ЛАКМУС ТЕСТ ЗА ТОМИСЛАВА НИКОЛИЋА

322

 

А САДА – ОДБРАНА УСТАВНОГ ПОРЕТКА

Без обзира на све, избор Томислава Николића за председника Србије, остварен у тешким условима изборних лоповлука владајућег режима,као и његова одлука да више не буде председник странке која га је кандидовала, него свих грађана ове земље, ипак је трачак наде на црном небу србске будућности. Веома брзо ће се показати да ли је тај трачак светлост пред зору, или увод у још дубљу таму и безизлаз за народ Светог Саве и Светог кнеза Лазара.

Томислав Николић ће, овог пута као човек од кога зависи одбрана уставног поретка Србије, ускоро полагати први испит из политичке принципијелности, тако неопходне у наше дане, а скоро заборављене личне и политичке врлине. Наиме, нови председник је, уочи другог круга избора, у интервјуу недељнику „Печат“ (217/2о12, од 17. маја ) рекао: “Истражићемо све неправилности и, уколико је то неопходно, РАСПИСАЋЕМО НОВЕ ИЗБОРЕ (подвлачење В.Д.). Затражићемо од оних код којих се налазе украдене вреће гласова да иступе и сведоче пред грађанима шта се тачно догодило. И обећавам да неће бити жртвених јараца, нити набеђених криваца у мојој истрази. Пратићемо траг доказа изборне крађе, макар водио и до Главног одбора ДСа. Неће бити политичких миљеника у мојој администрацији. Бићу председник свих грађана и казнићу све који злоупотребљавају своја овлашћења, максималним казнама које закон предвиђа./…/На бирачка места стављали смо и људе који немају политичког искуства, попут самохраних мајку, људи без икаквих прихода којима се тог дана указала шанса да нешто зараде. Кад су потписивали извештаје и бланко записнике, нису знали да то може да се злоупотреби, а појединци из ДСа користили су ситуацију да упишу у записнике шта им одговара. Када су могли у Новом Саду да купе скоро све гласове у две месне заједнице, могли су да купе и скоро све чланове бирачког одбора на неким местима. Имамо, при том, једну ненормалну ситуацију, да нам се записници уопште не слажу са оним што је унето у Републичкој изборној комисији у софтвер као званични подаци. А најдрастичнији пример изборне крађе догодио се у Суботици. Док је лидер Савеза војвођанских Мађара Иштван Пастор још био искрен, тврдио је да су избори покрадени и донета је одлука да се поново преброје сви гласови у Суботици. Утврђено је да само Пастору недостаје трећина гласова, око 3О.ООО. Било је између 14 и 16 џакова и ниједан није исправан, нити се слажу унети подаци са стварним стањем…СВЕ У СВЕМУ, ТО ЈЕ ВЕЛИКИ УДАРАЦ НА ДЕМОКРАТИЈУ, НА СЛОБОДУ ИЗБОРА, И ОСНОВ ЗА НАШ ЗАХТЕВ ДА СЕ ИЗБОРИ ОДРЖАНИ 6. МАЈА ПОНИШТЕ“ ( подвлачење В.Д.).

У Споразуму председника ДССа Војислава Коштунице и СНСа Томислава Николића о подршци у другом кругу председничких избора изричито је речено: “Председник СНС Томислав Николић и председник ДСС Војислав Коштуница сагласни су да постоји оправдана сумња да је дошло до озбиљних изборних нерегуларности и изборне крађе 6. маја. Утврђено је, уз многобројне друге нерегуларности, да недостаје двадесет џакова са изборним листићима, а власт упорно одбија разуман предлог да се поново преброје гласови.“ На основу свега што је Томислав Николић јавно рекао уочи 2О. маја 2О12., покрадени грађани, међу којима је и потписник ових редова, хоће да верују да ће нови председник Србије, чим ступи на дужност, формирати једну истински независну комисију која ће, на основу доступног материјала, показати како је спроведана најсрамнија крађа избора у новијој историји српског парламентаризма. Ту ће се Николић показати као неко ко испуњава најважнију дужност председника Србије, а то је заштита Устава, који људима гарантује право на поштене, слободне и непокрадене изборе, без којих је демократија, која је на првом месту ПРОЦЕДУРА, немогућа. Уосталом, Николић је један од твораца митровданског Устава Србије 2ОО6, и њему улога бранитеља овог највишег правног акта не сме пасти тешко. Ако буде очистио Аугијеве штале србијанског парламентаризма, грађани Србије ће га ценити због испуњеног обећања.

