„КРАЈ СВЕТА“ И СИСТЕМ ФЕДЕРАЛНИХ РЕЗЕРВИ

246

 


Последњих месеци су кроз масмедије почеле да промичу публикације на тему скорог краја света, чак се наводи и тачан датум – 21.12.2012.год., тј. (21.12.12). Њихов смисао је исти: на тај дан се навршава 99 година од дана изнајмљивања машине за штампање новца у Систему федералних резерви САД…

Историја: 1913.година – доношење закона о федералним резервама

Рачунање почиње 21. децембра 1912.године када је Конгрес САД донео закон о Федералним резервама, којим се предвиђало формирање централне банке за федералне резерве, по називом „Систем федералних резерви САД“ са овлашћењима да производи новац. Даље аутори публикација на тему „21.12.12.“ праве следеће предпоставке:

1.                              Наведеног дана машина за штампање новца СФР престаје са радом;

2.                              За кратко време америчка и светска економија, обзиром да зависе од емисије долара, почињу да осећају дефицит ликвидности (новца), што ће довести до дезорганизације економског живота на свим нивоима, до наглог пада производње и потрошње и до наглог заоштравања социјалне напрегнутости.

3.                              Због економских противуречности и социјалне напрегнутости почеће оружани конфликти на свим нивоима; на глобалном нивоу је неизбежан светски рат у коме ће се користити оружјеза масовно уништавање.

Другим речима: 21.децембра ће почети да делује ланац догађаја који ћедовести до апокалипсе, а крај света ће наступити нешто касније.

Шта значи „најам машине за штампање новца“ од стране Федералних резерви? Ако се употреби конкретнија лексика – значило би да се за мање од три месеца завршава рок важења овлашћења које је Конгрес САД дао у облику лиценце, или концесије (енглески – chart), наведеној приватној институцији. Основно право које јој је дато је право да штампа законско платежно средство (legal tender) – долар САД. Потрудићу се да појасним питање рока важења овлашћења Федералних резерви, и успут да кажем како ја лично видим будућност те институције.

И тако – у децембру 1913.године донет је Закон о федералним резервама (Federal Reserve Act of 1913). Хронологија догађаја је следећа:

а. 22.децембра 1913.године одржано је у доњем дому Конгреса САД гласање о нацрту закона;

б. 23.12.1913. гласање у горњем дому (Сенату);

в. Истог дана – 23.12.1913. – буквално један сат после гласања у Сенату председник САД Вудро Вилсон је потписао изгласани закон који је одмах ступио на снагу.

Зашто у наведеним публикацијама о „крају света“ фигурира 21.децембар заиста није јасно. По свој прилици се ауторима публикација допала интересантна комбинација цифара 21-12-12. Некако баш мирише на кабалистику.

Рокови најма „машине за штампање“

У делу 4 наведеног закона (у облику у коме је прихваћен 1913.године) речено је да се овлашћења банкама које имају право на штампање федералних резерви, а које сачињавају СФР (укупно их је 12) даје на 20 година, тј. до краја 1933.године. При том је уговорено да се овлашћења могу опозвати и пре тог рока уколико конгрес САД донесе у вези са тим специјални закон или уколико Федералне резерве буду кршиле одредбе закона из 1913.године (у оргиналу је следећа формулација: «To have succession for a period of twenty years from its organization unless it is sooner dissolved by an Act of Congress, or unless its franchise becomes forfeited by some violation of law. // P.L. 63-43, 38 STAT. 251, 12 USC 221). Нигде се у закону из 1913.године не помиње 99 година „најма“.

