Бела кућа већ више од 20 година се на Балкану осећа као апсолутни газда. У региону су одавно одређени потребни руководиоци који течно дејствују по инструкцијама из Стејт-департмента и указима америчких амбасадора. У тандему са Американцима раде и чиновници из ЕУ и НАТО пакта. У Подгорици, Сарајеву, Загребу, Скопљу “дипломате-инструктори” без устезања говоре о томе шта, када и где треба да ради и председник и премијер и председник Скупштине.
Најважније је да се регионални лидери ћутљиво саглашавају и без роптања спроводе у живот “све инструкције” високопостављених ментора. Јер северноатланска алијанса је пред себе поставила конкретан задатак – директну контролу над свим бившим државама СФРЈ.
Први корак је учињен – Словенија и Хрватска већ су у НАТО пакту. Базе НАТО и САД на Космету од 1999. године омогућавају Пентагону да надгледа Блиски Исток и Северну Африку. Тачија ће држати на власти до његове дубоке старости и непрекидно ће причати целом свету да је он главни борац против исламског екстремизма. Црну Гору и њеног премијера Мила Ђукановића, једноставно прогуравају у НАТО. Мишљење Црногораца не узбуђује ни Американце, ни Столтенберга. Они су једноставно уверени да је питање о пријему у алијансу решено једном и заувек. Остало је само да се спроведе формална процедура, званични и свечани догађаји и то је све – Црна Гора ће постати 29 члан Североатланске алијансе. Тамо ће највероватније ступити и Македонија. Природно, не одмах. Узеће паузу од две-три године, а затим ће у Македонији “прорадити црногорски сценарио”. Код Американаца је све одраније испланирано годинама унапред и дејствује се по “обрасцима” који доносе позитиван резултат.
Када шема “зариба” као што је сада случај у Босни и Херцеговини коју ЦИА и Пентагон називају најукуснијим залогајем на Балкану (војна инфраструктура је једна од најбољих на југу Европе), у погон се пушта пропагандна машинерија. Она ради прецизно и удара са свих страна – са новинских страница, са радија и телевизије (регионалне и иностране), са интернета.
Јасно је да федерацију не дирају, него бију из свих арсенала по Републици Српској и њеном лидеру Милораду Додику. И све због тога што он, како тврде западни медији “не пушта БиХ у НАТО пакт”. Вашингтон и Брисел уопште не интересује што већина становништва РС не жели у алијансу (што показују и социолошка истраживања). Још је у свежем сећању људи бомбардовање НАТО пакта, осиромашени уранијум, који изазива експлозију онколошких обољења и тако даље. Такви “дарови 1999. године” дуго се не заборављају. И не само да Вашингтон није задовољан Милорадом Додиком и његовом самосталном политиком и пријатељством са Београдом и Москвом, Бела кућа једноставно лишава Републику Српску државности, која је прописана Дејтонским споразумом. Данас је главни циљ лишити Републику Српску њених основних пуномоћја, предати их у Сарајево и сменити неугодног председника Милорада Додика. У томе и јесте смисао свих последњих политичких и пропагандистичких напада. Запада.
Недавно је господин Додик часно рекао да се рат у земљи наставља, само се сада ради о политичком рату.
Не сме се заборављати да је Бања Лука више пута упозоравала међународну заједницу да је још 90-их година у БиХ остало много екстремиста, плус што је скоро 3 500 људи “терориста спавача” нашло убежиште у Федерацији. У сваком тренутку земље Залива и међународни спонзори терориста могу “пробудити” цело то подземље, што би дестабилизовало РС и регион у целини. Ствара се утисак да је Бакир Изетбеговић потпуно спреман на такав сценарио. За њега је најважније да у БиХ буде створена унитарна шеријатска држава. Република Српска и Милорад Додик, природно, то ометају. ЦИА и њени верни “партнери” припремају “нову кризу”, истина, засад још није јасно какву. Код заштитника Дејтонленда има много помоћника и у САД, и у Сарајеву, и у Бриселу. Недавно су се појавили и у Загребу. Тамо су увек говорили да ако је потребно, могу послати своје људе у Бања Луку. А Бакиру Изетбеговићу помоћи оружјем.
