Пре неколико недеља подробно смо разматрали ток истраге ситуације око Либије у Међународном кривичном суду (МКС). Ситуација у Либији била је предата у МКС од стране СБ ОУН у марту 2011. године. Резолуција СБ ОУН № 1970 је прописивала тужилаштву МКС да почне истрагу у оквирима кршења међународног хуманитарног права у оружаном сукобу који је почео у земљи.
Прошло је више од пет година, но, упркос свему, МКС није могао размотрити ни један предмет. Предмет против М. Гадафија био је једноставно „прекинут“ у вези са смрћу оптуженог. Без обзира на то што су убице биле добро познате, суд је просто затворио предмет уместо њиховог позивања на одговорност због ометања спровођења правосудног поступка. Предмет против Сејфа Гадафија није био доступан, јер се оптужени нашао у рукама устаника (провинције Зинтан), који се не потчињавају никаквим властима у Либији. А таквих „власти“ у данашњој Либији има и превише, иако ни једна „власт“ не контролише колико-толико значајан део територије земље. Недавно је Сејф Гадафи био оправдан од стране локалног суда и пуштен на слободу. Тужилац МКС је приказао крајњу заинтересованост у спровођењу процеса над њим и затражио је његову предају у МКС од… владе Либије. Корак који не губи, јер та „влада“ не контролише чак ни целу престоницу, а до Зинтана они по свој прилици никад неће доспети… У стварности се МКС као огња плаши спровођења судског процеса над С. Гадафијем, јер је циљ потернице за хапшење био покушај правног „осветљења“ агресије НАТО и реално никаквог суђења над Сејфом Гадафијем нико се није ни спремао да спроводи. На крају, предмет против А. ал-Сенусе је био „неприхватљив“, зато што ће се локални суд, наводно, боље суочити са судским процесом над њим. Иако је МКС-у веома добро познато да се не само судска власт, него и цела земље налазе у распаду. Но, узрок тог отказа да спроводе судски процес је опет тај исти: издавање потернице за хапшење је угодно НАТО пакту, као и одсуство реалних доказа против оптужених.
Током последњих шест година тужилац МКС није могла да предочи ни једну нову оптужбу у односу на друге учеснике оружаног сукоба. Без обзира на огромну количину сведока о зверствима од стране „устаника“ (да и не говоримо о резултату – потпуном рушењу државности Либије) за тужиоца МКС – они су анђели и никакве злочине нису починили. Такве су и армије земаља НАТО пакта које су починиле агресију против Либије. Покушај да се позове на одговорност представник Исламске државе, о коме се говорило у Извештају тужиоца МКС током истраге за 2015. годину, није се ничим завршило: у новом Извештају за 2016. годину о Исламској држави нема чак ни помена…
И ево одједном после шест година од свргавања М. Гадафија, тужилац МКС изненада подиже нову оптужницу! Цео свет је зауставио дисање… Устаници? НАТО? Исламска држава?… Испоставило се да се нова оптужница односи на бившег сарадника службе безбедности М. Гадафија! Постало је јасно да Ф. Бенсуда једноставно саботира истрагу ситуације у Либији, покушавајући да свали кривицу само на једну страну у сукобу и да истинске злочинце спаси од одговорности.
Подсећамо да је МКС формално независан орган. Међутим, по предметима који су предати у МКС од стране СБ ОУН, управо Савет остварује контролу над током истраге. Током последњих шест година тужилац МКС редовно извештава чланове СБ ОУН о току истраге и сви чланови СБ су били апсолутно задовољни резултатима делатности тужиоца. Једини изузетак била је Руска Федерација. Последњих година она све оштрије почиње критиковати тужиоца због истраге ситуације у Либији.
На последњем заседању СБ ОУН по питању разматрања извештаја тужиоца по либијском досијеу, руски представник је посебно оштро критиковао г-ђу Бенсуде због практично потпуног неуспеха у раду. Ми смо у ранијем тексту подробно разматрали то заседање.[1] И та прича је сада добила брз и неочекиван наставак.
