КАТАСТРОФА ВЕЛИКОГ АМЕРИЧКОГ МИТА

160

Природа уопште није човеку дала разум да би се он батргао у мору лажи и заблуда. Вечита тежња човека ка истини на крају је постала мина успореног дејства која је уништила велики мит о Америци као о авангарди светске цивилизације и главном заштитнику људских права на планети.

А у ствари САД, са њиховим тешким наслеђем робовласништва и угњетавања које су староседелачком индијанском становништву чинили дошљаци из Европе, никада нису биле стварно демократско друштво. Конституционе основе САД су прављене према интересима белаца, а преко геноцида Индијанаца и сегрегације црнокожих, која је званично укинута тек 1964.године, мада постоји и данас. Још 2006.године, у извештају Харвардског универзитета о Пројекту грађанских права, професор Гери Орфилд је констатовао да се ниво сегрегације у земљи попео до нивоа краја 1960-их година, да је Америка изгубила сав прогрес који је била постигла у току укидања сегрегације у  градовима.

Данас велики део дошљака из Азије, Африке, Јужне Америке у САД живи по дијаспорама, у којима је просечан стандард неупоредиво нижи од  стандарда белих суграђана.

Прави домаћини Сједињених Америчких Држава су финансијско-олигархијске групе, које се углавном ослањају на међуслој WASP (бели англосаксонци-протестанти) чији представници користе све могуће предности у односу на многомилионску масу.

По нивоу мистификације свог народа и међународне јавности САД свакако заузимају прво место на свету. Стварна  политика Сједињених Држава и митови које су они створили о себи разликују се између себе као небо и земља. Без обзира на то пропагандна машинерија САД је извесно време давала резултате. Већина Американаца је веровала да ништа боље од њихове земље не може на свету да постоји, а становници Западне Европе су се молили за САД као за своју заштиту од „црвене опасности“.

Било је много америчких интелектуалаца који нису веровали у те илузије, и при описивању нељудског у  суштини уређења њихове земље, нису ништа улепшавали. Романи „Џунгла“ Аптона Синклера, „Америчка трагедија“ Теодора Драјзера, „Гвоздена пета“ Џека Лондона и још много других су представљали заиста истинита дела, али је њихово деловање на америчку публику било ограничено.

Рушење „великог америчког мита“ је почело наступањем епохе информационог друштва, појавом светске мреже „интернет“. Мит је почео по свим крајевима да се топи и сада је сличан леденом брегу под сунчевим зрацима, који се великом брзином топи и пуца. Ударци које му наносе све нове и нове тајне Империје које се сада откривају, од тог ледника одбијају гигантске комаде.

2001.година је у вези с тим постала преломна. После рушења њујоршких кула –близнакиња појавио се огроман број публикација које су указивале на то, да су Американци  преварени јер после започете „глобалне борбе са тероризмом“  вођене под заставом рата у Авганистану долазе нови ратови. Трагедија од 9-11 довела је до формирања огромне пукотине у америчком миту и створила по квалитету нову ситуацију у светском информационом простору.

Сада већ мало ко верује причи да Америка представља „барјак“ нада читавог света. У расположењу Американаца  дошло је до озбиљног преокрета. По различитим анкетама, од једне трећине до 40% Американаца подржава војника Бредлија  Менинга који је тајну преписку државних установа дао сајту „Викиликс“. Отприлике исто толико њих подржава оснивача тог сајта, Џулијана Асанжа, и још толико – новог раскринкавача америчких тајних служби  Едварда Сноудена.

Односно, у најбољем случају – трећина Американаца више не верује у званично проглашене вредности. Америчко друштво је данас идејно располућено. Реално је очекивање да ће се у таквој друштвеној клими  појавити нови разоткривачи и да ће још доста ружних тајни америчке политичке кухиње да исплива на површину.

Необично је колико једнострано Стејт департмент на Капитолу реагује на та нова открића. Тако ни у једној изјави америчких званичних лица није прозвучала ни сенка жаљења због тоталне шпијунаже коју су организовале тајне службе САД не само за „своје“, већ и за „туђе“, што је искомпромитовало пре свега демократију. При том кажњавање разобличивача и лов на оне који су још увек на слободи указују да власти САД  имају намеру да без трунке сажаљења најстроже могуће кажњавају свакога ко би се охрабрио да проговори   истину.

Данас, журећи и прекидајући један другог, амерички политичари и високи званичници захтевају суд за Едварда Сноудена. Москву притискају захтевима да се Сноуден  преда ради суђења. Пошто му је дат привремени боравак у Русији из Вашингтона су се зачуле и разумљиве, и не баш сасвим разумљиве претње, које сведоче – не зна се да ли о инфантилности појединих америчких политичара, да ли о њиховој неспособности да у пуној мери схвате постојећу међународну стварност. Међу претњама се зачула чак и таква, каква је бојкот Олимпијских игара у Сочију 2014, као да ће одсуство америчког тима на том празнику  изазвати катастрофу у спортском свету. А још „страшније“ – претња да ће  проширити  „списак Магнитског“, да ће блокирати    банкарске рачуне руских службеника. Борећи се са корупцијом, Москва би само захвалила  Вашингтону уколико би тако нешто заиста било урађено.

Двојни стандарди америчких власти САД у питању људских права одавно нису ништа ново и о томе не би требало ни да се прича, да се није    изненада појавила сумња: а да америчка политичка „елита“ није наумила да је она једина на свету, а да су сви остали само издресирани лилипутанци који раде по њеној команди? Јер уколико  им тако нешто пада на памет – неће бити тешко да направе и праву грешку тако што ће мирно, уздржано понашање Москве у „предмету Сноудена“  сматрати за слабост.

И нехотице се присећамо времена које је довело до распада Рима. И тада је однос према хришћанима који су одбијали да се клањају идолима Империје био врло груб. Римски властодршци су  се глупо и плитко надали да ће моћи бескрајно да владају уколико људе упорно буду држали у заблуди.

Не вреди – није им успело.