КОСОВО ПРЕД СРПСКЕ ИЗБОРЕ

235

 

Карактеристичну црту парламентарних и председничких избора у Србији, који ће се одржати 6.маја о.г., представља чињеница да косовска тема за многе странке које учествују у предизборном такмичењу представља својеврсну „зону отуђења и ћутње“.

Демократска странка Бориса Тадића инсистира на својој тези „и Европа, и Косово“, без обзира што преговори о ступању Србије у ЕУ и курс ка сарадњи са НАТО не дозвољава тој странки да према Косову води самосталну линију. У владајућој коалицији је раскол. Лидер Социјалистичке партије Србије И.Дачић инсистира на подели севера и југа Косова и Метохије (КиМ), упозоравајући Хашима Тачија да ће напад на север покрајине да се сматра као да је нападнут Београд. Али симпатије „севера“ (Срба са севера Косова) су ближе Демократској партији Србије В. Коштунице, Српској напредној странки Т.Николића (чије су позиције, када се приватно изјашњава, блиске позицијама власти1), као и Српској радикалној странки. Партије, орјентисане ка Западу (Либерално-демократска странка Ч.Јовановића и др.) теже Европској унији и у ствари се одричу Косова и Метохије.

Самостална линија српске државе по косовском питању је прекинута после оставке В.Коштунице и прекида преговора Београда и Приштине 2007. године, када су Албанци са Косова, подстакнути Западом, изговарали само једно: „Независност!“ Б.Тадић, који је заменио В.Коштуницу, је у ствари олакшао Приштини задатак територијалне консолидације „Републике Косова“, подразумевајући под тим и асимилацију севера.

Већ на првим парламентарним изборима у „Републици Косова“, маја 2010.године, демаркациона линија је раздвојила Србе југа (чије су политичке структуре ушле у владу Хашима Тачија) и Србе севера (који су чврсто решени да се боре за српску државност). „Север“ је био принуђен да самостално спроведе локалне изборе, а мисија ЕУЛЕКС-а, која се са жестином борила за „територијалну целовитост и суверенитет Косова“ забранила је српским политичарима улазак на територију те покрајине. Стални захтев Европске уније, који се посебно често зачује из Берлина, представља „ликвидацију паралелних српских институција на Косову“. Срби са севера покрајине у ствари покушавају да се изборе за своје право на живот у условима практично потпуне изолације.

На самиту ЕУ 9.12.2011. Србији су издиктирани нови услови за њено стицање статуса кандидата за члана Европске уније: „Да се тесно ради са Србима Косова, да се они убеде да склоне барикаде и да се придруже преговарачком процесу са Приштином, односећи се према „Републици Косово“ као и према било којој другој земљи“2. У фебруару 2012. је дошло до два судбоносна догађаја за КиМ: 14. И 15. фебруара Срби са севера покрајине су на референдуму, који су сами организовали, изразили своју вољу – одбили су да признају институције „Републике Косово“. И одмах после тога, крајем фебруара, Београд је прихватио да Косово у регионалним институцијама буде прихваћено под својим именом (са напоменом, која се истовремено односи и на резолуцију 1244, и на одлуку Међународно суда, који сматра да је проглашење независности легитимно). Тако је званични Београд себе лишио још једног ослонца за законитост својих права на Косову. После тога – Србији је дат статус кандидата за члана ЕУ – без датума почетка преговора о ступању. Фиксирање овог или оног датума за преговоре о пријему ће за Брисел да постане инструмент притиска на Београд ради интеграције севера Косова у састав албанске новостворене државе и ликвидације у покрајини српских институција власти. Паралелно – мисија ЕУЛЕКС-а, која је фактички заменила администрацију ОУН, ће сва овлашћења преносити на Приштину.

Б.Тадић извршава услове које му поставља Брисел. Српска полиција заједно са КФОР-ом и ЕУЛЕКС-ом блокира алтернативне прилазе ка северу покрајине, и тако прави реку са два контролна прелаза које контролишу међународни представници и Приштина. Истовремено почињу акције заплашивања Срба. Број „инцидената“ на КиМ се попео за 24%, а констатовано је и 13 случајева вандализма у односу на српске православне цркве и гробља, 13 случајева каменовања аутобуса са Србима, 63 случаја наношења материјалне штете косовским Србима, 47 случајева крађе њихове имовине. Мисија за „констатовање владавине закона“ – ЕУЛЕКС – ради искључиво у интересу Албанаца: истрага 1000 убистава Срба у суду је завршена само у једном случају, и то када се сам злочинац предао правосудним органима 3. Без обзира на то, службеници ЕУЛЕКС-а неуморно подсећају Србе да су обавезни да до 1.06.2012. подигну лична документа која издају власти Приштине и да пререгиструју своје аутомобиле. Да би добили та документа, потребна им је потврда о држављанству у којој се наводи да Срби нису становници Србије, већ Косова. Руководилац ЕУЛЕКС-а Ксавје Ги де Марњак изјављује да је то у складу са договорима о слободи кретања, које су постигли Београд и Приштина.

