Изгледа да се у МТБЈ забрањује деловање у складу са правом. До краја прошле године када је оптужени у предмету “Тужилац против Горана Хаџића” тешко оболео[1], тај процес је био најмање погођен свакојаким прекршајима. Међутим, од оног тренутка када је Горану Хаџићу дијагностикован рак, све се драстично променило.
Медицинска експертиза спроведена по налогу судија донела је закључак да у садашњем стању Горан Хаџић не може да учествује у процесу. Међутим, судијама се очигледно није допао овакав одговор и од 1. априла они су наручили нову медицинску експертизу. Да се ради баш о жељи за другачијим закључцима експертизе, говори и чињеница да су судије промениле лекара. Ову чињеницу треба посебно истаћи. Обично се постављање овог или оног специјалисте налази у компетенцији секретара трибунала. Прву медицинску експертизу секретар је затражио од двојице специјалиста: неуролога Патрика Краса и неуро-онколога Татјане Сеуте. Међутим, у новом распореду судије мењају те лекаре без учешћа секретара на следећи начин: они замоле секретара МТБЈ да постави лекара друге специјализације и то баш – неуропсихолога! И премда формално конкретног лекара одређује секретар, главно је урађено – пошто су донели неугодне закључке, лекари су одстрањени.
Са медицинске тачке гледишта, закључак из експертизе неуро-онколога представља исувише провидан покушај да се “заборави” на рак Горана Хаџића и да се ствар сведе на овакве или онакве психолошке последице његове болести. Међутим, из текста судског налога од 1. априла јасно се види – чак не ни саме болести, него само оног лечења које је спроведено током последњих недеља. Узгред, из одлуке од 1. априла први пут су постали познати детаљи лечења Горана Хаџића. Ово лечење састоји се од шестонедељне свакодневне хемотерапије и радиолошке терапије (децембар 2014 – јануар 2015) и шест циклуса специјалне хемотерапије (chemotherapy) високог интензитета. Директно уклањање неуро-онколога Татјане Сеуте изгледало би као исувише очигледна провокација и због тога су се судије постарале да то замаскирају. Формално је доктор Т. Сеуте добила нова питања на које она мора да одговори пред Претресним већем, али је из списка тих питања било изузето питање да ли је Горан Хаџић способан да узме учешће у судском процесу. Ствара се утисак да у овом тренутку за судије није најважније спасавање живота Г. Хаџића, него одлука да се судски поступак настави по сваку цену.
Управо о томе говори и списак питања које је поставило Претресно веће пред новим стручњаком. Суштина тих питања је да се разјасни да ли последице лечења утичу на памћење Горана Хаџића, на начин да то онемогућава наставак његовог учешћа у судском процесу. Одбрана тврди да се Г. Хаџић налази у таквом стању које му не дозвољава да учествује у процесу, а моћни препарати и методика напада тумора погоршавају то стање. Међутим, Претресно веће покушава да опште стање Г. Хаџића сведе само на питање “да ли је присутна когнитивна дисфункција”. У овом случају судије су већ успеле да добију мишљење стручњака да “они нису приметили никакве повреде и посебно да се Хаџић као личност, добро орјентише у времену и простору”.[2] Дакле, пред нама је отворена провокација: судије покушавају да замене питање о могућности да се учествује у судском процесу за питање о елементарним карактеристикама психолошког стања човека. Карактеристике на које су указали лекари нису довољне чак ни да би се установило питање о разумности личности (на основу кога се решава питање о могућности привлачења овог или оног лица на кривичну одговорност). Много су сложенија питања која треба разјаснити како би се установила могућност да лице учествује у процесу. Овде није довољна орјентација у времену и простору. И судије то, наравно, врло добро знају. А већ сама чињеница да они чине замену теза, говори о томе да се МТБЈ спрема на још један прљави посао: да се судски процес заврши без учешћа Горана Хаџића. Притом му се можда формално омогући да преко монитора компјутера прати дешавања после налаза потребних лекара о томе да се – упркос свој усредсређеној радио и хемотерапији – Хаџић ипак орјентише у простору.
Одбијање да се Горану Хаџићу омогући привремени излазак, махинације са заменом лекара који су донели неудобан налаз, као и друге одлуке Претресног већа последњих недеља, показују потпуну правну и људску несолидност чланова Претресног већа. Међутим, аналогно се понашају све структуре трибунала, па тако и затворске власти, секретаријат, наравно и тужилаштво. Недавно је тужилаштво предложило “дил”: отказ од унакрсног испитивања у замену за неизвођење живих сведока! И све то, природно – без Г. Хаџића, који једноставно све може да прочита са папира!
Главни проблем који данас постоји у поступку против Горана Хаџића јесте то што независно од “иницијативе” тужиоца, закључака медицинских стручњака и других имитација “тражења путева” од стране Претресног већа – спровођење судског поступка није могуће без оптуженог. То је установљено како правилима како самог МТБЈ, тако и обичајног међународног права. Ово је више пута потврђено и у неизбројним одлукама Европског суда за људска права. Јасна је жеља МТБЈ да заврши судски поступак и без учешћа Горана Хаџића: све до сада је тужилаштво изгледало веома глупо, тако да није предочило никакве истинске доказе кривице бившег шефа Републике Српске Крајине. Баш због тога трибунал покушава да по сваку цену сруши одбрану Горана Хаџића. Међутим, овакво деловање мора се окаратерисати као противправно. А у ситуацији тешке болести оптуженог – још и као неморално.
[1] У новембру 2014. године Горану Хаџићу је била постављена дијагноза glioblastoma multiforme
[2] Prosecutor v. Goran Hadžić. Order for Further Medical Examination. 1 April 2015.
