Колико кошта Хашки трибунал?

198

 

Наравно да је питање вредности МТБЈ реторичко. Осим званичног финансирања од стране ОУН, трибунал добија новац и из “других извора”. О томе до чега то доводи, добро је илустровала бивши главни тужилац Л. Арбур, када је одговарајући на питање зашто се спроводи само есхумација Хрвата и Муслимана, а не и Срба, одговорила: “Мени не дају новац за Србе”. Међутим, о томе је још раније говорио познати француски адвокат Жак Вержес, који је Хашки трибунал поредио са женом сумњивог морала, која задовољава само оне који јој плаћају.

Међутим, и тај новац који иде преко званичне касе УН такође треба добро размотрити и проценити колико је ефикасно утрошен.

Током протекле 67 сесије Генералне Скупштине УН донета је Резолуција о финансирању МТБЈ. Њему је за 2012-2013. годину издвојена сума од 283 милиона америчких долара.[1] То је скоро 1/8 укупног буџета УН. Претходних година финансирање МТБЈ износило је до ¼ буџета УН. Резолуција ГС ОУН која је одредила тај износ, каже да је распоред за издатке наведеног износа наведен у Анексу Резолуције. Ипак, “распоред” не даје адекватну представу где заиста иду средства. Ни Извештај Генералног Секретара УН не даје баш посебна појашњења: тамо се више анализира мењачки курс и инфлација, него реална слика финансирања.[2]

Но, јасно је зашто је то тако. Јер, уколико би ми сазнали колико ће добити, на пример судије, тада би нам било јасно зашто су неки од њих, без обзира на постојеће доказе у предмету који иду у корист осуђеног – истог осуђивали, притом не објашњавајући због чега одбацују та сведочења. Или због чега одбацују гаранције држава (међу њима и Руске Федерације) чак и не објашњавајући разлоге. Било би интересантно сазнати колико добија тужилаштво, а колико одбрана. И тада би ми могли оценити да ли се у тужилаштву поштује равноправност страна.

Ах, има шта и да скрива Хашки трибунал и државе које стоје иза њега! У супротном, зашто би те “најдемократскије државе у свету” одбациле предлог Русије о спровођењу независне финансијске контроле?

Представник Руске Федерације изнео је предлог да се предвиђени Нацрт Резолуције допуни следећим додацима:

1.              Да се наложи Генералном секретару УН да се сачини предлог о детаљној контроли од стране независне стручне комисије о ефикасности функционисања МТБЈ, како би се обезбедило благовремено смањење запослених и прелазак на Међународни резидуални механизам за кривичне трибунале;

2.              Не узимати на разматрање основу за обрачун предложеног буџета за двогодишњи програм у периоду 2014-2015;

3.              Пребацити МТБЈ  са двогодишњег на годишњи буџетни циклус, у складу са предстојећим завршетком његовог рада и преласком на резидуални механизам;

4.              Предложити предстојећи буџет само за 2014. годину, полазећи од утврђене асигнације за 2012. годину;

Занимљиво је да је пре гласања о руском предлогу представник Шведске затражио да гласање буде поименично. Ето колико је предлог Русије утицао на наше “партнере”! предлог Русије био је одбачен са 59[3] гласова. За је гласало 17[4], међутим, не можемо да не приметимо да се без обзира на прикривено “упозорење” уздржанима, таквих скупило 58.[5]

Уосталом, не смемо заборавити да МТБЈ сада има брата близанца – Међународни резидуални механизам (МОМУТ), за који тек што је издвојено скоро 54 милиона долара!

Тако да можемо мирно спавати: наше међународно правосуђе неће остати без парчета хлеба! И обезбеђиваће наше супернезависне и апсолутно непристрасне судије, не само стотинама милиона њихових плата, него им компензовати и инфлацију па чак и трошкове конверзије! Остаје само чуђење: зашто ли се трибунал није сагласио са таквом независном експертизом…




[1]
Види Резолуцију ГС ОУН «Финансирање Међународног трибунала за судски испитивана лица, одговорна за озбиљна кршења међународног хуманитарног права, извршена на територији бывше Југославије од 1991 године».

[2]Извештај Генералног секретара ОУН «Први реферат о трошковима буџета МТБЈ за двогодишњи период 2012–2013 године». (од 27 новембра 2012 г.)

[3]Аустралија, Аустрија, Албанија, Андора, Белгија, Бугарска, Босна и Херцеговина, БЈР Македонија, Мађарска, Гватемала, Немачка, Грчка, Грузија, Дания, Израел, Јордан, Ирска, Исланд, Шпанија, Италија, Канада, Кипар, Колумбија, Костарика, Литванија, Либан, Латвија, Лихтенштајн, Луксембург, Малта, Мексико, Монако, Холандија, Нови Зеланд, Норвешка, Панама, Парагвај, Перу, Пољска, Република Кореја, Република Молдавија, Румунија, Сан-Марино, Сент-Винсент и Гренадини, Словачка, Словенија, Британија, САД, Турска, Уругвај, Финска, Француска, Хрватска, Црна Гора, Чешка, Чиле, Швајцарска, Шведска, Естонија.

[4]Белорусија, Боливија, Венесуела, Замбија, Зимбабве, Јемен, Кина, Куба, Лаос, Никарагва, Руска Федерација, Србија, Сирија, Сијерра-Леоне, Таџикистан, Тринидад и Тобаго, Еритреја.

[5]Алжир, Антигва и Барбуда, Аргентина, Авганистан, Бангладеш, Барбадос, Бахреин, Боцвана, Бразил, Брунеј-Дарусалам, Хаити, Гајана, Хондурас, Доминиканска Република, Египат, Индија, Индонезија, Ирак, Камерун, Катар, Кенија, Конго, Кувајт, Киргистан, Либерија, Либија, Маврикиј, Мауританија, Мадагаскар, Малезија, Мароко, Монголија, Мијанмар, Намибија, Нигер, Нигерија, Уједињена Република Танзанија, Уједињени Арапски Емирати, Оман, Пакистан, Папуа — Нова Гвинеја, Салвадор, Самоа, Саудијска Арабија, Сент-Лусија, Сингапур, Тајланд, Того, Тунис, Уганда, Украјина, Филипини, Шри-Ланка, Эквадор, Јужна Африка, Јужни Судан, Јамајка, Јапан.