До оснивања СФР у историји Америке је створена одређена традиција да се лиценце (званичне хартије – shart) централној банци дају на период од 20 година. Прототип централних банака у Америци је била Америчка банка. Затим – Прва банка Сједињених Држава. За њом Друга банка Сједињених Држава. Америчка банка је званичну хартију добила 1781.године, али оснивачи су брзо схватили какве све претње тај институт може да донесе победи америчке револуције и после четри године они су опозвали дозволу. Прва банка Сједињених Држава је званичну дозволу добила 1791. И та дозвола је важила 20 година. Међутим, до њеног продужења није дошло. Најзад, Друга банка Сједињених Држава је од Конгреса добила лиценцу 1816.године, али је она повучена пре времена, 1834.године. То је учинио са великим тешкоћама и не без опасности по сопствени живот амерички председник Ендру Џексон. После тога, пуних осам деценија, Америка је живела без централне банке, мада су сво то време чињени стални покушаји да се институт централне банке натури америчком народу.

У многим изворима се каже да је одавно СФР добио дозволе које временски нису ограничене. То је у реду. Само се тренутак преласка Федералних резерви на дозволу штампања новца без рока трајања дозволе не одређује увек тачно. То стварно уопште није лако да се учини јер је за скоро цео век постојања СФР у САД донето укупно око 200 закона који су исправљали или мењали закон о Федералним резервама из 1913.године. У САД постоји скуп свих закона који се назива Кодекс САД (United States Code -U.S.C.). У њему су сви постојећи закони заједно са исправама и допунама, без обзира када су оне учињене. У Кодексу постоји и садашња важећа верзија закона о Федералним резервама.

Због нечега се тренутак преласка СфР на „најам машине за штампање новца на неограничени период “ често повезује са доласком у Белу кућу председника Франклина Рузвелта. Он је на председничку дужност ступио у јануару 1933.године. Прво што је учинио је било да преко Конгреса (на тајном заседању) провуче исправку која је Федералним резервама дала овлашћења без одређеног рока важења. Један од најпопуларнијих конспиролошких чланака на ту тему је чланак Вајна Крауткрамера –„Федералне резерве – њихово оснивање, историјат и садашња стратегија“(Wayne N. Krautkramer. The Federal Reserve – Its Origins, History & Current Strategy // CureZone.com // 11.11.2010). Он о судбини закона из 1913. пише следеће: „Параграф 341, део 2. Закон важи 20 година, уколико га у том периоду Конгрес не укине или уколико дозвола СФР не буде укинута због кршења закона. Федералним резервама је живот био одређен на 20 година! Односно – до 1033.године. Ко је у то време био председник? Наравно, Франклин Рузвелт. До прекида у раду Федералних резерви није дошло.“

Међутим, Рузвелту приписују непостојећу заслугу код банкара Федералних резерви. У ствари је још 1927.године донет закон који је укинуо временска ограничења на право Федералних резерви да штампају новац. У оргиналном тексту закона пише: «To have succession after February 25, 1927, until dissolved by Act of Congress or until forfeiture of franchise for violation of law». Врло је слично формулацији из закона од 1913.године, али нема прецизирања „на перид од двадесет година“ (наведени став је нашао одраз и у Кодексу закона САД: 12 U.S.C. § 341. // http://www.law.cornell.edu/uscode/us…1—-000-.html). 

Савремене страсти у односу на СФР

Важна је околност да су у закону о Федералним резервама сачуване одредбе о праву Конгреса САД да Федералним резервама одузме овлаштења због било ког од два разлога:

а. Уколико Конгрес донесе закон о таквом одузимању (чак и под условом да СФР поштује све законске услове);

б. Уколико Федералне резерве прекрше одредбе закона из 1913.године.

Што се лично мене тиче ни мало не сумњам да је требало да Федералне резерве због грубог кршења америчког законодавства одавно изгубе своја овлаштења. Један од најјачих примера је тајна операција издавања огромних кредита највећим приватним банкама у периоду последње финансијске кризе. Делимични аудит СФР је показао да је укупан износ тих кредита премашио 16 билиона долара. Значајно је да се међу онима који су добили кредит налази велики број неамеричких банака. А доношење одлуке о давању кредита из Федералних резерви нерезидентима , тј. страним организацијама, је могуће само уколико за то постоји дозвола Конгреса. Такође је значајно да је све то чињено кришом од „слуга народа“ – конгресмена и сенатора. Све до сада (а прошло је више од годину дана од објављивања резултата аудита) тачке над „i“ нису постављене. Председник СФР Бен Бернанке није дао разумна објашњења у вези са тим тајним операцијама.

