Чим председник судског већа у Хагу саопшти да позивање добровољаца у одбрану Отаџбине није злочин, покрећу се лавине разних „критичара“ да доказују да од добровољаца и није било неке велике користи, у одбрани угроженог српског народа.
Разумљива је матрица, што разни „критичари“ у региону упорно тупе став о „злочиначкој природи “српских добровољаца, ал` што цењени београдски новинар коме је та тематика блиска, одједном полива добровољце оним чим се браниоци Отаџбине не поливају, одвратно је!
У маниру баба и жаба, мешају се злонамерно изврнуте полуистине и давно пропали идеолошки модели, који су сада вешто рециклирани као „регионална светла будућност“!
Изгледа, да ће у њој марширати и здружени регионални састави НАТО, свакако уз тактове обавезне јенкијевске корачнице која никако не трпи српску „КО ТО КАЖЕ,…“, а камо ли добровољце који је из срца гласно певају!
Цењени новинар (кодно име „ЛАЗА“) у свом тексту („ПОЛИТИКА“; „НОВИ СТАНДАРД“; „ПРАВДА“) таксативно је набрајао резервне јединице ЈНА у Крајини у којима су крајишници безразложно побегли пред „ватрогасним скупинама“ хрватских терориста, званих ЗНГ (Збор народне гарде)!
Успут велича и генерала ЈНА, који је у Крајини остао запамћен по упорном „изједначавању“ хрватских терориста ЗНГ и крајинског ТО. Иако је добро познато свима добронамернима да је крајински ТО бранећи себе брани тада још заједничку државу!
Као старешина ЈНА, врли генерал раздвајајући „паравојске“ (термин из његових наредби) понашао се као будући „плави шлемови“, који су само разграђивали, а не чували.
(У својој књизи „Командант по потреби“, генерал ВРС Славко Лисица стручно је показао рад „Лазиног“ изабраника у правом светлу.)
Полажући генералски испит, научио је „Лазин“ протежант да је ТО део заједничке ЈНА. Али док се „храбро“ повлачио из Марибора одакле су га истерале „скупине ловачког друштва“ Дежеле, помешао је лончиће те се ни у Крајини није опасуљио.
Нису га пензионисали зато што је био генијалан стратег како га изгледа једино „Лаза“ доживљава, већ је ЈНА напустила БиХ а он рођен у другој републици није желео да као добровољац помогне.
Настрану и то што командовање „четницима“ није никако могло да се уклопи у његов зарђали идеолошки рам!
Цењени новинар може бајку о снази ЈНА и шта је то све уступљено терористима у Словенији и Хрватској да прича основцима у школи, из свог радног потсетника JUTEL-a (ТВ редакција коју је формирала ЈНА и странка СК- ПЈ). Наравно пре „Лазиног“ незаборавног искуства из Сарајева!
Потсећања ради, чим се покренуо процес насилног распада заједничке државе, почела је жестока кампања против ЈНА. Републике Словенија и Хрватска доносе одлуку да не упуте регруте на служење кадровског рока, јер се већински служио у другим републикама заједничке државе.
У Хрватској су почели акцију наговарања војника да дезертирају из ЈНА, дајући им бесплатно цивилну одећу и паре за пут, успутно им претећи смрћу, ако остану. Официрима су нудили прелазак у МУП и убрзано напредовање. Кампањи атаковања нарочито су изложени мешовити бракови, као изразито непожељна категорија у „демократизовано“ одлазећој Хрватској.
Војни врх пред овим проблемима упорно затвара очи, док им вода полако није дошла до грла.
На бројна благовремена упозорења командних старешина са терена, о неопходности измештања осетљиве технике на подручје где би је заштитио угрожени српски народ, одговарано је да то ремети оперативни распоред и угрожава функционалност, а ЈНА и није само војска српског народа!
Новинар помиње центре ЕИПЕД (Електронско извиђање и противелектронска дејства) који нису никакве борбене јединице већ високоспецијализоване екипе, које специјалне јединице штите од упада терориста. Чудно је да тих војних специјалаца одједном није било, кад су затребали!
Тек кад су у септембру 91.-е блокиране касарне широм Хрватске, врх ЈНА покренуо је делимичну мобилизацију. А и тада само оних бригада које су биле у српским срединама. Тако су крајишки територијалци ушли у рат са хрватским терористима да заштите малобројни састав ЈНА у Хрватској а нису они били брањени како пише свеобавештени „Лаза“.
