Великаши, проклете им душе,
на комате раздробише царство,
српске силе грдно сатријеше;
великаши, траг им се утро,
распре сјеме посијаше грко,
те с њим племе српско отроваше;
великаши, грдне кукавице,
постадоше рода издајице.
ГОРСКИ ВИЈЕНАЦ
Не улазећи у суштину догађаја који су предходили одвајању Црне Горе од Србије и стварања нове српске државице, сагледаћемо њену војну компоненту у геостратешком миљеу Балкана. Пођимо од Дугорочног плана развоја одбране (ДПРО) који је објавило МО Црне Горе за период од 2016.г. до 2025.г. (1*)
На самом почетку овог стратешког документа истиче се да Војска Црне Горе штити суверенитет, територију и независност Црне Горе, и то заједно са савезницима и партнерима до добијања статуса пуноправног чланства НАТО и ЕУ. Кроз цео овај стратешки документ не прецизира се ко су савезници и партнери Црној Гори. Али без обзира ко су савезници и партнери, поставља се питање о каквом се суверенитету и независности ради ако се чувају уз помоћ савезника, партнера и НАТО? Пројектовани су и задаци Војске који су опет у оквирима НАТО и ЕУ начела.
Оно што је веома занимљиво у овом документу је прво поглавље, „Визија развоја одбране“, које регулише, између осталог, развој војних способности из којих бих посебно издвојио:
- Контролу и заштиту ваздушног простора и
- Контролу и заштиту мора.
Ове две области војних способности, као и све друге, развијају се у сарадњи са савезницима, партнерима и НАТО. Опет се не прецизирају имена савезника и партнера али ће се контрола ваздушног простора вршити преко Ваздухопловног оперативног центра који ће примати податке од НАТО ЦРЦ*. Заштита ваздушног простора вршиће се самостално и у сарадњи са савезницима у оквиру НАТО интегрисаног система надзора и заштите ваздушног простора. Обзиром да Црна Гора нема снаге и средства за тај задатак, то значи да јој ваздушни простор штите савезници, а тај задатак биће поверен Хрватској.
Анализирајући цео докумант ДПРО, уочава се још једна занимљивост: нигде се не помиње реч Србија, као да се о томе строго водило рачуна. Познато је да се сваке године школује по неколико официра из Црне Горе у Војној Академији у Србији, али се ни то не помиње, већ се вешто користи реч савезници и партнери. Тако је у свим војним документима који обрађују теме из безбедности, стратегије и доктрине одбране – нигде нема речи Србија. Као да у Црној Гори не живе Срби, иако их је на основу пописа из 2011. године било 29%.
Поред Срба, у Црној Гори, као да не постоји ни ћирилично писмо: сва документа су написана латиничним писмом, иако су по Уставу ЦГ равноправна оба писма. Међутим, уочава се да су сва војна документа писана српском азбуком која користи 30 слова, нема црногорске азбуке од 32 слова.
Црној Гори су савезници и партнери Хрватска, Федерација БиХ, Албанија, Македонија и тзв. Косово (додао бих још и да је Црна Гора признала „Косово“, али „Косово“ још увек не признаје границе Црне Горе и поред притиска из Брисела да се потпише споразум о демаркацији), а све под патронатом НАТО савеза. Наведени пријатељи штите и чувају независност и суверенитет Црне Горе. Хрватска им чува небо, НАТО надгледа море, а Албанија копно, тако што су, купујући земљиште и куће, њени грађани дошли до Бара. Сви одбрамбени планови предвиђени су у систему „паметне одбране“ и у корелацији са Хрватском, БиХ, Македонијом и Албанијом, а све под окриљем НАТО. Водећа држава у овом систему заједничке одбране предвиђено је да буде Хрватска, а опет све то надгледа НАТО.
Разумљиво је да се са једним пешадијским батаљоном војника, колика је оперативна војна моћ Црне Горе,** не може градити војна доктрина и стратегија, али исто тако није решење то чинити са дојучерашњим непријатељима. Иначе, размештај пешадијског батаљона је у Никшићу, Пљевљима и Колашину, вероватно због процене опасности која прети са севера и на самој територији размештаја, док је логистички батаљон размештен у градовима на југу земље ради бољег пружања логистичке подршке пешадијском батаљону, а у садејству са снагама савезника, партнера и НАТО.
Подсетимо се да је на територији Црне горе када је била у савезништву са Србијом био размештен Подгорички корпус 2. Армије ВЈ (касније ВСЦГ***). Подгорички корпус је био респективна војна сила, који је својом организацијском структуром, наоружањем и опремом могао успешно да брани територију Црне Горе. Поред корпуса биле су размештене и снаге ратне морнарице (флота) као и део снага РВ и ПВО, ВЈ (ВСЦГ).
А само пре 100 година две братске војске су штитиле једна другу и, у савезништву са царском Русијом, извојевале историјску победу у великом рату. Битке које су се десиле у то доба на територији Србије и Црне Горе и данас се изучавају у многим светским војним школама као пример храбре и мудре стратегије која је победила највећу војну силу у то време, Аустроугарску и њене савезнике.