„СУМЊИВА УЛОГА ДВЕРИ“?

У интервјуу датом „Печату“ Томислав Николић је, о Покрету Двери – За живот Србије рекао следеће: “Са „Дверима“ никад нисам сигуран на чему сам. Не знам за кога раде. Нападали су ме у капмпањи да сам гори од Тадића, сада позивају на бојкот. Што се мешају у изборе ако немају кандидата? Што не кажу за кога су, пошто је јасно да ће Србија 21. маја имати председника? Они су упутили позив њиховим члановима да не гласају за мене. Разговарао сам са њима после првог круга, и нека су живи и здрави са својим задацима које имају. Мислим да они помажу ДСу“.

У ствари, ко су Двери? И може ли им се веровати? И да ли су помагали Тадићу?

Овај новоосновани политички покрет (радили су, као патриотска НВО, од 1999. до 2о11. године), био је највеће изненађење избора: упркос медијској блокади и веома скромним средствима за ширење својих ставова у јавности, успели су да освоје (по званичним подацима са више него сумњивих избора о Ђурђевдану 2О12.) око 4,3% гласова; то јест, преко 2ОО хиљада људи гласало је за Двери. Њихов политички став веома је „транспарентан“: покрет се изричито противи уласку Србије у НАТО и ЕУ, англоамеричку творевину која је на ивици расапа. Залагати се за улазак у ЕУ сада, када је тај расап очит сваком, осим онима који су себе лишили политичког вида, исто је што и желети ући у Варшавски пакт 1988. или у СФРЈ 199О. године, што ће, по мишљењу дверјана, догађаји веома скоро показати.

Главни извор сукоба између СНСа и Двери у предизборној кампање био је везан за начелно питање: наиме, Томислав Николић се ИЗРИЧИТО залагао за за ЕУ интеграције Србије, и у томе се није разликовао од свог противкандидата, творца некрофилне пароле да ЕУ НЕMA АЛТЕРНАТИВУ. Управо због тога су Двери критиковале његове ставове, а председнички кандидат овог покрета, Владан Глишић је рекао да нам није потребна „мусавија верзија Бориса Тадића“. Тек уочи 2О. маја, у споразуму са ДССом, Томислав Николић је обећао да ће о питању „да ли је у интересу Србије да буде политички неутрална држава или би Србија требало да буде чланица ЕУ“ расписати СЛОБОДАН РЕФЕРЕНДУМ, што су Двери поздравиле, верујући да ће Николић одолети свим притисцима и тај референдум заиста расписати .

А зашто су Двери позивале на бојкот другог круга председничких избора? То се дешавало непосредно после Ђурђевдана 2О12. зато што је први круг избора покраден, а Двери се понашале у складу са ставом др Војислава Коштунице, исказаном у отвореном писму Слободану Милошевићу („Данас“, Београд, 5. октобар 2ООО, стр. 3 ): “Ми ни у какав други круг не можемо да идемо, јер бисмо тиме постали саучесници у крађи изборних гласова. Превара из првог круга се не може поништити другим, петим или ко зна којим кругом“. У самој седмици уочи 2О. маја, дверјани су позивали на стварање заједничког фронта покрадених против прекрајања изборне воље грађана, не настојавајући на причи о другом кругу, иако је бојкот другог круга био логичан. Јер, превара жутокраке коалиције изборних лопова била би разобличена неуласком у други круг председничких избора и одбијањем ДССа и СНСа да прихвате верификацију својих мандата у Скупштини Србије. Никакви улични протести, никакав хаос – само неприхватање лоповлука исказано начелним ставом према лажираној скупштинској већини: то је био (а и остаје) предлог Двери за увод у расписивање нових избора. Када би настала криза парламента,били би расписани нови избори, чији би услови били сасвим другачији, почев од медијских. (Уосталом,, у свом интервјуу „Печату“, Томислав Николић је јасно рекао да у нашим медијима, под влашћу Тадића, „влада трулеж“.) И сам Николић се двоумио да ли да иде у други круг председничких избора, што се јасно види из његовог споразума с председником ДССа, Коштуницом, где стоји: “И ПОРЕД ОПРАВДАНЕ СУМЊЕ У ИЗБОРНУ КРАЂУ, ПРЕСЕДНИК СНСа ТОМИСЛАВ НИКОЛИЋ ЈЕ ДОНЕО ОДЛУКУ ДА ЈЕ У ИНТЕРЕСУ СРБИЈЕ ДА СЕ ОДРЖИ ДРУГИ ИЗБОРНИ КРУГ“ (подвлачење В.Д.).

