МАЛА ДРЖАВА У ВЕЛИКОМ ПОСЛУ

12. априла у Републици Гвинеја-Бисау је дошло до државног удара. Ухапшени су вршилац дужности председника земље Рајмундо Переира и бивши председник владе Карлуш Гомеш Жуниор (који је неколико недеља пре преврата поднео оставку на дужност премијера како би учествовао у председничким изборима, који су заказани за 22.април), као и низ кандидата за председника.

Војници су блокирали све прилазе представништву ОУН и зградама страних дипломатских мисија. То није учињено случајно, а један од разлога је упорно мешање у послове Гвинеје-Бисау низа држава, и то преко тзв. „финансирања пројеката“.,, Последњи такав пројекат је – председнички избори!? За изборе су ОУН и извесни „међународни партнери“¹ издвојили неколико милиона долара. А „партнери“ се реченим одавно баве. На исти начин изгледа и постављање „међународних посматрача“. За време избора 2005. године, без обзира што је извршено више оружаних напада на представнике власти, одабрани „међународни посматрачи“ су закључили да су избори прошли мирно и организовано!

Због чега је Гвинеја-Бисау интересантна за светску политику? Шта је то земљу, која је скоро 20 година представљала једну од најстабилнијих, направило „шампионом“ у државним превратима?

Гвинеја-Бисау је мала држава у Западној Африци која броји 1,6 милиона становника. Независност је у њој проглашена у септембру 1973. Године. (Званично саопштење Министарства иностраних послова Руске Федерације о ситуацији у Гвинеји-Бисау гласи: „Пошто је 1974.године добила независност…“, где су истовремено направљене две грешке. Прво, Гвинеја-Бисау није добила незвисност, већ ју је освојила у врло жестокој оружаној борби, а друго – то се десило 1973. године. А ради се не о грешки у датуму, већ о догађајима. Гвинеја-Бисау је своју независност прогласила у септембру 1973, а после годину дана – у септембру 1974.године је њену независност признао Португал. У документу је реч управо о том догађају. Наведена грешка у изјави Министарства иностраних послова РФ је тим непријатнија, што је СССР Гвинеју-Бисау признао и са њом успоставио дипломатске односе управо 1973.године.)

До 1998.г. земља је успевала да чува стабилност, али је од јуна 1998. у њој започео низ државних преврата и грађанских ратова. 1999. је свргнут председник Нино Вијејра, који је и сам дошао на власт преко преврата 1980.г. 2003.г. дошло је до новог преврата, када је свргнут председник Кумба Јала због „неспособности да решава проблеме које земља има“. 2005. Нино Вијејра је поново постао председник. У марту 2009. убијен је начелник генералштаба Армије Гвинеје-Бисау генерал Батиста Тагме, а већ следећег дана – и председнк Н.Вијејра. У априлу 2010. дошло је до новог покушаја преврата, када је садашњи главни кандидат (до последњих дана председник владе) Гомеш Жуниор стављен у кућни притвор. У јануару 2012. у Паризу је умро председник државе Малам Сањја. Садашњни избори су заказани управо због његове смрти. Кад – ето новог преврата!

И тако – шест државних преврата за 13 година. Случајност? Ни случајно! Ради се о изузетном географском положају Гвинеје-Бисау и жеље да се поседује територија те земље (значи – ради се не о самој држави, а управо о територији) ради безбедног превоза дроге. Почетак масовних преврата се подударио са временом када је та земља претворена у претоварну тачку при транзиту дроге из Јужне амрике у Европу, Азију и, наравно, у саму Африку. Цео низ извора за главне покровитеље тог посла проглашавају највише војне и политичке личности Гвинеје-Бисау, конкретно команданта војно-поморских снага земље и главнокомандујућег ВВС. Интересантно је да се наведе да на територији малене Гвинеје-Бисау (са укупно 28000 кв.км) постоји 27 аеродрома. Ради упоређења у суседној Гвинеји (главни град: Конакри) чија је површина скоро 10 пута већа постоји само 16 аеродрома (међу којима само пет има тврду узлетно-слетну писту)². Осим тога, наркотрговцима је посебно интересантна и важна специјално усечена линија морске обале Гвинеје-Бисау. Велику улогу ту играју и острва архипелага Бизагош, са једне стране, која се налазе дуж обале, а са друге – немање потребне инфраструктуре за контролу наркотрафикинга. Тако да међународним нарко-трговцима територија Гвинеје-Бисау у потпуности одговара.

