КОМЕ СВЕ ДУГУЈУ СЈЕДИЊЕНЕ ДРЖАВЕ? (Други део)

185

Страни носиоци америчког дуга

Последњих година се проценат неамеричких носиоца америчких   хартија од вредности   колеба   око цифре од 50%. Убедљиво највећи део  државних дугова САД код нерезидената  чине папири које постоје у билансима централних банака и министарствима финансија других земаља. То су такозвани званични носиоци  тржишног дуга владе САД. Учешће званичних носилаца међу свим страним носиоцима државног дуга  САД је 2008.године износило  74,6%, а средином ове године – 71,6%. Може да се закључи да   страни приватни инвеститори   нису баш посебно радо улагали новац у америчке државне папире од вредности, јер они имају изузетно малу доходовну снагу.

Табела

Главне  земље – носиоци америчких државних папира од вредности (у милијардама $, крајем јула одређене године)

Земља

2013

2012

2011

1.Кина

1.277,3

1.160,0

1.307,0

2.Јапан

1.135,4

1.119,8

881,0

3.Банкарски центри Карибског базена

287,7

247,6

196,3

4.Земље – извознице нафте

257,7

268,4

242,6

5.Бразил

256,4

256,5

216,2

6.Тајван

185,8

194,4

146,6

7.Швајцарска

178,2

184,8

118,1

8.Белгија

167,7

141,3

88,8

9.Велика Британија

156,9

135,4

135,7

10.Луксембург

146,8

135,1

121,7

11.Русија

131,6

156,2

151,7

12.Хонконг

120,0

137,1

112,4

13.Ирска

117,9

93,2

53,9

14.Сингапур

81,5

96,4

64,4

15.Норвешка

74,6

68,2

26,5

16.Канада

65,5

61,3

44,7

17.Мексико

63,3

53,9

31,2

18.Индија

59,1

59,3

38,9

19.Немачка

56,3

66,5

63,8

20.Турска

55,0

30,3

41,9

 

Примедба уз Табелу:

У рубрици  „Земље – извознице нафте“ дат је укупан износ задужености САД по билансу следећих земаља: Еквадор, Венецуела, Индонезија, Бахреин, Иран, Ирак, Кувајт, Оман, Катар, Саудијска Арабија, Уједињени Арапски Емирати, Алжир, Габон, Либија и Нигерија.

Рубрика „Банкарски центри Карибског базена“  се односи на јурисдикцију  Бахамских острва, Бермуда, Кајманских острва, Холандских Антила, Панаме и Британских Девичанских острва.

Из наведене табеле произилази:

1.Главни носиоци државних вредносних папира САД изван САД су Кина и Јапан. Од укупне количине вредносних  папира који су у поседу страних носилаца, а која је крајем јула ове године износила 5.590,1 милијарди $, на Кину и Јапан отпада 2.412,7 милијарди $, тј. 43,2%. Годину дана   раније наведени показатељ је износио 42,4%.

2.Укупан обим кинеских инвестиција у америчке државне вредносне папире се у периоду 2011– 2013. није значајно променио. Међутим, за Јапан се то не може рећи, јер се у истом периоду обим инвестиција у вредносне папире САД  у Јапану повећао скоро за 1,3 пута.

3.У истом периоду је своје инвестиције јако повећала већина земаља која је набројана у Табели. Највише  су порасле резерве америчких папира у следећим земљама: Норвешкој, Ирској, Мексику, Швајцарској,   Индији, Белгији. Тако је Норвешка своје резерве у америчким вредносним папирима повећала 2,8 пута, Ирска 2,2 пута, Мексико 2,0 пута, Белгија 1,9 пута, Швајцарска –  1,5 пута.

4.Само су две земље из наведеног списка у периоду 2011 – 2013. год. смањиле своје инвестиције у америчке државне папире од вредности – Немачка (за 11,8%)и Русија (за 13,2%).  Ако се средином 2011.године Русија налазила на 6.месту међу иностраним носиоцима вредносних папира САД, средином 2012.године је била на 8. месту, а средином 2013. – већ на 11.месту. Другим речима, Русија консеквентно смањује своје кредитирање владе Сједињених Држава.

 

Страни  носиоци  вредносних папира САД

 

ОКини, као највећем страном кредитору америчке владе је већ довољно речено. Огромне резерве Народне републике Кине  у облику U.S. treasury securities представљају и слабу, и јаку страну Кине, истовремено. Јаку зато што су те хартије адут Пекинга при разговорима са Вашингтоном по најразличитијим питањима – трговинским, финансијским, политичким војним. Претња да долар и буџетско-финансијски систем САД могу да се сруше тиме што ће се нагло смањити  резерве америчких државних хартија од вредности при преговорима са америчким партнером представљају убедљив адут Пекинга. Слабост Пекинга се огледа у томе што уколико до рушења долара и краха буџетско-финансијског система дође из неких других разлога, који са Пекингом немају везе, Кина ће претрпети огромне губитке. Тако огромни портфељ америчких државних обвезница Кини омогућује да побеђује на тактичком пољу, али јој истовремено прети стратешким поразом.