Без обзира на то задатак рашчишћавања политичког простора за убацивање албанских власти на север, ЕУЛЕКС није успео да оствари – воља становника севера Косова је била снажнија. У условима најкомпликованије могуће ситуације, од лета 2011. локални избори на Косову нису потребни ни Западу, ни Приштини. Ако је у марту 2012. српска влада убедила представнике три српске општине Косова и Метохије (осим Косовске Митровице, у којој мандат локалним властима престаје 2014.) да ће у покрајини бити одржани и парламентарни, и (најважније) локални избори4, врло брзо је Београд морао да промени позицију, јер је дошло до оштрог протеста „владе Косова“. „ЕУ мора јасно да покаже Србији – изјавили су у Приштини, – да су локални избори на територији Косова у супротности не само са Уставом Косова, већ и са европским принципима и вредностима“5.

Запад је прихватио гледиште Приштине и одбио Србији могућност обављања локалних избора, под предлогом немогућности да се обезбеди њихова безбедност. Што се тиче избора на територији покрајине за скупштину и председника Србије, ОЕБС је дао своје услове: да се гласачки листићи броје ван граница Косова и Метохије; да изборне комисије буду ограничене на председника и два члана, да српски државни симболи смеју да се користе само на изборном месту. Влада Србије је прихватила све! Број изборних места на КиМ са 287 смањен на 90 (у 28 насеља). Гласови ће се пребројавати ван покрајине, углавном у Рашкој области, односно одмах после гласања и без икаквих гаранција да ће кутије са гласачким листићима остати неотворене.

А до почетка избора на Косову КФОР/НАТО убрзано размештају појачања. Београд, преко Горана Богдановића, који представља државу Србију, је већ изјавио да не признаје резултате локалних избора уколико их организују саме српске општине. Према Протоколу о узајамном деловању ОЕБС-а и Србије, који је потписан 1. маја, на територији покрајине се врше само председнички и парламентарни избори. И по том питању интереси „Републике Косова“ и Запада су сасвим задовољени, без обзира на кршење закона Србије, како подвлачи лидер косовских Срба Марко Јакшић6.

30. априла је косовска полиција направила упозоравајући казнени препад – упала је у просторије Српске радикалне странке у Чаглавици и кућама два партијска функционера, који су на два сата задржани у полицијској станици. У просторијама странке у току претреса одузети су сви документи. Задржана су и претучена два активиста српског покрета“Наши“.

Истог дана, 30. априла, генерални секретар НАТО-а Андерс Фог Расмусен се нашао са“премијером Косова“ Хашимом Тачијем, који је потврдио да је „косовска влада спремна да направи атмосферу притиска на грађане са севера Косова“. Расмусен је такође разговарао са министром одбране Драганом Шутановцем, а Елизабет Шервуд Рандал, специјални саветник председника САД за националну безбедност, је подвукла да уколико српски народ одлучи да и даље иде путем евроатланских интеграција, „врата НАТО ће бити отворена“. Вашингтон и Брисел су Србима указали пут њиховог развоја још пре него су они сами било шта успели да изаберу7.

Пошто је осетила чврстину својих позиција Приштина почиње да подноси захтеве Москви. Тако је „министар унутрашњих послова Косова“ Бајрам Реџепи 30. априла саопштио да је порука НАТО-у спремна са молбом да се „Република Косова“ заштити од Русије. Испоставило се да је КФОР пропустио на север покрајине, за болницу у Косовској Митровици, камион из Русије са лековима, чија је вредност била 200.000 евра. Реџепи инсистира да КФОР пресече све алтернативне путеве између Косова и Србије у северном делу косовске територије „јер је у камиону могло да буде и оружје“8. (Да објаснимо: болници у Косовској Митровици су већ дуже време неопходни неки лекови за лечење најтежих болести, тако да је помоћ Русије требало да ублажи ту несташицу која се већ извесно време, на жалост, осећа у Србији уопште.