Буквално после пар недеља од тог заседања СБ ОУН, тужилац МКС ф. Бенсуда је подигла нову оптужницу. Овај пут против Махмута Мустафе Бусајуфа ал-Верфалија. Међутим, није баш једноставно схватити ко је тај ал-Верфали. Ако су положаји и звања свих осталих оптужених у оквирима либијског досијеа директно наведени, то је ствар са ал-Верфалијем сасвим другачија. Ни „Налог за хапшење“, ни саопштење за штампу МКС[2] не даје одговор на питање: ко је тај Махмут Верфали? Чудно, зар не?…
Међутим, уколико изучимо контекст ратних операција, у оквирима којих су се одигравали догађаји и почињена погубљења, за која оптужују Верфалија, онда изгледа постаје могућно схватити шта се заиста десило…
Као прво, обратимо пажњу на време кад су почињени злочини за које се оптужује Верфали. То је заправо последња година – између јуна 2016. године и јула 2017. године. Као друго, обратимо пажњу на то за шта се оптужује Верфали. То је низ епизода (претпостављених седам), који су почињени лично или путем издавања наредби које су довели до погубљења 33 човека, заробљена за време анти-терористичке операције. То јест, ради се о погубљењу терориста-бојевика. Као треће, сва сведочења о злочину добијена су уз помоћ видео-записа објављених на Фејсбуку. Зар вам то заиста не изгледа чудно?… Не личи да је то резултат озбиљне истраге. Све говори у прилог томе да је овај предмет потпуно нелогичан и да је он припремљен у журби. Седам погубљења и убијена 33 човека… Постоје сведочанства за убиства десетина хиљада људи. Зашто су изабрали тај предмет, који очигледно не припада размерама рада МКС? Постоје сведочанства о убиствима хиљада цивилних лица. Но, Верфали је казнио бојевике терористе, који су били заробљени. Зашто се МКС у својству свог приоритета залаже за бојевике-терористе, а не цивилна лица? И чему толика журба? Какви су циљеви тог новог налога за хапшење?…
Одговор на то питање пружа нам један детаљ: војна операција у којој је узео учешће Верфали, одигравала се у оквирима друге, још крупније војне операције, заправо операције „Достојанство“, чији је циљ био локализовање и ликвидација терориста који су засели у Бенгазију. А већ само та информација нам даје и одговор на сва питања. Ради се о томе да је командант операције „Достојанство“ генерал Халиф Хафтар.[3] Без обзира на то што је налог за хапшење издат против Верфалија, у њему је садржана информација која је довољна да се донесе закључак: тужилац МКС не прети њему, него баш Х. Хафтару. Подсећамо да генерал Х. Хафтар не признаје садашњу „званичну“ власт у Либији коју је признао Запад и руководство ОУН. Истовремено, Русија је не једном пружала своју подршку[4] генералу и више пута га примала у својству високог госта.[5] Тако да је нови налог за хапшење, заиста издат у журби. Одмах после оштре критике Русије у односу на тужиоца Бенсуду. „Хтели сте нове оптужнице по Либијском досијеу? У односу на устанике? Изволите! То ће бити налог за хапшење оних снага које ви подржавате“ – такав је био оштроумно увредљив одговор тужитељке Бенсуде Русији.
На тај начин је МКС још једном показао да он није судски него политички орган и да у овом тренутку припрема оптужнице против оних снага које не признају „званичну“ власт у Либији. Није важно што та влада не контролише не само територију земље, него чак ни њену престоницу. Важно је да у њој седе људи потребни глобалној власти. И због тога ће свако ко представља препреку тој „влади“ бити оптужен за чињење међународних злочина.
[1] Међународни кривични суд – предмет против Либије // http://www.fsksrb.ru/fond-strateske-kulture/ostalo/medjunarodni-krivicni-sud-predmet-protiv-libije/
[2] Situation in Libya: ICC Pre-Trial Chamber I issues a warrant of arrest for Mahmoud Mustafa Busayf AL-WERFALLI for war crimes // https://www.icc-cpi.int/Pages/item.aspx?name=pr1328
[3] Situation In Libya. In The Case Of The Prosecutor V. Mahmoud Mustafa Busayf Al-Werfalli. Warrant of Arrest // https://www.icc-cpi.int/CourtRecords/CR2017_05031.PDF
[4] У интервјуу агенцији «Интерфакс», 10. фебруара 2017. године, заменик Министра иностраних послова РФ О.В. Сиромолотов је охарактерисао позицију Русије у односу према Х. Хафтару на следећи начин: «У Москви полазе д тога да је он један од људи са „политичком тежином», који иа реалан утицај на распоред политичких снага у савременој Либији. Поред тога, Х. Хафтар је много учини и наставља да чини по питању борбе са терористима из «Исламске државе». Захваљујући њему земља је обновила извоз нафтне производње и почела добијати ресурсе, неопходне за решавање насушних социјално-економских проблема. Притом Либијска национална армија, по нашем мишљењу, може представљати костур будућих јединствених ооружаних сила земље…» // http://www.mid.ru/web/guest/foreign_policy/news/-/asset_publisher/cKNonkJE02Bw/content/id/2638085
[5] Види, на пример: http://www.mid.ru/web/guest/sovesanie-poslov-i-postoannyh-predstavitelej-rossijskoj-federacii-30-iuna-1-iula-2016-g./-/asset_publisher/sznBmO7t6LBS/content/id/2338047; http://www.mid.ru/web/guest/maps/ly/-/asset_publisher/wcPZCnhgb1aW/content/id/2538727
