МАРИОНЕТСКИ СРПСКИ РЕЖИМ ПРЕПУШТА ТАЧИЈУ И СЕВЕР КОСОВА. Интервју Фонда стратешке културе са др Марком Јакшићем

290

Како оцењујете дешавања на северу Косова током последњих недеља?

 

Умногоме уз помоћ актуелног српског режима, од 2008. године па до пре неколико недеља, албански сепаратисти су заокружили своју квазидржавност јужно од Ибра. Свестан неспремности официјелног Београда, који робује национално деструктивној политици „ЕУ нема алтернативу“, да стварно стане иза свог територијалног интегритета, односно Срба на Косову и Метохији, Хашим Тачи је недавно отпочео офанзиву са циљем да читаво Косово, односно и његов северни део на коме су Срби готово стопроцентна већина, стави под своју контролу. Први корак у том правцу је преузимање граничних прелаза а потом иде успостављање албанског судства, „државних“ симбола, полиције и других институција. Српски народ на северу Косова и Метохије томе се енергично супротставио, па су Албанци и њихови западни ментори променили тактику али не и стратешка опредељења. Били су присиљени да одустану од директног и моменталног покушаја окупације и севера Косова, а прешли су на фазну тактику, која је срачуната на то да исто постигну у неколико наредних месеци.

 

На који начин се у таквим околностима понаша Београд?

 

Жалосно је то рећи, али је чињеница да иде путем кулминације већ раније капитулантске политике. Увидевши сву силину отпора српског народа на северу Косова насиљу албанских сепаратиста, режим је учинио све што је могао како би на томе профитирао. Прво, наводно је подржао супротстављање Срба, али је то имало само позерско-патриотску димензију. Стефановић и други Тадићеви пиони само су се сликали на барикадама и причали празне приче како би деловали државотворно. Међутим, ништа нису чинили да Србима стварно помогну, односно да допринесу њиховој отпорној снази. Иза кулиса су правили нове послове са својим страним пријатељима а у пракси српским непријатељима. Ту се налази други део њихове лично-партијске профитерске политике на рачун националних интереса. Режим је добио прилику да Бриселу и Вашингтону покаже да им треба ако на Косову желе да реализују своје планове. Нажалост, он има моћ да подели Србе на Косову и на нас изврши притисак и теко ослаби наше позиције, тј. да олашка Тачију да оствари шта хоће. Београд ће ради уласка Србије у ЕУ учинити све шта Тачи и његови западни заштитници желе. Споразум који је Тадић преко Стефановића сада склопио са КФОР-ом део је таквог опредељења, тј. Тачијевог настојања да под своју контролу стави север Косова. То је предуслов за оно што је планирано да се деси у септембру, тј. да Београд прихвати успостављање праве државне границе између Косова и остатка Србије. Онда би Приштина кренула са институционалним попуњавањем простора између „границе“ и Ибра. Наравно, под разним неоснованим изговорима, ради тога би се под ударом репресије нашли сви значајнији Срби на северу Косова који се противе довођењу и тог дела Србије под власт сепаратиста у Приштини.

 

А шта је у периоду о коме говорите радио НАТО?

 

НАТО је 1999. године извршио агресију на Србију са циљем да јој отме Косово и Метохију, и тамо створи своју квазидржаву, тј. територију на којој неспутано може да ради шта год хоће. Све то је елемент у мозаику политике осмишљавања нове улоге НАТО-а и постепеног геополитичког окруживања Русије. Разуме се, и после агресије НАТО је продужио истим путем. Подржавао је етничко чишћење Срба и стварао је друге предуслове за доношење сепаратистичког акта Приштине 2008. године. Потом је, у складу са њим а противно Резолуцији 1244, подржао изградњу албанске квазидржаве на српском Косову. Из тога је већ јасно шта ради сада. НАТО маскиран у КФОР подржава, а можда чак и инспирише, оно што ради Тачи. НАТО усиљено делује у прилог територијалног и институционалног заокруживања квазидржаве чије семе је посејао и заливао. У томе му својски помаже Тадићев режим. Јер, очито је да Срби на северу Косова имају и снагу и вољу да бране оно што је њихово, а прошла су времена када је могла да се организује некаква нова Олуја. Свет се са становишта расподеле геополитичке и економске моћи битно променио од 90-их година до данас. Зато су Тадић, Стефановић и слични „наши“ политичари потребни НАТО-у и Тачију како би им сами препустили и оно што више не могу да нам отму. Зато српски режим против свог народа на северу Косова води страшну медијску капању срачунату на то да тамошњи Срби буду сатанизовани као криминалци који на барикадама бране некакве своје пословне интересе. То је срамна замена тезе како би се патриоте приказале као негативци а трговци националном територијом као разумни политичари.

