 11. септембра, пилот и отмичар, Кхалид ал-Михдхар, који је тада дјеловао у Сан Дијегу. Он је 10. јуна 2000. године напустио Сан Дијего због посјете супрузи у Јемену. Кућа у којој је живјела његова супруга, кориштена је као комуникацијски центар са Ал Каидом. Након напада на амерички разарач USS Cole, премијер Јемена Абдул Карим ал-Ирyани, објавио је да је Михдхар био један од кључних планера напада и да је био у Јемену у вријеме напада. Кључни сарадници у овом нападу су били и други држављани БиХ: командант Одреда ел Муџахедин Алжирац Абу Маали, затим сарадник британске тајне службе МИ-6 и главни имам џамије Финсбури Парк у Лондону, Абу Хамза ел Масри (Фатех Камел) уз помоћ и подршку главног логистичара Изетбеговићеве Армије Р БиХ, Суданца Ел Фатих ел Хасанеина.
Напад на USS Cole (DDG-67) представља терористички напад на морнарицу Сједињених Америчких Држава навођеном ракетом, 12. октобра 2000. године у Јемену, у Аденском луку. Седамнаест америчких морнара је погинуло, а 39 озлијеђено [1] у најсмртоноснијем нападу на морнарицу САД од 1987. године. Терористичка организација Ал Каида је преузела одговорност за напад а врховни суд је прогласио Судан одговорним за напад, и додјелио око $13 милијуна суданских замрзнутих средстава родбини убијених.
5. Два авиона срушила су Светски трговински центар, трећи се обрушио на Пентагон, а четврти је пао у Пенсилванији. Тог је јутра 11.09.2001. године први авион Америкен ерлајнса ударио у сјеверну страну Свјетског трговачког центра. Само 15 минута послије други авион погодио је у јужни небодер. Тај удар забиљежиле су и ТВ камере и постало је јасно да је у току терористички напад. Пола сата послије, трећи авион ударио је у зграду Пентагона, док је посљедњи скоро сат времена касније пао у ненасељени дио Пенсилваније. Након прегледа црне кутије авиона установљено је да је посљедњи авион био намијењен Бушовој резиденцији. Људи заробљени у Светском трговачком центру дословно су скакали с прозора у смрт, а само неколико минута послије популарни близанци срушили су се као кула од карата. Само 18 људи успјело се спасити прије урушавања. Погинуло је 2966 лица, а рањено преко 6000. Америка је тада кренула у рат против тероризма и потрагу за Осамом бин Ладеном кога су сматрали одговорним за ову трагедију.
Хронологија напада на Светски трговински центар:
— У 8.45ч по мјесном времену у Њујорку Боинг 767 брзином од 785 км/ч забија се у сјеверни торањ СТЦ-а између 94. и 98. спрата.
— У 9.03ч Боинг 767 (лет 175 Јунајтед ерлајнс) забија се у јужни торањ брзином од 950 км/ч између 78. и 84. спрата. Буш се одводи на сигурно и започиње евакуација торњева.
— Трећи удар: лет 77 Америкен ерлајнса (Боинг 757) забија се у западно крило Пентагона. Сви се летови преусмјеравају у Канаду. Евакуисана је Бијела кућа, Стејт департмент и зграда Конгреса (Капитол).
— Лет 93 Јунајтед ерлајнса Боинг 757 пада у Пенсилванији. Путници који су чули за напад на СТЦ вјеројатно су онемогућили терористе, што је узроковало пад.
— У 10.05 руши се јужни торањ СТЦ-а затрпавши око 350 ватрогасаца и 60 полицајаца који су спашавали људе у њему. Убрзо након тога евакуира се зграда УН-а и Њујоршка бурза.
— У 10.29 потпуно се руши и сјеверни торањ СТЦ-а, након чега је јужни Менхетн обавијен густим димом.
Почела је масовна евакуација.
У терористичком нападу на САД, познатом као 9/11 (напад на СТЦ 11. септембра), учествовало је више држављана Босне и Херцеговине:
– Халид Шеик Мухамед, Пакистанац са идентификационим документима из Кувајта, учествовао у џихаду у БиХ, добио БиХ држављанство под именом Ел Мухамед Халид – првооптужени пред војним судом у Гвантанаму.
– Ремзи Бин ал Сибх, Суданац, учествовао у џихаду БиХ, добио држављанство БиХ под именом Ремзи Јусеф – другооптужени пред војним судом
– Мухамед Ата – погинуо, кључни оперативац напада на СТЦ 11. септембра, учесник џихада у БиХ, имао држављанство БиХ под именом Мохаммед Ал Саyед.