У свом излагању на Генералној скупштини ОУН у септембру 2011г. председник владе Гвинеје-Бисау се обратио међународној јавности позивом да помогне да се обала земље сачува од нарко-трговаца. Али осим обећања Гвинеја-Бисау није добила ништа. А ево шта јој је понуђено – помоћ… „у ревизији Устава“! Ову невероватну изјаву је недавно дао Специјални представник Генералног секретара ОУН у Гвинеји-Бисау!³

Специфичност унутрашње политичке ситуације у Гвинеји-Бисау представља раскол између оружаних и одбрамбених структура земље. Постоје ситуације директног сукобљавања полиције и армије, када представници војске бију полицајце и разоружавају мање полицијске јединице. Треба се присетити и случајеве стрељања високих војних личности. Само у марту ове године су убијени бивши начелник војних обавештајаца, а после неколико дана и бивши начелник штаба оружаних снага. Интересантно је да и председник државне изборне комисије и представник оружаних снага једногласно тврде да та убиства, по њима, немају никакве везе са изборним процесом. Унутарполитичка борба у Гвинеји-Бисау, између осталог и међу војним лицима и владом, има везе са прихватањем или одлучним одбијањем концепције наркодржаве.

При том укупна ситуација у Западној Африци наставља да се великом брзином погоршава…

Наставља се и терор фанатичне муслиманске секте Боко Харам у Нигерији у којој су, после терористичких аката изведених за Божић, исламисти поново дигли у ваздух десетине људи пред Ускрс. Министарство иностраних послова Русије је те акте назвало „бесмислено варварским“⁴. Међутим, иако варварски, поступци Боко Харама ни мало нису бесмислени. Обзиром да спадају у поступке мржње према људима уопште, они су усмерени управо на провоцирање сукоба између хришћана и муслимана – заправо је битно да се Нигерија растури и да се учини да се њоме не може управљати…

Погоршава се и даље ситуација и у Малију, коме су сепаратисти одсекли скоро половину територије. Компликованост ситуације и истовремена изгубљеност власти у земљи се врло јасно осетила у изјави Сталног представника Републике Мали у Савету безбедности ОУН, који је у очајању изјавио: „Мали никада није био у лошијој ситуацији. Чак ни у најстрашнијим сновима не бисмо себи могли да представимо патње, које су нам пале у удео. То је неописива ситуација без преседана. Никада нисмо преживљавали ништа слично. Нигде у свету није се појавила таква ситуација: када би постојао само један преседан то би нам помогло да превазиђемо овај бездан очајања“⁵. Министарство за иностране послове Русије је посебно констатовало да Авазадови сепаратисти (односно – они исти познати малајски туарези) то што чине – чине не само зато што они тако желе, већ „уз подршку бораца исламистичке групације „Ансар ал-Дин“ и тероритичке организације „Ал-Каида исламског Магреба“ који су направили неконтролисано жариште терористичких претњи у пустињским деловима сахаро-сахелне зоне“⁶.

Нови преврат у Гвинеји-Бисау је наредна карика у шеми деловања снага глобалног управљања. Оно што се тамо дешава је јасан пример „мале државе у великом бизнису“. Са једне стране, Гвинеја-Бисау је постала таоц велике игре око магистрала светског наркотрафикинга и принуђена је да се због интереса глобалне елите бави „великим послом“. Са друге, без обзира на тежину ситуације, у гвинејском друштву су подигле глас патриотске снаге, које су се супротставиле рушењу државности своје земље. Фактички – те снаге су у ствари у првим редовима борбе против светске наркомафије. И, ако се ситуација у Гвинеји-Бисау посматра тако, онда се мала држава стварно бави баш великим послом.

Примедбе: