Ископаше ти очи, лепа слико!
Вечери једне на каменој плочи.
Знајући да га тад не види нико
Арбанас ти је ножем избо очи! …
Милан Ракић – Симонида
Српско Косово опет крвари. И те ране данашње, ни прве ни задње, сваког ко је Србин непромењене свести, боле више од оних ономад, иако су то исте ране. Јер, оне ономад, створиле су уранијумске НАТО бомбе и злочиначке руке Хачима Тачија, Рамуша Харадинаја, Адема Јашарија и других шиптарских злотвора, а ове данас нанеле су српске руке у отров среброљубља замочене. А нема ране од руке туђинске коју Косовка девојка, божур и вино зацелити неће, баш као што и нема ране од рода свога која икада зацелити може.
Данас, тих девет руку, тих девет српских гласова за Харадинаја, као девет ножева забило се у Симонидине ископане очи, у Богородицу Љевишку, у Лазареву клетву, у Смрт мајке Југовића… И не знам да ли је то иронија историје, или нам Господ поручује да нам у недељу ујутро није место у кафићу или кладионици, већ у цркви и на литургији, али и тих Југовића било је девет. Некада. Данас Косово нема девет Југовића, али има девет никоговића.
Девет никоговића који су 03.08.2017. погазили Лазареву клетву и прихватили шиптарску заклетву:
“Ја, посланик Скупштине Косова, заклињем се да ћу часно и одговорно извршавати своје задатке и да ћу достојанствено представљати народ, да ћу радити у интересу Косова и свих његових грађана, да ћу се ангажовати на очувању и поштовању уставности и законитости, заштити територијалног интегритета, гарантовању људских права и слобода у складу са законима земље и европским стандардима. Заклињем се”.(1)
И шта се могло од њих чекати?! Па, ипак, боли. Сваки оскрнављени манастир, сваки извађени орган, сваки погинули херој са Кошара данас опет крваре. Јер, знају, данас се није само бирао злочинац за косовског премијера, већ се ругало жртвама, трговало страдањем, мокрило на расцветане божуре…
Чак и овај аутор који Вам већ три месеца, много пре свих других, пише како ће гласати Вучић-Вулинова Српска листа не може а да се, данас, не запита – Зашто? И, докле?
Не због одговора који ми је сасвим јасан, већ због очаја који у себи осећам. И морам признати да ми је ово најтежи дан, после напуштања свог дома у Приштини, и споре вожње у колони избеглица који плачу и куну, последњег дана изласка српских безбедносних снага са Космета.
Не ни зато што је Харадинај некаква трагедија. Какав год да је не може по Србе бити трагичнији од Вучићевог “унутрашњег дијалога”.
Не ни због апсурда што у исто време, у Београду, док девет косовских анти-југовића прима инструкције о финалу операције “Харадинај”, нови официри Војске Србије, пред својим председником, мајкама и девојкама, бацају увис своје капе поносни и срећни. Шта ће нам Витезови кад Светиње немамо?
Већ због срамоте пред прецима и потомцима. И због страха да нам деца израстају у старе Вулине и нове Ђуриће.
“Нема разлике између Рамуша Харадинаја, Хашима Тачија, (Исе) Мустафе или некога из Самоопредељења. Нема баш никакве разлике, ниједан од њих није неко кога бих волео да срећем, ниједан од њих није неко са ким бих волео да будем пријатељ, политички савезник. Ниједан од њих није човек који жели добро Србима и Србији”(2) – поручио нам је Вулин, као коментар на Харадинаја као “премијера”.
Па, ако је све једно и ако нисте у политичком савезу са Харадинајем, зашто је тих девет несрећника долазило у Београд по инструкције, пре него је подигло руке у Приштини, господине Вулине? Морали би то да знате, јер међу њима има чланова и Ваше странке! И као такве бирао их је “народ”, ако их је и бирао. А ако су Мустафа и Харединај исто, зашто су ономад, ти мање-више исти људи рушили Мустафу, да би нам данас доводили Харадинаја?
Не, нису исто. Могуће је да исто мисле, али нису исто. Постоји граница која их раздваја! КРВАВЕ РУКЕ. Ни Иса Мустафа, ни Аљбер Курти (тај неко из Самоопредељења, коме ни име не знате) нису убијали, ни мучили Србе, нису вадили органе ни силовали девојчице од 10 година пред очима мајки. Ако то није разлика, шта је онда?
А чланови Ваше партије, као и Вучићеве, срушили су Мустафу и довели Харадинаја! Срушили политичара, а довели злочинца! Ком шиптарском злочинцу, и како, ће судити тај Суд за ратне злочине у Приштини, ако неће Тачију и Харединају? А више не може…
Харадинај није политичар. Он је злочинац који у Хагу није осуђен јер су сви сведоци који су прихватили да против њега сведоче били побијени. Као такав он је симбол терора и страха. И поредити га са Мустафом или било којим другим политичарем да би се оправдала издаја није примерено. Чак и ако су мислили и мисле исто, Мустафа, Курти и Харадинај нису убијали исто!
И зато када на питање да ли је Српска листа условила подршку влади (“Косова”) стигне одговор “Успоставили смо поверење и радићемо према Уставу”(3), то из Харадинајевих уста звучи језиво. Из Мустафиних звучало би сасвим другачије, тек можда цинично.
И зато данас, бар данас, када се девет издајничких кама заболо у Земљу Лазареву, у сени хероја Кошара, ћутите ви који сте створили “Српску листу” у шиптарској парадржави. Ћутите као што Црква данас ћути.
Јер, што више причате јасније су ваше лажи и видљивија косовска издаја. И гледајте српско Косово како крвари, све док не чујете Клетву Лазареву…!
Писано, кроз сузе Јеринине, 9.септембра 2017.
_____________________________________
- http://rs.n1info.com/a288270/Vesti/Vesti/Konstituisanje-Skupstine-Kosova.html
- http://www.politika.rs/scc/clanak/388482/ZSO-i-srpska-imovina-uslov-za-kosovsku-vladu
- http://www.politika.rs/scc/clanak/388529/Izabrana-kosovska-vlada-Haradinaj-premijer
