КОМЕ ЈЕ ТРЕБАЛА ПРОВОКАЦИЈА У ХУЛИ

197

26. маја свет је опет био добро уздрман чудовишним злочином у Сирији. Мали сунитски град Хула је, кажу, нападнут артиљеријском паљбом и тенковима, због чега је погинуло приближно 100 цивила, од чега је 35 деце. Светски политички кругови су добили нов подстицај за дискусије о будућности Сирије, и та ће се дискусија, по свему судећи, завршити не у корист сиријске владе, јер су управо њу окривили за овај злочин.

 

Генерални секретар ОУН Бан Ки Мун и његов претходник Кофи Анан , који сада заузима место специјалног представника ОУН за Сирију, сачинили су заједничку изјаву: „Овај запањујући и страшни злочин уз неумерено коришћење силе представља отворено кршење међународних закона и обавеза сиријске владе о некоришћењу тешког наоружања и насиља у било ком његовом облику у насељеним местима“.

 

Затим су,то је истина, оба политичара позвала да се све стране у конфликту одрекну коришћења тешког наоружања.

Представник вашингтонске Беле куће је изјавио да је овај напад постао „одвратан тест незаконитости режима који на мирне политичке протесте одговара овако невероватно нељудски“. Министар спољних послова Француске Лоран Фабиус је оштро осудио гађање града и обећао хитно сазивање састанка „Пријатеља Сирије“. „Пријатељи Сирије“ су група земаља у којој су представници Сједињених Држава, Енглеске, Француске и Лиге арапских држава, а познати су по оштрини осуде режима Башара Асада. На конференцији која је почетком априла одржана у Истамбулу, „пријатељи Сирије“ су за јединог законитог представника сиријског народа признали опозициони Сиријски национални савет (СНС). СНС је већ позвао Савет безбедности ОУН да истражи масовна убиства у Хули, да сазове хитно заседање Савета безбедности и да „одреди степен одговорности ОУН (!?) у вези са тим масовним убиствима“.

 

У Сирији је од 12. априла на снази примирје међу „Сиријском слободном армијом“ (ССА) и владиним јединицама. План за превазилажење кризе у Сирији предвиђа да влада Сирије и опозиција испуне низ обавеза, конкретно да, под ефикасном контролом специјалног механизма ОУН, све стране прекину оружано насиље, да се пострадалима укаже хуманитарна помоћ и да се крене са међусиријским политичким дијалогом. Међутим, узнемирена „Сиријска слободна армија“ је 26.маја изјавила да неће испуњавати обавезе у вези са примирјем, јер ће то „влади омогућити да настави са убијањем цивила, рушењем градова и села“. А то је изјављено одмах после сусрета побуњеника са америчким сенаторима Џоном Маккејном и Џозефом Либерманом.

 

Оба сенатора су изненада отпутовала у област турско-сиријске границе, где су се нашли са командантима ССА Мустафом аш-Шејхом и Ријадом ал-Асадом. Маккејн и Либерман су позвали да се почне са отвореним наоружавањем сиријске опозиције. Пошто су окривили Дамаск за вршење насиља над сиријским становништвом они су у изјави за штампу подвукли: „Једини начин да се ситуација врати у пређашњу динамику – то је помагање сиријској опозицији да се измени војни баланс снага у локалу. То значи достављање сваке несмртоносне помоћи, која је већ обећана. Међутим, то значи и предузимање мера које иду још даље“. Конкретно, сенатори су позвали „да се онима који се боре дају средства за самозаштиту“ и да се искористи „страна ваздушна снага за заштиту њихових база“. Пре путовања у иностранство Маккејн и Либерман су разговарали са лидером СНС Бурханом Галјуном и председником Турске Абдулом Гилем.

 

Баш пред терористички акт 26.маја стигла је и нова иницијатива администрације Барака Обаме у вези са Сиријом. Вашингтон има намеру да сада предложи Москви „јеменску варијанту“ – план за поетапни пренос власти са Башра Асада на опозицију. Прво Асад, као и његов јеменски колега председник Салех, треба да одбије да остане на свом положају у корист компромисне фигуре (на пример – премијера) који би уз подршку из иностранства био номинално изабран за „прелазног руководиоца“, а који би ступио у дијалог са опозицијом. Барак Обама је ту идеју у време сусрета „осморице“ у Кемп Дејвиду већ саопштио Дмитрију Медведеву, а сада се спрема и да је претвори у живот. Саме Сиријце нико не пита за мишљење.

 

Тако је терористички акт од 26.маја означио прелаз према новом завијутку антисиријске активности. За то време при истраживању тог злочина почиње збрка и појављују се противуречности. Рекло би се да су они, који су окривили Дамаск, пожурили са озлојеђеношћу. Роберт Муд, руководилац мисије посматрача ОУН, је био много опрезнији у оценама, те је наговестио да се за сада са сигурношћу не може рећи ко је кривац.

 

Посебно климаво изгледа верзија о коришћењу тешког наоружања. Ни новинари, ни посматрачи ОУН, ни каубоји-терористи који помоћу видеа снимају све редом, нису у околини Хуле снимили тешку технику. Све што су нашли – то је празна чаура од артиљеријске гранате. Мада и она директно у самом насељу. Али зато на лешевима постоје многобројни трагови од рана ватреним оружјем, између осталог и пуцањем у затиљак, чак и код деце.

 

За нешто тако понуђена је другачија верзија: као – ноћу су у Хулу упале присталице режима и направиле кланицу. Зашто баш у Хулу, и због чега је баш тај град кажњен – за сада још нису смислили. Али – дешава се то када се провокације смишљају на брзину. А многи посматрачи су приметили да је Бурхам Галјун, вођа опозиционог Сиријског националног савета, поднео оставку. Он и група његових истомишљеника су напустили СНС због бахатости „браће-муслимана“ у том савету. А можда стари парижанин Бурхам Галјун није у себи нашао довољно снаге да прихвати методе све свеобухватнијих оружаних крвавих провокација, за које се сиријска опозиција најзад и отворено одлучила?

 

Јер управо опозиција, а конкретније наоружане банде које су и дигле побуну, сеју смрт у својој рођеној земљи. А још није успео да се утиша ни одјек страшних експлозија у Дамаску, код којих је учешће опозиције било сасвим очигледно, мада их, због нечега, Вашингтон није осудио ни на који начин.

 

Погибија потпуно невиних људи у Хули може да буде дело само оних који се боре да свргну закониту власт у Дамаску, без обзира што због тога морају да корачају преко брда лешева.