Жељко Комшић, бивши члан Председништва БиХ и председник Демократске фронте (ДФ) из Сарајева, дана 18.06.2018. године упозорио је јавност „да је опасно тобожње унапређење сарадње Републике Српске (РС) и Србије у области наменске индустрије“. Наиме у Бања Луци је истог дана потписан споразум бањалучке фирме „Космос“ и београдског предузећа „Југоинпорт СДПР“ и Министарства одбране Србије, према којем ће „Космос“ ремонтовати наоружање и системе ПВО Србије. Потписивање наведеног споразума је, између осталог, и вид унапређења економске сарaдње између РС и Србије и јачање специјалних паралелних веза и односа које су РС и Србија успоставиле према одредбама Дејтонског мировног споразума.
Међутим, господин Комшић је дубоко незадовољан и разочаран тиме што РС и Србија уопште имају успостављене специјалне паралелне везе и односе према Дејтонском мировном споразуму. То његово незадовољство проистиче из једне преtходне, за њега још болније чињенице, а то је само постојање РС и њено признање кроз Дејтонски мировни споразум и Устав БиХ. Комшић констатује да РС нема своју војску, што је донекле тачно, па због тога нема потребе да Србија и РС склапају наведену врсту споразума. Војска РС јесте расформирана као оружана сила РС, променила је форму свога постојања, али су кадрови ВРС, наоружање и војна опрема и војни системи ушли у састав ОС БиХ, са јасном улогом и обавезом да штите између осталог и уставни поредак БиХ, у коме је РС снажан и важан фактор, ентитет са уставним надлежностима које му између осталог даје и Устав РС и Устав БиХ. Српски члан Председништва БиХ из РС итекако остварује функцију командовања ОС БиХ, имајући у виду и интересе РС.
Комшић је отишао тако далеко да је поменути споразум, према коме ће „Космос“ као специјализовано предузеће за ремонт радарских и ракетних система, уклањање копнених и поморских ракета, ремонт борбених и неборбених возила и др. делатности, радити ремонте за потребе Војске Србије, приказао као „наоружавање сепаратистичког режима Милорада Додика од стране Министарства одбране Србије“.
Комшић не пропуста прилику да понови стару ратну мантру, како је Војска Србије дејствовала у БиХ, чије се дејство, како Комшић каже, “манифестовало геноцидом и етничким чишћењем“. Овакво понављање ратних стереотипа је без икаквог утемељења у чињеницама и након силних пресуда Хашког трибунала и пресуда Међународног суда правде, где је јасно показано да не постоји директна војна веза оружаних формација државе Србије са ратовима у БиХ и у Хрвасткој. То такође зна и господин Комшић, али он свесно пласира говор мржње, призива ратне атавизме, подгрејава лошу политичку атмосферу у БиХ. На крају он показује јасно своје право лице спрам РС и српског народа, на које смо ми у РС били заборавили. Добро је да нас Комшић повремено подсети на своје стварне намере. Чувари БиХ типа Комшића могу бити само њени гробари. Он користи сваку прилику да оспори РС као такву. Он користи сваки моменат да дезавуише надлежности РС, да покуша ојачати надлежности централних органа у Сарајеву и умањити улогу и значај ентитета у БиХ као сложеној држави, која је настала као израз испољене воље њених делова – ентитета РС и Федерације БиХ. Комшић мора схватити да БиХ нема без ентитета. Није „сепаратизам у Бања Луци“ како Комшић назива напоре руководства РС да се избори да БиХ функционише према слову Устава из Дејтона, и да РС поврати изгубљене надлежности и задржи постојеће, уставом гарантоване.
Неко ће рећи, приближава се предизборна кампања у БиХ, па су очекивани овакви иступи политичких лидера на свим странама. То није и не може бити очекивано деловање у предизборном периоду. Избори се добијају на одређеној кампањи, обећањима и предложеним програмима, које грађани прихватају или не прихватају. Уколико неко добије изборе на програму да се умање надлежности ентитета, или пак укину као такви, односно ако се за нефункционисање БиХ оптужи руководство РС, онда је очекивати да се ти програми реализују уз подршку бирача. Управо Комшић има овакав програм, који се временски показао као конзистентан, и срачунат на рушење РС и унитаризацију БиХ.
Било би илузорно доказивати господину Комшићу, који не признаје чињенице, да Србија поштује целовитост Дејтонске БиХ, колико фабрика наменске индустрије има у Федерацији БиХ, које послују на истим принципима као и „Космос“, а које су склопиле послове са фирмама из Србије на исти начин и по истој процедури као „Космос“, колико се производи артиљеријских оруђа, муниције за та оруђа и пешадијске муниције и других убојних средства, која су како рече Бакир Изетбеговић, „за извоз, али и за домаћу употребу ако затреба“. О овим стварима се Комшић није изјашњавао.
Гопсодину Комшићу смета свако јачање РС, снажење њене економије, а посебно ако се у то укључи и припомогне и Србија. Важно је да су многи појединци и институције у РС препознале праву намеру Комшића и осудили такво његово иступање.
Добро је да увек постоји неки весник или гласник у БиХ, који отвара очи српском руководству у РС и представницима Срба у органима власти на нивоу БиХ и упозорава их шта их може задесити, уколико своје намере реализују „златни љиљани“ из Сарајева, какав је господин Комшић.