Иако је српски народ био угрожен од неоусташа ЈНА није остала у том низу градова, да брани угрожени српски народ. Народ који би се сигурно одазвао на мобилизацију, да је унапред био и реално припремљен. Остављајући га на милост и немилост неоусташама, евакуисали су касарне, носећи собом слике друга Broza и жардињере са цвећем! Те „ситнице“ би цењеном новинару барем требале бити јасне, јер је JUTEL успешно медијски покривао ове договорене евакуације (делимичну капитулацију нећемо помињати).
Војни врх јавно саопштава да се напушта хрватска територија и тако успешно изазива револт, бес и огорчење код српских територијалаца и остављеног народа. Који су очекивали да их поведу официри у војнички обрачун са неофашистима. Уместо тога појавили су се разни војни политиканти који су успешно спроводили сугестију НАТО тактике „крени-стани“, јер се тако најбоље урушава борбени морал!
Кад су територијалци бацили петокраку стављајући поносно Немањићки грб, понудио им је војни врх „зупчаник“ (колоквијални назив за југословенску тробојку). Покрећући у истом моменту пропагандну акцију да се изједначе усташка шаховница и часни Немањићки грб.
Да је границе Српске Крајине успешно поставила ЈНА, може да прића само онај ко нема срама. Онај који заборавља да су управо ЈНА блокирану у хрватским градовима крајински територијалци извлачили на већ слободну територију, али шта значи истина за некадашњег јутеловца.
Границе Српске Крајине одлучно је омеђио сам народ, верујући притом да ће му ЈНА бити помоћ у одбрани од неофашиста. Нажалост, испоставило се да је то рачун без крчмара!
Помињући успешну акцију извлачења тенкова из опкољеног Карловца, заборавио је новинар да су кордунашки територијалци гинули омогучавајући само извлачење. Десетак јединаца дало је свој млади живот, да би ти тенкови одлуком војног врха били предислоцирани у Тузлански корпус. Могао је новинар и да пита возаче-добровољце како су их по пољима јуриле гневне жене, када су кренули из Крајине!
Новинар се не сећа, да су у октобру 91.-е хрватски терористи зверски ликвидирали 13-торицу ненаоружаних резервиста ЈНА на Коранском мосту. Оних резервиста који су беспоговорно извршавали наређење за извлачење технике, а поменути „Лазин“ генерал се није ни по ….. почешао!
Толико о поверењу између команде и војника, о војничком старању за народ, требало је цењени новинар да запита покојног генерала Милу Новаковића, првог команданта СВК (Српска војска Крајине). Најбољег познаваоца шта све и колико је то остављено војне опреме и убојне технике, Србима у Крајини!
Требало је и да пита о отварању коридора живота (од маја до јула 92.-е), у ком су учестовали седам батаљона крајински добровољци као ударна песница верујући својим али сад већ српским официрима који су са поносом носили Немањићки грб у срцу, као и на капи!
Могао је „ЛАЗА“ да пита добровољце, њих 5000 који у јануару 93. дођоше у РСК да је бране од хрватских агресора јер снаге УНПРОФОР нису испуниле мандат УН а ВЈ (војска Југославије) под руководством НГШ Момчила Перишића, није желела да испуни своју обавезу из плана Венса!
Тако се на делу показа изрека „умре кумче, растури се кумство“. Прихватајући сугестију представника УН да Сарајевским споразумом (јануар 92.), кршећи међународно ратно право, именује ЗНГ зараћеном страном, ЈНА је дала легитимитет хрватским терористима! Толико о бабама и добровољцима, који ипак као жабе успешно искачу из „Лазиног“ лонца.
Очита је намера, да се згади свака помисао да се буде добровољац, у не дај Боже оружаном сукобу који око Србије многи тако жељно очекују. Само о томе неће одлучивати ни цењени новинар као посланик, ни „фактор стабилности у региону“, ни влада Србије, већ сваки Србин, свестан и шта и кога брани!
За помињану традицију Дринске дивизије, ако буде требало родиће невоља новог „Жућу“, који ће и хтети и умети, али најпре смети, јер га не воде ни идеологија ни паре („Лазин“ закључак) већ ПАТРИОТИЗАМ!
(„ЛАЗА“, свакако неће бити неопходни „апликативни супорт“, како кажу ИТ стручњаци)
