Ових дана сам сазнао да је у Скопљу поново букнуо скандал. Опозициони СДСМ је скоро скупио довољан број гласова да би образовао парламентарну већину. Недостајало је веома мало и албанске партије би му стигле у помоћ да скупи колико је потребно. Чини се да је преостало само да се прослави, но, савезници су предложили социјал-демократама да изнесу такав политички програм, да председник Македоније Георги Иванов није био сав свој. Он је одбио дати мандат лидеру нове коалиције за формирање нове владе уз образложење: „Док сам ја председник Републике Македоније, ја не дам мандат ни човеку, ни партији, који се у својој платформи или програму залажу за кршење суверенитета, територијалног интегритета и независности земље. Јер сматрам да су то фундаменталне вредности којима нико не сме да тргује. И ја не намеравам да од тога одступим“.
О чему се заиста ради? Ствар је у томе што су албанске партије ДУИ, БЕСА и „Алијанса Албанаца“ затражиле да се у Устав унесе веома озбиљна измена. На пример, да се уведе потпуна равноправност језика, да се уведе у употребу албански језик на свим нивоима власти и да се гарантује његова примена као темељног и уставног права. Поред тога, они траже свеопшту расправу поводом националне заставе, химне и грба Македоније, са циљем да се у националним симболима истакне вишенационалност и национална равноправност друштва. Но, најважније је – парламент треба да прихвати резолуцију о геноциду над Албанцима у периоду 1912-1956. године.
Овде су се код мене појавиле сумње. Ако су се, на пример, изнети постулати албанског сепаратизма тачно уклопили у алгоритам Џина Шарпа о спровођењу „обојених револуција“, откуд онда овде фантазија о геноциду?
Зар није довољно бајки о „историјској албанској територији“, невиђеном доприносу Шиптара балканској култури и осталих глупости? Овде такође може бити непријатности и одвајања југа Македоније од остатка националне територије. Као пример може послужити Косово.
И ту се одједном појављује геноцид, и то не неки обичан, него геноцид који је трајао малтене пола века. Испоставља се целих пола века. Српско краљевство, потом Краљевина Југославија и на крају СФРЈ, су плански затирали Албанце са лица земље. И видимо, само захваљујући невероватним напорима професора-масона са Тетовског универзитета, они су као одговор на геноцид расплодили своју бројност за 5 милиона људи или чак и више.
У принципу, уколико верујете албанским политичарима, онда геноцид над Албанцима можете поредити са геноцидом Индијанаца у Америци. Тамо су носиоци беле цивилизације добили своје, искоренивши црвенокошце Абориџине током два века. Око 10 милиона Индијанаца је нестало са лица земље као уникални етнос, и последњих година опстаје у резерватима.
Сви остали случајеви геноцида су релативно краткорочни. На пример, турски масони младотурци су уништили 1,5 милиона Јермена буквално за две године.
Немачки нацисти су уништили 6 милиона Јевреја за пет година. међутим, идеја холокауста такође се зародила у масонској ложи нациста „Друштво Туле“
Хрватске усташе су побиле око 800 хиљада Срба такође током пет година. Ни овде није могло проћи без масона, но, у овом случају те везе нестају у тамним ћошковима Ватикана.
Албански сепаратисти на Космету у то страшно време су се старали да не заостану од старијих другова. Ево како извештај канцеларије Светог Синода СПЦ описује тај процес 1945. године: „Када су се српски војници враћали кући из разбијене југословенске армије, њих су сретали Албанци које нико није разоружавао и који су били још боље наоружани из опљачканих армијских арсенала… Српске војнике су пљачкали и убијали по друму из заседа, а ако су се они успевали дочепати својих села, онда су тамо најчешће налазили пусте куће, спаљене и разрушене. Све се то остваривало по плану и са невероватном брзином. На пљачку и прогон Срба подигло се целокупно албанско становништво уз помоћ многобројних разбојника који су раније због кривичних дела бежали у Албанију, а сад су нагрнули назад…“
Изгледа да треба још једном да се вратимо ка оцу „обојених револуција“, америчком специјалисти у области хуманог пуштања крви, Џину Шарпу.
Ево једне од његових теза – „пре него што усмерите руљу на јуриш зграде владе, дајте им обједињујућу идеју колективног страдања“.
Па наравно, господо! Ако се руља не осећа увређеном, никаквог врага она радити неће. Како се тога нисмо сетили! Ето због чега је потребна глупост о геноциду Албанаца!
И до ђавола са њима, са сепаратистима.
Рекао је Георги Иванов да неће дозволити те игре и тачка.
Али није све тако лако. Одмах после тога и почело је најважније. Лете авиони и шетају бродови, на врата македонског председника куцају ујке и тете у скупим сакоима. Наговарају, објашњавају, прете.
Веома подсећа на обраду Слободана Милошевића пред почетак бомбардовања Југославије.
Амбасадор САД у Македонији Џес Бејли, веома се расрдио и изразио разочараност Вашингтона понашањем македонског председника и позвао је Иванова да ревидира одлуку.
На крају крајева, колико је могуће бити самовољан!
Одмах је Скопље посетила и Федерика Могерини, Високи представник ЕУ за иностране послове и политику безбедности. Та веома цењена дама просто је указала Иванову на његову мушку импотентност. Тако је и рекла, ти ништа не можеш, Георги. Како ја могу уверавати ЕУ и НАТО да код вас има демократије? Нема код вас никакве демократије, јер парламентарна већина не може да формира владу. Срамота Георги! „То је у противуречности са демократским духом и не одговара ни једном принципу евроатланских вредности. С тим у вези ја молим председника да ревидира своју одлуку у интересу грађана земље“ – додала је она.
Немојте мислити да је притисак достигао највишу тачку. То је тек почетак. Одустајање Г. Иванова од „евроатланских вредности“ скупо ће га коштати. Зато што ми се чини да се оно што су некада замислили масони у Тетову, веома допада масонима у Бриселу и Вашингтону. Исто као што је „Независно Косово“ у потпуности створено ради задовољавања евроатланских потреба, тако ће и Велика Албанија служити ширењу и јачању њихових позиција на Балкану. Значи, игра вреди свећа.
А да се не би имало илузија по питању упорности и доследности англосаксонаца, сетимо се да је мистер Прескот Буш (предак америчких председника), адепт масонске ложе „Лобања и кост“ ископао (украо) на индијанском гробљу лобању Џеронима, вође северно-америчког племена Апача, и начинио је својим прилогом у ризници масонског друштва, приликом своје иницијације.
Ето каква је тајна тачка у колонизацији Америке била постављена у то легендарно доба.
Како се то уклапа са пројекцијама сличне аналогије на Балкану у целини и поготово у Македонији.
Председник Македоније за сада остаје глув на притиске са Запада. Видимо, он схвата чиме се ствар може окончати па је изјавио: „Програмска платформа опозиције припремљена је од стране „страних играча“. Ми немамо резервну земљу. Република Македонија је једина земља коју ми имамо. Н нико међу нама нема право да је руши, јер се за њу борило и умирало неколико поколења. Они су нам оставили ту земљу да би је ми оставили још нерођеним, нашој деци и потомцима“. Нека му Бог помогне да успе!