Како каже амбасадор Русије у Србији Александар Конузин, ни Приштина, ни међународне организације, посебно ЕУЛЕКС и КФОР немају мандат за вршење акција „на своју руку“. Било какво дугорочно решење и за Косово уопште, и за север покрајине, могућ је једино на бази договора заинтересованих страна, односно у оквиру равноправног дијалога, а никако путем насиља. Русија ће и убудуће указивати Србији свестрану помоћ у циљу заштите њених законитих права у вези са Косовом9. Осим тога, каже амбасадор Конузин, Русија са Србијом има дугорочне планове за учвршћење веза, који не зависе од промене конјуктуре. Пре свега, Русија је концентрисана на решавање билатералних уговора – великих пројеката који су за Србију од стратешке важности10. Постоје и инвестициони пројекти, расте трговинска размена, повећава се број руских компанија које раде у Србији, шире се области за економску сарадњу. На политичком и дипломатском нивоу, резимира амбасадор, Русија искрено и без икаквог егоизма Србији указује свестрану помоћ11.

Српски народ, храбар, смео, независтан, који је доказао да је он брана словенства, који је са Русијом делио заједништво историјске судбине, између осталог и у борби са фашизмом, био је и остао поуздан геополитички савезник Русије.

* * *

…а Срби у косовској покрајини живе свих ових година једва састављајући крај са крајем. За већину основни извор прихода представљају пензије и социјалне принадлежности из Србије. Уколико се тај финансијски „ пут живота“ пресече већина Срба са Косова ће бити принуђена да напусти завичај. Атмосфера на северу покрајине је напрегнута, владају неизвесност и разочарење у поступке „својих“ политичара, заједно са страхом од освете Албанаца у случају потпуног предавања позиција српске државе властима самопроглашене државе. 

Прикљештени са три стране: албанским властима Приштине, „светском заједницом“ и званичним Београдом – покрајина Косово и Метохија се приближава изборима. Народна пословица, збир вишевековног народног искуства, каже: „Сила Бога не моли“, па тако и Срби са Косова са резигнацијом очекују гласање у недељу, 6. маја, надајући се у себи да ће се њихове муке, које за један људски живот предуго трају, паметним потезима њихових новоизабраних представника, ускоро завршити.


Примедбе:

 

1 KOSOVO AND SERBIA: A LITTLE GOODWILL COULD GO A LONG WAY. Europe Report N°215 – 2 February 2012. С.9.

2 KOSOVO AND SERBIA: A LITTLE GOODWILL COULD GO A LONG WAY. Europe Report N°215 – 2 February 2012.

3 http://www.vestionline.com/Vesti/Temadana/209890/BoksmecBeogradaiPristine-2-Kosovoninanebuninazemlji

4 Srbi sa severa Kosova: Izbori i u pokrajini // Vesti on-line. 06. 03. 2012. http://www.vesti-online.com/Vesti/Srbija/208302/Srbi-sa-severa-Kosova-Izbori-i-u-pokrajini

5 Priština: Nelegalni srpski izbori na Kosovu // Vesti on-line.14. 03. 2012. http://www.vesti-online.com/Vesti/Srbija/210141/Pristina-Nelegalni-srpski-izbori-na-Kosovu

6 http://facebookreporter.org/

7 Obamina savetnica: Srbiji otvorena vrata NATO // Mondo. 01. maj 2012. http://www.mondo.rs/s242989/Info/Srbija/Obamina_savetnica-_Srbiji_otvorena_vrata_NATO.html

8 Бајрам Реџепи: Упутићемо протестну ноту због руске помоћи северу Косова //http://srb.fondsk.ru/news/2012/05/01/bairamredepiuputihemoprotestnunotuzbogruskepomohiseverukosova.html

9 Амбасадор Александар Конузин: Односи Русије и Србије у успону

10 Александар Конузин о српским изборима: сви су заинтересовани за даљу сарадњу са Русијом

11 ) Амбасадор Александар Конузин: Односи Русије и Србије у успону

 

Историчар и аналитичар. Дипломирала: Ломоносов Универзитет, Историјски факултет, катедра историје Јужних и Западних Словена. Магистар историјских наука (PhD). 12 година радила као научни сарадник у Институту за словенске студије Руске академије наука, 4 године предавала у Универзитету за међународне односе (МГИМО (У) МИД РФ). Бивши главни уредник сајта и руководиоц српског филиала Фонда Стратешке културе. Главни уредник Српског става. Доцент Московског хуманитарног универзитета.