Прошле недеље у СБ ОУН одржано је редовно заседање посвећено разматрању ситуације на Косову и Метохији. На седници је разматран извештај Генералног секретара ОУН о Мисији ОУН по питањима привремене администрације на Космету. Као и увек, Извештај генсека је садржао ружичасте али лажне тврдње о “прогресу у развоју независног Косова”.
Међутим, испоставило се да је тек завршена седница показала нешто необичнијом од свих претходних. Овај пут га је српско руководство искористило за реално упознавање са стањем ствари чланова Савета Безбедности и целокупне међународне јавности. Наступ првог заменика председника владе и министра иностраних послова Републике Србије Ивице Дачића, било је неочекивано дуго и необично информативно.
Српски министар је у ствари одржао предавање по питању оповргавања лажне пропаганде коју систематски износе представници “независног Косова”. Лекција је заиста била веома информативна.
Као прво, министар је оповргао лаж “представника независног Косова” о томе да су Албанци са Косова и Метохије били лојални и достојни држављани Југославије пре доласка на власт Слободана Милошевића. Та тврдња се непрекидно понавља у пропагандистичким говорима “премијера” и других “министара” “независног Косова” који се позивају на седнице Савета Безбедности ОУН. Она се проширује на међународну заједницу са циљем да се обезбеди подршка сепаратизму и етничким чишћењима која се на Косову и Метохији систематски спроводе последњих сто година. Етничким чишћењима Срба. На Косову и Метохији цвета систематски национализам и сепаратизам, чији идеолошки фундамент током више година представља Призренска лига основана 1878. године, чији се једини циљ огледа у томе да уједини у једну државу све територије на Балкану које су насељене Албанцима, самим тим стављајући под сумњу не само територијалну целовитост Србије, него и Бивше Југословенске Републике Македоније, Црне Горе, Грчке и других држава тог региона. Притом је важно истаћи да су неке земље, па тако и оне које су чланице СБ ОУН, одиграле у вези с тим отворено провокативну улогу.[1]
Српски министар је такође раскринкао мит о геноциду над Албанцима на Косову. Он је истакао да у историји још није било таквог геноцида после кога бројност лица кои су оптужени за његово извршење смањен за десет пута, док је истовремено бројност лица које су наводно биле жртве геноцида, знатно порасла. Он је подсетио чланове Савета Безбедности да су Срби на Косову и Метохији живели у 427 насељених места и они су били прогнани из 311 таквих места. То је истинско етничко чишћење, само етничко чишћење Срба.
Ако је 1981. године у Приштини живело 48 875 Срба, то је данас остало 430 – само 430.[2] На тај начин за тридесет пет година српско становништво се смањило за сто пута.
У Приштини је 1981. године живело 140 хиљада Албанаца, а 2011. године њихов број је порастао до 195 хиљада. У Урошевцу је 1981. године било 18 хиљада Срба, а 2011. године – само 32. То јест, шесто пута мање.
У Пећи је 1981. године живело скоро 18 хиљада Срба и Црногораца, а 2011. године тамо их је остало свега 332.
У Ђаковици је 1981. године живело 1 900 Срба, а данас тамо живи само 17 Срба.
У Подујеву их је било 2242, данас само 12.
У Призрену, који је у ХIV веку био престоница Србије, 1981. године је живело 11,5 хиљада Срба, а 2011. године остало их је само 27…
Као што видимо, министар је своју статистичку анализу изградио на објективним цифрама – узети су резултати пописа из периода Титове владавине и пописа који су спроведени већ после проглашења “независности” Косова. Низ изнетих бројки званично је потврђен и у документима ОУН-а. Јасно је да су те бројке познате главним злочинцима – позваним на седницу “председницима и министрима независног Косова” и њиховим покровитељима у СБ ОУН. Но, нису они били главни објект лекције. Иступање српског министра пре свега је било усмерено на непостојане чланове СБ ОУН, који, као што се често може видети из њихових наступа у СБ заиста не познају реално стање ствари у бившој Југославији уопште, а посебно на Косову и Метохији. На крају је српски министар спровео важну делатност међу тим члановима СБ ОУН и та делатност је морала бити примећена. Важно је наставити са том делатношћу и у будућности.
Тврдња да се ситуација на Космету развија позитивно, која је садржана у извештају Генералног секретара ОУН, наишла је на одлучно противљење у иступању В.И. Чуркина, представника Руске федерације у СБ ОУН. Он је истакао да се стање политичког дијалога између Београда и Приштине налази “у стадијуму дубоке замрзнутости”. Косовске власти демонстрирају отворено одсуство жеље да се испуни кључни договор који предвиђа стварање заједнице српских општина на Косову. Свој неконструктивни приступ Приштина је покушала да оправда истицањем супротних, мање значајних услова, који се односе превасходно на економска питања која захтевају много више времена за свестрану анализу. Таоци тих сумњивих манипулација постају прости људи који настављају да се подвргавају свемогућим дискриминацијама од стране институција Приштине.
У свом наступу представник Русије је назвао Косово и Метохију “сивом зоном у центру Европе”.[3] На чему су утемељене овако жестоке оцене? То је такође наведено. Косово и Метохија је постала терититорија која се користи у својству прибежишта и транзитног терена за представнике криминалног света, а такође и радикалних исламиста. То позитивно утиче на коришћење територије покрајине за екстремистичке организације ради врбовања и припреме бојевика. Косово спада у тројку лидера у Европи по броју ратника по глави становника, који ратују на страни Исламске државе. Управо то представља реалност данашњег Косова и Метохије. Реалност која је поново остала изван оквира Извештаја који је предочен Савету Безбедности ОУН.
[1] Тако је, на пример, Американац Вилијем Вокер фалсификовао догађај у Рачку са циљем да обезбеди информационо покриће доношења одлуке о бомбардовању Србије и Савезне Републике Југославије. Данас је Вокер почасни држављанин Албаније, херој Косова, кога је Приштина наградила са неколико награда. Вилијем Вокер је један од малобројних људи који се противе стварању Специјалног суда за разматрање злочина које су починили припадници ОВК, иако је његово стварање подржао СБ ОУН. Недавно је он на главној албанској телевизији изјавио да подржава идеју стварања велике Албаније, то јест, уједињење Косова и Албаније.
[2] Према попису из 2011. године.
[3] См. стенографический отчёт о заседании СБ ООН 25 августа 2016 года // Документ ООН: S/PV.7760.