Нажалост, данас се суочавамо са погубном политиком једне олигархије која зарад личних интереса води у суноврат свој народ и која од дојучерашњих непријатеља прави пријатеље и обратно. Али, надамо се да ће дух српске Спарте живети „до вијека“ и да ће опет доћи време које ће садашње политичке марионете сместити на сметлиште историје.
На крају бих се осврнуо на један „еклатантан“ интервју начелника Генаралштаба Црне Горе, адмирала Драгана Самарџића, који је дао за часопис Партнер крајем 2015. године. Говорећи о стратегији и визији развоја Војске ЦГ и износећи хвалоспеве о НАТО, истиче:
„…да је циљ развијање флексибилног и одрживог система одбране, који подразумијева професионалну, високо обучену и модерно опремљену војску… која ће бити способна да, заједно са савезницима, у оквиру колективног система безбједности, одговори свим безбједносним изазовима и која ће достојно репрезентовати Црну Гору и преносити дух антифашизма, слободарских традиција и вриједности црногорских грађана и друштва у цјелини“.
На питање новинара: „Какав профил човјека захтијева војни позив? Сложићете се да то није баш за свакога…“ – адмирал Самарџић одговара:
„Кроз одговор на једно од претходних питања већ сам рекао да војнички позив тражи један специфичан карактер, који одликују упорност, истрајност, одговорност, пожртвованост……. Колеге из Хрватске имају лијеп назив за официра и подофицира: часник и дочасник. Дакле, наш циљ је да у Војсци Црне Горе имамо часне, одане и образоване људе, спремне да се суоче са сложеним безбједносним изазовима.(2*)
Зар поред толико славних сердара и војвода, наредника и каплара из историје српске и црногорске војске Вас, адмирале, фасцинирају усташка обележја и чинови; часници, дочасници, сатници, бојници и поглавари? Ви, који сте све војне школе завршили у Београду, службовали у ЈНА, ВЈ, ВСЦГ, нисте могли наћи боље примере чојства и јунаштва него у усташкој војсци? Да ли је то, адмирале, тај „дух антифашизма, слободарских традиција и вриједности црногорских грађана и друштва у цјелини“ – како пређашње рекосте? Свака Вам част! Није ни чудо јер – какав командант, таква је и војска. Ваш „мили“ Мило и његови следбеници су Вам испланирали „свијетлу будућност“ са НАТО и Хрватском.
Где нестаде српска Спарта? Шта би данас рекао српски Леонида, сердар Јанко Вукотић, који је са 6.500 јунака, на Мојковцу, до ногу потукао три пута јачу војску аустроугарске царевине?
Бранковићу, погано кољено,
тако ли се служи отачаству,
тако ли се цијени поштење?
ГОРСКИ ВИЈЕНАЦ
Упутнице, скраћенице и објашњења:
(1*) Дугорочни план развоја одбране 2016.-2025. (Министарство одбране Црне Горе)
(2*) http://www.natomontenegro.me/vijesti/intervjui/96613/Drugi-pisu-Samardzic-za-casopis-Partner.html
* ЦРЦ – Центар за контролу и извештавање
** Пројектована величина Војске ЦГ до 2025.г износиће 1950 припадника, активна резерва бројаће 400 припадника.
*** ВСЦГ – Војка Србије и Црне Горе
Војску Црне Горе чине: Копнене снаге*, Ваздухопловство Војске ЦГ и Морнарица Војске ЦГ и Снаге за подршку**.
Копнене снаге* чине: Пјешадијски батаљон, Почасна гарда, Обавјештајно-извиђачка чета и Чета војне полиције.
Снаге за подршку** чине: Логистички батаљон, Центар за обуку и Чета везе.
Жарко Пецић – пуковник Војске, пензионисан 2005. године.
Рођен у Трстенику 1953. године,
– средњу војну школу, смер артиљерија завршио у Задру 1972. године,
– Војну Академију завршио 1976. године у Београду,
– Генералштабну школу завршио 1992. године.
Након завршетка Војне Академије службовао у Македонији 5 година, а до пензионисања у Београду.
Развојни пут у Војсци ишао је узлазном командном линојом од командира вода до начелника штаба бригаде. Последњих 7 година службе провео у Генералштабу на руководећим дужностима, а у пензију отишао са положаја Начелника одељења за оперативно-штабне послове у Управи за школство и обуку.
Учесник последњег грађанског рата у Југославији од 1991. до 1995. године као и у одбрани од НАТО агресије на СРЈ 1999. године.
Први је официр ЈНА који је, средином 1991. године, добровољно отишао у рат на простор Хрватске ради заштите српског народа од усташког терора.
Одликован је ратним и мирнодопским одликовањима од који су најзначајнији:
- Орден за храброст, 17.01.1992. године,
- Орден витешког мача првог степена 16.06.1999. године.
слика http://www.in4s.net/crna-gora-kopira-ndh-za-dom-spremni-za-nato-spremni/
