У дневном листу “Политика” појавила се лекција №2 амбасадора Украјине у Србији Олександра Александровича за српске простаке који не схватају све мудрости политике Запада у односу према Русији.
Лекција №1 је била прочитана од стране тог истог амбасадора у октобру прошле године, када је делегација српских политичара посетила Крим. Олександар Александрович је својевремено радио у САД, где је, као што видимо, накупио искуства у поучавању Абориџина атлантским премудростима, без претераног напрезања вијуга. У тој првој лекцији, која је изложена у виду протеста, он је прекорио Србе за незахвалност. Јер Украјина, како се испоставило, помаже им да не признају независност Косова. А они, незахвалници, без обзира на то иду на Крим, чиме смртно вређају све оне који су палили аутомобилске гуме на Мајдану зарад интереса Вашингтона.
Српски политичари нису обраћали пажњу на те критике, очигледно зато што нису могли открити титанске напоре Украјине у сложеном делу повратка Косова у српско окриље. Изгледа да их американизовани амбасадор није убедио. За Србе је куд и камо важнија била та чињеница да су Руси примили прво крштење на Криму, исто као што су се Срби први пут крстили на Косову. О чему су и саопштили амбасадору. Иако човеку с психологијом мајданског скакача, такав одговор тешко да је био схватљив.
Но, није Александрович допутовао из Кијева по задатку Вашингтонског обласног комитета, да би мирно гледао на подривачку делатност Срба против санкција Запада. Не може се умирити његово срце уз изјаве српских политичара о томе да се та земља никада неће присајединити западним санкцијама против Русије. Јер је он рођен на украјинској тернопољштини, где у непроходним шумама до дан данас пребивају бандеровци који су се тамо скрили после одступања Вермахта. Он се од детињства наслушао бајки о томе да су љаси, жиди и москаљи[1] заклети непријатељи Украјинаца.
Зато није издржала душа амбасадора и он је одржао Србима лекцију №2 поводом одбијања да се придруже санкцијама.
Када се прочита његова лекција №2 у “Политици”, онда у уобразиљи неизбежно почињу да одзвањају речи човека с америчким акцентом, који је донео слободу још једном дивљем племену, али га је притом мало посуо напалмом.
“Ти си Србине веома глуп, јер су санкције против Русије вери гуд. Ми је нећемо пустити у Г-8 и ка другим добрим момцима. Ми је више не волимо.
У Русији постоје лоши момци и ми им не дајемо визу. Тамо има лоших банака, ми им не дајемо доларе. Она продаје своје лоше оружје, и ми јој не дајемо да тргује. Нека сви купују наше веома добро оружје.
Она хоће да купи наше добре машине, да би бушила рупе за нафту и гас. Ми јој не продајемо добре машине.
Но, ми дозвољавамо нашим бизнисменима да продају у Русији све што хоће. Зар је то лоше?Зашто ви то не схватате?
Ви сте заборавили како се Русија присајединила блокади Србије 1992. године и није давала Србима да једу?”
Да ли је потребно објашњавати читаоцима да се америчка пасмина скакача која се окотила на Мајдану, храни генетски модификованим хамбургерима и да је подвргнута озбиљној менталној деградацији. Представници те пасмине могу се предавати у лабораторијама научницима-биолозима ради изучавања последица глобализације на човечанство. Објашњење на језику логике онога што они брбљају на ТВ екранима и по новинама, такође се претвара у задатак за клиничка истраживања. Нећемо се спорити са Олександром Александровичем. То је апсолутно узалудан посао.
Но, биће веома разочаравајуће ако се украјински амбасадор ограничи изложеним курсом и не прочита српској публици и лекцију №3. О последицама које су антируске санкције Запада оставиле на Украјину.
[1] Погрдни називи за Пољаке, Јевреје и Русе у речнику украјинских нациста (примедба преводиоца)