Нема неке специјалне мистике у вези са радом Федералних резерви. Постоји само напрегнутост између светских банкара и америчке нације. За сада банке успевају да сачувају своје позиције. Мада је узнемиреност народа због отворено корупционашко-разбојничког пословања банкара постигла своју апогеју ако се узме цео период постојања СФР од 1913.године. У лето 2012. је свим светским масмедијима прохујала новост која је све збунила: Конгрес САД је 25.07. већином гласова донео одлуку којом одобрава предложени нацрт закона о аудиту Федералних резерви (Audit the Fed Bill), који је предложио легендарни конгресмен Рон Пол. „За“ је гласало 327 посланика, „против“ – 98.

Треба и да констатујемо да овај законски пројект предвиђа комплетан аудит СФР, заједно са провером статуса овог института у односу на амерички устав. Да подсетимо да по уставу САД нераскидиво право штампања новца припада само народу САД и Конгресу који је народ изабрао. Истина, данас је већ довољно велики део народа „открио“: пре 99 година право штампања новца је предато у најам приватној корпорацији. Шта више, амерички народ ни данас нема појма чије је власништво та корпорација. Низ истраживача (на пример Јустас Мулинс, који је написао књигу „Тајне Федералних резерви“ – Secrets of the Federal Reserve) тврде да су међу највећим акционарима СФР – највеће неамеричке банке.

Уосталом, ни Рон Пол, ни остали тврди и професионални опоненти СФР из Конгреса САД ни једном нису поменули да се, како кажу, крајем ове године завршава најам „машине за штампање новца“. Мислим да они знају сваку запету у закону о Федералним резервама. Пројекат закона о аудиту СФР до сада није ступио на снагу, јер се акционари поменуте приватне корпорације са бесом одупиру томе (тренутно покушавају да „сахране“ тај пројекат у Сенату САД). Без озира на то, гласање у Конгресу је много важнији догађај у животу Америке (па чак и света уопште) од мистичних цифара „21.12.12“.

Да нису из тог разлога Бен Бернанке и Савет за операције на отвореном тржишту СФР („савет мудраца“) пожурили да донесу одлуку о стартовању треће етапе такзваних „количинских ублажавања“? Иза тог термина се крије по сразмерама огромна деоба новца Федералних резерви америчким приватним банкама. Волстрит, прикривајући то „борбом са незапосленошћу“ (по 40 милијарди долара месечно заа откуп „безвредних“ хипотекарних папира из портфеља банака). Банкари журе да из „машине за штампање новца“ извуку баш све. Замислите да одједном, колико сутра, њима одузму дозволу за рад са том „машином“.

Истовремено банкари СФР грчевито траже кардинална решења за свој спас. Њихова агресивност и авантуризам расту невероватном брзином. Почињање ратова ван граница Америке представља важан стратешки корак који би, по њиховом мишљењу, помогао да се пажња и огорченост америчких законодаваца и америчког народа пренесу са СФР на друге објекте (терористе, исламисте, диктаторе и сл.), а пошто се Америка увуче у рат без краја са осталим светом, банкари добро рачунају како да на томе зараде. Реализација напред поменуте стратешке идеје оних који представљају домаћине СФР – је директан пут у светску апокалипсу.

Да Федералне резерве изгубе овлашћења која поседују могуће је и потребно је, и то не чекајући оне мистични цифре 21.12.12. Америчко законодавство не само да то дозвољава, већ и директно захтева. Рон Пол врло убедљиво то објашњава својој књизи „Завршити са Федералним резервама (End the Fed), која је у Америци бестселер. Завршити са Федералним резервама – то је у интересу не само Америке, већ и читавог света…

 

Превод Душанка Пантић