– Халид ал Михдхар и Наваф ал Хазми, погинули пилоти, учествовали у рату у БиХ и посједовали БиХ држављанство.
6. Десет бомби експлодирало је ујутро, око 07:38, 11. марта 2004. на четири градске жељезничке путничке линије возова који су путовали југоисточним дијеловима Мадрида. Експлозије су се догодиле током највећег јутарњег промета на три жељезничке станице. Погинуло је 192, а рањено 2050 људи. Због напада на шпанску жељезничку станицу, осуђени на хиљаде година затвора Јамал Зоугам учествовао је у рату у БиХ под именом ел Идриси Мухамед Јамал и добио држављанство БиХ. Поред њега осуђена је и особа шпански држављанин који му је продао експлозив. Никада није истражена цјелокупна мрежа одговорна за овај напад. Постоје индиције да је у овом нападу мозак операције био бивши командант Одреда ел Муџахедин у Босни и Херцеговини Абу Ел Маали (право име Абделкадир Мокхтари) који је босанско држављанство добио као кувајтски држављанин Халид Ибн Абдулах, иако је несумњиво алжирског поријекла. Промијенио име у Халид Ћатић. Врло је близак тзв. Групи из Сан Дијега и познат по посебном, неистраженом односу са француским тајним службама.
7. Главни актер терористичког напада на Троли сквер мол 17.02.2007. године који је тог понедјељка потресао олимпијски Салт Лејк Сити био је Сулејман Таловић, један од неколико десетина хиљада грађана из БиХ који су своје уточиште нашли у овом граду и држави Јута. Иако у полицијским извјештајима скоро да нема никаквих других података о Таловићу и мотивима злочина, свједоци су га описали као хладнокрвног убицу чији је једини циљ био да убије што више недужних људи. Таловић је паркирао ауто на паркингу испред робне куће и одмах се упутио са сачмарицом и торбом пуном метака према улазу у робну кућу гдје је почео насумично пуцати по људима који су се задесили на мјесту ове трагедије. У луђачкој пуцњави, прије него што га је смртоносно ранио полицајац који се ту случајно задесио са својом супругом, тешко је ранио неколико људи, а петоро их је од његове пуцњаве смртно страдало: Јефри Вокер (52), Ванеса Квин (29), брачни пар Тереса Елис (29) и Бред Френц (24), те дјевојчица Кирстен Хинкли (15), која је била само три године млађа од убице Сулејмана Таловића. Сахрањен је у БиХ.
8. Асим Ћејвановић, 43-годишњи држављанин БиХ, поријеклом из Брчког, у понедјељак, 1. октобра 2007. године, упутио се у улицу Pflugasse број 9, у Амбасаду САД у Бечу, носећи два килограма експлозива у руксаку. Ухапшен је и осуђен на 15 мјесеци затвора.
Возила америчке амбасаде тог дана нису покретана уобичајено – кључем, већ су на посебним носачима транспортована на сигурно мјесто гдје су мотори додатно прегледани. Откривен је убрзо и садржај баченог руксака, у њему су се налазиле експлозивне направе сличне ручним гранатама, доста материјала за израду експлозивних направа “типичних за простор бивше Југославије”, ексери који су могли да послуже као гелери високо разарајућег ефекта, те књига „Намаз у исламу“, чији је издавач Месџид Тевхид у Бечу, на чијем је челу неформални лидер вехабијског покрета у Аустрији Мухамед Порча. Извршене су провјере: Ћејвановић је у Аустрију дошао одмах на почетку рата у БиХ, а у граду Тулн у близини Беча живи са супругом и дјететом. Ухапшен је и осуђен на 15 мјесеци затвора. Иако се сумњало у психичко растројство и ПТСП синдром код Ћејвановића, аустријско правосуђе је у овом предмету анализирало историјат сличних појава и апострофирало случај у коме је Сеад Јакупи, Албанац са Косова, који је у Америку дошао из БиХ, покушао непосредно послије рушења СТЦ, у фебруару 2002. бензином да запали једну од њујоршких синагога. Затим и информације о хапшењима у Сарајеву 2005. и осуђеној терористичкој групи коју су предводили Мирсад Бекташевић, звани Максимус, и Абдулкадир Цесур, турски држављанин. Они су у БиХ дошли из Шведске, а осуђени су због припремања напада на америчку и британску амбасаду у Сарајеву.