Што се тиче Јапана – он много послушније прати налоге Вашингтона, који позивају Јапанце  да повећавају резерве америчких обвезница

Трећи крупан инвеститор у државне хартије САД су офшор-зоне Карибског базена: Бахамска острва, Бермудска, Кајманска, Холандски Антили, Панама и Британска Девичанска острва. Они су за три године портфељ америчких државних вредносних хартија повећали за скоро 1,5  пут. После Обаминог доласка у Белу кућу Вашингтон је објавио почетак „крсташког похода“ на офшорове, због којих, како процењују експерти, амерички буџет   годишње губи  до 100 милијарди долара. Међутим, при том „пореска заветрина“ Карибског базена државној каси САД омогућује финансијску подршку, скоро три пута већу од тог „губитка“. Очигледно је да стицање обвезница укупне вредности од скоро 300 милијарди долара може да се разматра као амерички „рекет“ за њену бригу о „пореском рају“ уз саму Америку.

Позиција групе земаља-извозница нафте као носилаца америчких државних вредносних папира је у периоду 2011. – 2013.  остала  скоро непромењена. 

Крупни носиоци америчких државних обвезница су и многе земље
Западне Европе. Швајцарска, Белгија, Велика Британија, Луксембург, Ирска, Норвешка, Немачка заједно су крајем јула ове године поседовале америчке хартије од вредности у износу од 898,4 милијарди долара. Ако им се додају Француска, Шведска, Холандија, Италија, Шпанија, које нису ушле у Табелу, добиће се цифра од 1.058,8 милијарди $. Велика улагања европских земаља у обвезнице државне касе САД изгледају прилично чудно ако се присетимо јаке дужничке кризе у Европској унији.  Међу земљама које су побројане доста је њих које су саме огрезле у дугове, и то према нерезидентима – према иностранству. Почетком 2012.године спољни дугови појединих европских земаља су износили (у билионима долара, у заградама је дат релативни ниво у % у односу на БДП одређене земље):

Велика Британија – 9,84 (416); Француска – 5,63 (188); Немачка – 5,62 (159); Холандија – 3,73 (470); Италија – 2,68 (101); Шпанија – 2,57 (165); Ирска – 2,36 (1308); Луксембург – 2,15 (4605); Белгија – 1,40 (267); Швајцарска – 1,35 (271). 

Швајцарска, Белгија, Велика Британија, Луксембург, Ирска – свака  од њих  поседује америчке државне обвезнице у износу преко 100 милијарди долара, и код сваке од њих државна задуженост много пута премашује БДП.  (Ако се тако посматра, онда је у Грчкој, којом не престају да испирају уста, ниво спољног дуга врло умерен – 167% БДП-а). И то се не чини из захвалности Америци. То је један од главних показатеља који сведочи о зависности Европе од Сједињених Америчких Држава. Шта више, више земаља Европе није једноставно обвезник плаћања данка Америци, већ су те земље   и харачлије за узимање данка за Америку од других земаља.  Тако, на пример, сићушни Луксембург је стекао америчке државне обвезнице у укупном износу од скоро 150 милијарди долара, без обзира што му је БДП испод 47 милијарди $. Луксембург је типичан „харачлија“! Он позајмљује  од других земаља  огромне количине новца – његов спољни дуг је већи од његовог БДП-а 46 пута! Такође – Велика Британија. Она је дуго представљала  главног инвеститора у државне хартије од вредности САД, али су у последње 2 године на прва места избили Швајцарска и Белгија.

Међу великим носиоцима хартија од вредности САД су иземље БРИКС-а (Бразил, Русија, Индија, Кина, Јужна Африка). Крајем јула 2013. у својим резервама оне су имале укупно  1.738,2 милијарди долара у САД обвезницама. То је 31% свих државних вредносних папира САД, који се у том тренутку налазио код нерезидената. Највећи носилац је била Кина, код које се од укупне количине свих вредносних папира  које су поседовале земље БРИКС-а налазило скоро ¾ њих. У периоду 2011. – 2013. све земље БРИКС-а, осим Русије, су повећавале своје резерве америчких обвезница.

Било је периода када је Русија у својим међународним резервама поседовала скроман пакет америчких обвезница. Још крајем 2007.године вредност тог пакета није премашивала 32,7 милијарди долара. Међутим, до краја 2008.године њихова вредност је повећана на 116 милијарди долара, односно  3,5 пута. Затим су до средине 2012.године резерве америчких обвезница у Русији постепено повећаване, и износиле су нешто изнад 150 милијарди долара, али су последње године почеле да се смањују (до 131,6 милијарди долара, односно за 24,6 милијарди долара). Пример који вреди следити! Смањење резерви америчких обвезница је у последњој години примећено и на Тајвану, у Швајцарској, Немачкој, Хонгконгу, Сингапуру, у групи земаља-извозница нафте, али у свима њима је та цифра била битно мања, него код РФ…

 

З а к љ у ч а к

У октобру 2013.године су САД, борећи се са јаком кризом буџета, поново лепо показале да се  може    живети и  у условима сталног задуживања у иностранству и сталног повећавања сопственог државног дуга према другим земљама. Огромна  државна задуженост САД за стабилност светске економије представља велику претњу. На жалост, Пекинг, Токио, Лондон су фактички постали таоци тог модела кредитирања владе САД. У првој половини октобра лидери Кине,  Јапана, Индије и низа других земаља су се позивом обратили председнику САД-а и Конгресу те земље да  што пре донесу решење о подизању плафона  државне задужености САД-а, односно – саме су замолиле   Вашингтон да тиме што ће наставити да купују његове државне обвезнице  остану његови таоци.