У Савету безбедности Уједињених нација пре неколико дана је одржано редовно разматрање делатности Међународног кривичног суда (МКС) у Либији. Дискусија је била веома занимљива и захтева пажљивије разматрање.
Као прво, током дискусије је постало јасно да ликвидација Моамера Гадафија, вође либијске револуције, није довела до прекида насиља у земљи. Напротив – после његовог убиства почела су масовна убиства цивила.
Као друго, МКС је започео нову истрагу против “Исламске Државе” (ИД). Међутим, и овде треба истаћи да је појава ИД на територији Либије постала могућа само захваљујући свргавању владе Моамера Гадафија.
Главна расправа у СБ о ситуацији у Либији водила се око редовног, сада већ деветог по реду, извештаја главне тужитељке МКС Фату Бенсуде. У том извештају, тужитељка МКС демонстрирала је веома вешту способност како би представила активну деланост, а заправо није радила ништа.
Подсећамо да су после одлуке СБ УН из фебруара 2011. године[1] да се ситуација у Либији преда у надлежност МКС-у, у том трибуналу подигнуте три оптужнице.[2] Први предмет тицао се вође револуције Моамера Гадафија, други његовог сина Сејфа, а трећи министра одбране Ал Сенса.
Судбина сва три случаја је веома тужна. Први случај је једноставно заборављен. Кажу, то је помало чудно, пошто се ради о главном међународном суду у свету. Међутим, уколико тим судом не управља међународна заједница већ глобална власт која не уважава ни правна ни морална начела, то је онда нормална појава. Пошто је оптужени у предмету М. Гадафи био убијен, МКС је једноставно “затворио” предмет. Без обзира на то што убиство оптуженог пред МКС представља грубо кршење пинципа правосуђа, без обзира на то што су убице снимљене видео камерама, никаква истрага од стране МКС није уследила. Овако неприхватљиво понашање МКС-а говори о томе да тај суд практично подржава убице.
Други предмет – против Сејфа Гадафија, сина Моамера Гадафија – такође је “испао” испод контроле МКС-а. Без обзира на то што је и Претресно и Жалбено веће МКС пресудило да власти Либије морају одмах да предају Сејфа Гадафија Хагу, нико чак ни не покушава да изврши тај судски налог. Наравно, главна тужитељка МКС Фату Бенсуда покушава да прикаже некакву борбу са властима Либије, али то чини очигледно неуверљиво. Све се ограничава “извештајима” у СБ УН и “напоменама” либијским властима како они морају да предају Сејфа Гадафија.[3] Као да либијске власти још увек не знају за то, или заборављају на то сваке недеље. Све изгледа као лоше постављена позоришна представа.
Овде је најважније истаћи да у тој представи учествује и сам СБ УН. Он се такође претвара да од власти Либије нешто тражи, али у стварности не предузима никаква дејства како би натерао владу Либије да испуни те захтеве. Као што смо раније већ видели, СБ би могао веома лако обезбедити испуњење својих захтева, као што се то десило са претходном влашћу у Либији. Отуда и неизбежан закључак: ни МКС ни СБ УН не желе да се Сејф Гадафи заиста испоручи Хагу. Зашто? Одговор је веома једноставан. Предмет против њега нема никаквих реалних доказа. Предаја тог предмета Хагу даје могућност Сејфу да целом свету исприча о злочинима које је починио Запад у Либији.
Исто важи и за предмет министра одбране Либије Ал Сенусе. Додуше, ствари ту стоје још горе. Његов предмет чак ни званично није затражен да се преда Хагу. Неки представници земаља-чланица СБ УН су за време заседања Савета по питању Либије директно изјавили да је предмет Ал Сенусе – питање уважавања према правном систему Либије. Као, немојте вређати Либију и тражити предају Ал Сеунсе Хагу.
Дакле, апсолутно је јасно да ни МКС ни западна већина у СБ УН не желе спровођење реалних и заиста јавних процеса против либијских вођа. Напротив, они су смртно заинтересовани за то да се та суђења уопште не одрже или да их спроведу садашње власти Либије, без обезбеђења било каквих гаранција праведности.
Једина земља која је критиковала дејства МКС по питању Либије, била је Русија. Ево шта је изјавио представник Русије у СБ УН: “Околности у Либији после рушења њене државности током 2011. године и даље представљају извор многобројних претњи. Довољно је сетити се процвата тероризма, незаконите трговине оружјем, а сада се до забрињавајућих размера развио криминални бизнис са пребацивањем миграната преко акваторија Средоземног мора. Процес распада је отишао толико далеко да је сукоб у Либији постао стално тињајуће `ватрено жариште` на карти светске политичке нестабилности.”[4]
Једино је руски представник обратио пажњу на то да, уместо истинског извештаја, тужилац МКС представља уметнички опис који више личи на “материјале мониторинг мисије” него на извештај судског органа. Руски дипломата је приметио да “искуство ангажмана МКС-а у досијеу Либије, како у плану обезбеђења правосуђа и превенције, тако и у плану промоције националног помирења, за сада уопште не може представљати аргумент у корист предлога за потенцијалну предају било каквих нових досијеа у МКС”.
А ево где је МКС почео да пројављује реалну активност – у истрази злочина које су починили борци ИД. То је потпуно нови обрт у МКС-у када је у питању проблем Либије. Највероватније МКС (и они који њим руководе) желе да ситуацију у Либији искористе како би продрли у читаву северну Африку – јер ИД не обухвата само територију Либије…
[1] Види: Резолуција Савета Безбедности ОУН № 1970 (2011) од 26. фебруара 2011. године // http://icc-cpi.int/NR/rdonlyres/081A9013-B03D-4859-9D61-5D0B0F2F5EFA/0/1970Eng.pdf
[2] У оквирима овог текста ми нећемо разматрати питање о законитости деловања СБ. Постоје правне основе да се утврди да су та дејства имала незаконити карактер. СБ ОУН није имао пуномоћје да приморава било коју државу да се потчињава МКС-у, пошто Либија није била потписник Статута МКС-а. Позивање на то да је такво право СБ ОУН-а, наводно садржано у самом Статуту МКС-а представља бесмислицу, јер Савет Безбедности ОУН делује на основу Статута ОУН, а не на основу Статута МКС-а, чији чланови нису чак ни већина сталних чланица СБ.
[3] Ninth Report Of The Prosecutor of the International Criminal Court to the UN Security Council Pursuant to UNSCR 1970 (2011) //Официальный сайт Международного Уголовного Суда в интернете: http://icc-cpi.int/iccdocs/otp/Ninth_UNSC_Report_Libya_ENG.pdf
[4] Види стенограм заседања СБ ОУН од 12. маја 2015. године // Документ ОУН: S/PV.7441 // http://daccess-dds-ny.un.org/doc/UNDOC/GEN/N15/138/48/PDF/N1513848.pdf?OpenElement