Дакле, Николићева одлука о изласку у други круг није била нешто саморазумљиво, него је донета у ходу и на основу извесних процена. Предлажући свој пут за излазак из кризе настале крађом на изборима 2О12, Двери се нису бориле за Бориса Тадића, него су нудиле другачије решење од Николићевог и СНСовог, јер су имале своју процену политичке ситуације. Треба се да надати да ће Николић, у складу са својим предизборним обећањима, бити председник и оних грађана Србије чије се политичке процене и ставови разликују од његових ставова, и да ће право на „мешање у изборе“ председника Србије имати и они који немају свог председничког кандидата, што је Николић показао потписивањем споразума са странком који такође није имала свог председничког кандидата. Двери нису позивале своје чланове да не гласају за Николића из два разлога: а.нису класична партија и немају чланство, него су политички покрет који се бори против партократије; б. гласачи Двери нису обична „машинерија“, него углавном људи разочарани у резултате досадашње србијанске демократске праксе, који су о изласку на биралишта 2О. маја одлучивали су на основу информација о крађи у првом изборном кругу.

Понављајући своју оптужбу да Двери раде за странку Бориса Тадића, Николић је дошао у противречје са извесним чињеницама. Не треба заборавити: Двери су прве, јасно и гласно, још у ноћи између 6. и 7. маја 2О12, указале грађанима Србије да је владајућа странка са својим партнерима ПОКРАЛА изборе у Србији, и први су понудили доказе о томе. Тек касније су се огласили сви остали, укључујући и Српску напредну странку. Организовали су и протесте против изборне крађе, који су врхунац имали 17. маја, великим скупом у Београду под називом „Траговима изборних крађа“. На том скупу, ношена је лутка Бориса Тадића у робијашком оделу, и певало се:“Тадићу Борисе, спаси Србију и губи се!“ Појављивали су се и на медијима блиским напредњацима, објашњавајући грађанима шта се стварно догодило на Ђурђевдан 2О12. Зато се искрено треба надати да је Николићева прича о Дверима као сарадницима Тадића, Ђиласа и осталих ДС-СПС-УРС-ЛДП играча ипак имала само сврху предизборне пропаганде, и да ће он, као председник свих грађана, а не више Српске напредне странке, умети да разликује пропаганду од стварности. Не треба заборавити да су Двери, још у току предизборне кампање, нудиле свим опозиционим странкама заједнички фронт против Тадића и компаније, под условом да после избора са њим и његовима нико од опозиције не сарађује, док је Николић, како је изјавио у интервјуу „Печату“, очекивао подршку Верољуба Стевановића, Драгана Марковића Палме и других чланова коалиције „За европску Србију“.

 

ЧОВЕК СЕ ВЕЖЕ ЗА РЕЧ

У разовору за „Печат“ , 17. маја 2О12, Николић је рекао: “Ако ја победим, спречићемо пропаст државе. Борићемо се за опстанак Космета у Србији; док смо живи ја и сви чланови СНСа, борићемо се за Космет у Србији. Испитаћемо и уставност Статута Војводине. /…/ Преиспитаћемо и противуставне преговоре о судбини Космета које је водио Борко Стефановић/…/ Моја победа омогућава да Србија сазна истину и о изборној крађи и о свему шта се дешавало. Иначе, остајемо у 19. веку. Хоћу да се утврди истина, па макар после тога и губио изборе“. Нови председник Србије је изговорио речи које значе најчвршћа обећања. Од испуњења тих обећања не зависи само његова политичка каријера, него и будућност Србије. Зато с пажњом, већом него икад, чекамо остварење тих обећања.