9. Специјална антитерористичка јединица ФБИ-а у Њујорку је ухапсила два мушкарца, од којих је један 25-годишњи бх имигрант Адис Медуњанин, због повезаности са Наџибулахом Зазијем који је оптужен због сумње да је желио користити оружје за масовно уништење на тлу САД. Други ухапшени је Зареин Ахмедзаy. Власти су Медуњанину одузеле пасош, а он је већ претходно био испитиван у вези са случајем против Абдулаха Зазија. Зази је изјавио да није крив у случају који је против њега покренут, а у којем је осумњичен за планирање употребе експлозива у Њујорку 11. септембра 2009. године. Медуњанин је у САД стигао 1994. године из Босне и Хереговине а држављанство САД стекао је 2002. године. Његов дом у Квинсу је претраживан у септембру 2009. године када је отворен случај Зази.
Порота савезног суда прогласила је 25. маја 2015 године Медуњанина кривим за покушај активирања бомби у систему подземне жељезнице у Њујорку 2009. године у име Ал Каиде, и осудила га на доживотни затвор. Проглашен је кривим према девет тачака за тероризам, укључујући планирање убистава америчких војника у Авганистану и удруживање са Ал Каидом. О томе је на посебној видео конференцији говорио пуних 45 минута тадашњи директор НСА, генерал Кит Александер, образлажући везе Медуњанина и Абдулаха Зазија, са Халидом ал Михдхаром, пилотом који се у терористичком нападу на СТЦ једанаестог септембра обрушио на Пентагон. На упоредној презентацији у SECTION 215 – генерал Александер говори о везама Ал Каиде на релацији Калифорнија-Колорадо и везама Медуњанина и Зазија са њима.
10. Лондонски метро је нападнут уз помоћ, препоруку и директан вјерски налог Абу-Хамза ал-Масрија, имама из лондонске џамије Финсбури Парк, који је постао познат по пропагирању расне нетрпељивости и служио је седмогодишњу казну затвора у Великој Британији када је испоручен у САД, као помагач терориста са глобалним посљедицама. Тражен је у САД на основу 11 оптужница повезаних са тврдњама да је 1998. године у Јемену држао 16 таоца, пропагирао насилни џихад у Авганистану 2001. године и организовао оснивање кампа за обуку терориста у савезној америчкој држави Орегон. У Енглеској је третиран као помагач обавјештајне службе МИ-6. Бабар Ахмед је осам година притворен у Великој Британији без суђења и одбијен му је захтјев за условно пуштање уз кауцију, због захтјева САД за његово изручење. Он има најдужи стаж међу онима који су затворени прије претходног суђења. У интервјуу за Би-Би-Си, у марту 2016. године, Ахмед је признао да је учествовао у борбама у БиХ, али да сматра да је тероризам погрешан. Његова породица и присталице су у, тада објављеном саопштењу, навели да ће се борити против пресуде Европског суда о изручењу САД. Абу Хамза ал-Масри и Бабар Ахмед учествовли су у рату у БиХ, чије држављанство имају. Обучавали су муџахединске јединице у основној школи у Јабланици код Тешња, гдје је био први озбиљнији муџахедински камп, који никада није детаљно анализиран. Абу Хамза је једном приликом док је показивао како се рукује минско-експлозивним средствима изгубио руку и оштетио око. Убрзо послије тога ставио је куку умјесто руке, па су га прозвали капетан Кука или једнооки Абу Хамза. Испоручени су у САД у октобру 2013. Њихов сарадник Халид Масоуд, који је учествовао у рату у БиХ као муџахедин, је 22. марта 2017. извршио одмазду и убио 3 лица у Лондону ранивши преко 20 људи. Као и у случају напада на редакцију сатиричног часописа Шарли Ебдо у Паризу (када је убијено 12 чланова редакције а рањена три члана и два полицајца) аутоматска пушка и сачмарица кориштене у нападу непобитно су дошле из БиХ.
11. И у терористичком нападу у Паризу 13. и 14. новембра 2015. године, када је страдало преко 129 лица а повријеђено 352, аутоматско оружје кориштено у овом терористичком нападу је било са западног Балкана (како тврде француски државни извори), тачније из БиХ, а муниција кориштена у нападу имала је ознаку фабрике из Коњица. Од осам учесника терористичког напада седам их је или погинуло у обрачуну са полицијом или извшило самоубиство. И у овом нападу учествовала су браћа – Салах и Ибрахим Абдеслам те бомбаш самоубица Омар Исмаил Мостефаи и Билал Хадфи. У терористичком нападу у Бриселу, иницијалне каписле и детонатори су били из Горажда.
Наставља се…
