“Класов пепео куца на врата мога срца”

“Дубоко смо узнемирени извештајем Human Rights Watch–а о злочинима екстремиста у Сирији” – каже се у изјави Мари Харф, званичног портпарола Стејт Департмента САД.

Шта се то заправо догодило у Стејт Департменту, што је тако дубоко узнемирило његове чиновнике?

Извештај те организације за људска права да су у провинцији Латакија бојевици стрељали 190 мирних Алавита и још 200 узели као таоце?

Зар је то била толико запањујућа вест за спољнополитички ресор САД, који чак ни у сновима није видео терор који у Сирији чине муслимански терористи?

Тешко је поверовати да озбиљне ујке и тете нису знале за систематска бомбардовања и стрељања по сиријским градовима, која су однела на хиљаде невиних живота сиријских грађана. На крају крајева, они нису могли поверовати да те експлозије организују сиријске специјалне службе! Исто као што нису могли поверовати да је смртоносни гас у Хути долетео пројектилом који су испалиле владине трупе, јер се слаба тачка у тој провокацији огледа у томе да тамо није погинуо ни један борац.

Или да они не знају за петсто курдских талаца које је заробила ћелија “Исламска држава Ирака и Леванта”, која је систематски убијала таоце једног за другим, током више дана?

Чињенице о крвавом терору који су започели исламски екстремисти у Сирији, добро је познат у читавом свету и уопште не приличи Стејт Департменту да изиграва “успавану лепотицу”.

У ствари њихова “дубока узнемиреност” уопште није изазвана бројем убијених цивила од стране Сиријаца. У Стејт Департменту уопште не седе будале које прате догађања у рату у САР и они имају комплетну статистику о крвавим делима џелата. Међутим, та статистика до сада њих уопште није узнемиравала.

Главни разлог за тако неочекивану реакцију огледа се у томе да је за све време рата у Сирији први пут томе дата званична нота и то се огледа у званичном извештају који је упућен у УН, са списком свих релевантних чињеница.

Као што је Лама Факих, заменик директора организације за људска права Human Rights Watch из Либана, изјавила дописнику америчког часописа The New York Times: “Први пут смо прикупили документоване доказе да снаге опозиције (у Сирији) … систематски бирају цивиле за своје циљеве”.

Она је такође изјавила да је овај документ представљен на 113 страница и састоји се од сведочења 19 лекара, војника и других сведока.

Овде се има у виду операција коју су починили бојевици опозиције у северној сиријској провинцији Латакији 4. августа 2013. године. Тада су по грубим проценама, наоружани побуњеници побили 190 људи од којих су 67 цивили (48 жена и 11 деце). У извештају се такође помиње 200 талаца који су тада заробљени и налазе се у затвору до дан данас.

Лима Факих је такође приметила да “до дан данас не можемо да документовано фокусирамо толико масовну злоупотребу од стране бораца опозиције и истакла је да број жртава и методични карактер убијања људи у потпуности потпада под карактеристике “злочина против човечности”.

Како пише часопис The New York Times, “чињенице које су презентоване у овом завршном извештају, још више појачавају сумњу у ефикасност напора Запада да се изолују страни бојевици и други екстремисти у редовима (сиријских) устаника”.

У извештају организације за људска права истиче се одговорност пет главних групација у Сирији које примају финансијску помоћ од приватних спонзора из Кувајта и неких држава Персијског Залива.

HumanRightsWatchје такође оптужио и власти Турске да на својој територији примају војнике који се боре на територији Сирије. Извештај позива међународну заједницу на увођење ембарга на испоруке оружја Сирији.

Као резултат појаве ових новина на политичкој позорници се створила крајње непријатна перспектива за Стејт Департмент: у оквирима УН може да се покрене иницијатива за борбу против терористичких активности сиријских побуњеника.

То о чему руски представници већ дуго говоре, а од чега се бране Американци – зверске суштине сиријских убица – добило је документовано оваплоћење. Оно не може остати без реакције. Сада се очекују иницијативе Москве и Пекинга по питању блокирања делатности бојевика у Сирији.

На који начин?

Веома просто: затварањем граница суседних држава према Сирији и укидањем финансијске и војне помоћи терористима.

А шта ће то значити за целокупан мега пројекат назван “свргавање Асадовог режима”? То ће значити да ће при радикалном слабљењу армије бојевика, Асадова армија за месец дана протерати остатке ССА ван граница земље и успоставити дуго очекивани мир.

Да ли у Стејт Департменту то могу дозволити?

Никада и нипошто.

Дакле, стварна брига Стејт Департмента поводом извештаја организације за људска права не огледа се у томе какве су они чињенице изнели, него у томе до чега ће довести овај извештај. И главни задатак Стејт Департмента ће бити да око тог документа направе зид ћутања. Није случајно да је извештај о њему само узгред поменут у медијима, никако не на првим страницама новина.

Али као што каже главни јунак незаборавног “Тиља Уленшпигела”[1]: “Класов пепео куца на врата мога срца”.

Немогуће је ћутати о крви и патњама више хиљада људи. Њихов пепео ће куцати у она срца која су још способна за милосрђе. А таквих је у свету већина.