 

Какве су перспективе северног дела Косова?

 

Са овом влашћу лоше. Наш проблем је пре свега режим који уместо да брани националне интересе ради против њих. То се најболније манифестује на Косову, али је присутно од Хоргоша па до Прешева и Новог Пазара, као и у вези са политиком која се води према Републици Српској, Србима у Црној Гори … Ако падне Тадићев режим и уместо њега добијемо Владу која ће бити национална а не марионетска, ствари би се брзо позитивно промениле. Довољно је да у Београду више немамо власт која сарађује са НАТО-ом и Тачијем и њихов маневарски простор би био много мањи. Када Београд одустане од преговора са унапред договореним велеиздајничким исходом и погубних споразума којима им полако препушта оно што више не могу сами да узму, они ће бити у проблему. Већ самим тиме што би Србија престала да игра на НАТО музику и вратила би преговарачки процес у оквир Савета безбедности ОУН, Приштина би се нашла у небраном грожђу бар по питању севера Косова и продубљивања своје квазидржавности. Укратко, кључ проблема је у Београду када се ради о перспективама северног дела Косова, па и Косова и Метохији у целини. Садашња власт води издајничку политику срачунату на то да тим делом српске земље, а вероватно и не само њим, купи улазак остатка Србије у ЕУ, тј. своју политичку будућност засновану на колаборацији са Вашингтоном и Бриселом.

 

Несумњиво је да Срби на Косову и Метохији живе тешко. На који начин ће се на њихову свакодневицу одразити споразум који је официјелни Београд склопио са КФОР-ом, односно преко њега са Тачијем?

 

Плашим се да споразум има за циљ и то да нам егзистенцију учини још тежом. Ако север Косова, чему погодује споразум Стефановић – Тачи и оно што је планирано да из њега произађе, постане гето одсечен од остатка Србије, положај нашег народа ће постепено постати несносан. Можда је нечија намера да се то дести и тако подстакне исељавање Срба. Ваљда да би опустела територија била предата Приштини. Јасно је да само она њој треба. Не и ми. Нама је, несумњиво, намењена судбина иста као и Србима протераним из многих других делова наше јужне покрајине. Но, Албанци то више не могу да ураде директно, па траже софистициране методе, које и проналазе у договору са режимом у Београду.

 

Како видите улогу Русије у вези са косовском кризом?

 

Јасно је да је Руска Федерација спречила озваничење тзв. косовске независности у ОУН. Актуелни режим у Београду би вероватно био много срећнији да Москва има другачији став, па би тада народу рекао: „Ништа не можемо сами да урадимо, а Русија нам није помогла“. И муњевито би дигао руке од Косова, док би кривицу пред народом покушала да пребаци на Русију. Овако мора да изналази индиректне путеве трампе Косова и Метохије за илузије о европској перспективи Србије. С друге стране, када би у Београду имали националну власт, она би у Русији могла да нађе чврст ослонац за одбрану Косова, а Москва би у Србији могла да има доброг савезника у околностима када НАТО и даље плете мрежу око Русије. Србија која би приступила ОДКБ-у сигурно се не би суочавала са покушајима НАТО-а и Приштине да подмукло мењају реалност на терену. То знају на Западу па зато гаје режим какав је Тадићев. Ипак, то што су сада почели да журе значи да се плаше да му је дошао крај, односно да настоје да док је он још на власти обаве зацртани посао до краја. Мислим да би Москва, без обзира на некоректно држање официјелног Београд према њој, ваљало да се томе супротстави. Јер све што се дешава од Јадрана до руске границе део је истог сценарија срачунатог на поткопавање позиција Руске Федерације. А Русија енергичним ставом има моћ да дестимулише НАТО да настави са политиком окупације севера Косова. Шта год причали у Вашингтону они су свесни обновљеног значаја Русије и респектују њену моћ. Москва сада има прилику да, инсистирањем на поштовању њихових права и Резолуције 1244, помогне Србима на северу Косова и да тако своју новонасталу глобалну улогу потврди пред целим светом. Да и не говоримо о томе да ћемо јој ми вечно бити захвални.

 

Интервју припремио Драгомир Анђелковић