Међународни кривични трибунали пред Генералном Скупштином Организације Уједињених Нација

226

Руководство два међународна кривична трибунала (Међународног трибунала за бившу Југославију и Међународног резидуалног механизма за кривичне трибунале – МТБЈ и МРМКТ) представило је 14. октобра текуће године извештаје о својим активностима пред нову сесију ГС ОУН. Као што је познато, руководство два трибунала је у ствари једна особа – Теодор Мерон. Дакле, као и обично, он се пред ГС ОУН појавио у две ипостаси.

Извештај председника МТБЈ као и увек, одликовао се лажљивошћу и цинизмом. Уколико би се изучавала делатност трибунала само по извештајима његовог председника у ОУН-у, могао би се стећи утисак о најправеднијем суду на свету. Међутим, добро је познато да то није тако. У вези са тим, интересантно је истаћи те лажи које су изнете у извештају председника трибунала.

У извештају се наводи како “Председник пажљиво координира своје активности са судијама у трибуналу, Канцеларијом за правна питања и Радном групом СБ ОУН, како би се смањио ризик од одлагања суђења и жалбених поступака”.[1] Из овога се може схватити да постоји ризик од одлагања суђења, али да самог одлагања нема, штавише, да се постојећи ризик постојано смањује. Ова лаж је посебно очигледна у контексту следећег одлагања датума изрицања пресуде  професору Војиславу Шешељу. А такође и у контексту дугог неспровођења жалбених поступака. На пример, у процесу “Тужилац против Николе Шаиновића и других”, рочишта су одржана тек четири године после изрицања пресуде у првој инстанци. А жалбена расправа у предмету “Тужилац против Вујадина Поповића” до дан данас није спроведена! За то време је успео да умре један од оптужених у овом предмету – Милан Гверо.

Не може се занемарити ни чињеница да је поред бројних резолуција СБ УН које су МТБЈ прописивале хитно окончање делатности, Теодор Мерон ипак изјавио да ће се делатност МТБЈ наставити у најмању руку до средине 2017. године! Међутим овај рок је привремен, јер је повезан са завршетком жалбеног предмета “Тужилац против Прлића и других”. Узимајући у обзир да се под “другим” подразумева још пет оптужених, то значи да се предмет може развлачити много дуже него до средине 2017. године, јер у правилима процедуре Трибунала не постоји временско ограничење по питању разматрања жалби (исто као што не постоји временски оквир за пресуде у првом степену, на пример оптуженом Шешељу још једном је ускраћено право на разуман рок суђења – и ником ништа, за то нико не сноси одговорност. Међутим, треба крајње опрезно примењивати појам “разумности” када је у питању МТБЈ…)

Треба истаћи и то, да је извештај председника МТБЈ тако кратког карактера, да не може адекватно да одслика реалност. Тако, на пример, излажући предмет Ратка Младића у извештају је речено следеће:

“Ратко Младић је по 11 тачака оптужен за злочине геноцида, злочине против човечности и кршење закона и обичаја рата, за које се претпоставља да су почињени у Босни и Херцеговини у периоду од 12. маја 1992. године до 30. новембра 1995. године. Претресно веће састављено је од судија: Ори (председавајући), Флуге и Молото. Суђење је почело 16. маја 2012. године, а изрицање пресуде је предвиђено за јули 2016. године”.[2]

Ово саопштење је задивљујуће по својој дрскости.Ни једног ретка, ни једне речи која информише о ономе што се дешавало у извештајном периоду – у овом “извештају” о предмету Ратка Младића једноставно нема! Руководство МТБЈ се једноставно изругује са државама-чланицама УН, “извештавајући” их на овај начин!

Да упоредимо шта је Т. Мерон прошле године извештавао ГС ОУН о предмету Р. Младића:

“Ратко Младић је по 11 тачака оптужен за злочине геноцида, злочине против човечности и кршење закона обичаја рата, за које се претпоставља да су почињени у Босни и Херцеговини у периоду од 12. маја 1992. године до 30. новембра 1995. године. Претресно веће састављено је од судија: Ори (председавајући), Флуге и Молото. Претпретресна конференција одржана је 24. априла и 3. маја 2012. Године, а Тужилаштво је уводну реч изнело 16 и 17. маја 2012. године. Тужилаштво је своје аргументе у овом предмету почело да износи 9. јула 2012. године”.[3]

Као што видимо – једна те иста пракса! Али што је најгоре, суштински нема никакве информације! Само датуми ових или оних рочишта.

Описујући предмет генерала Толимира, председник МТБЈ је утврдио само следеће:

“Пресуда је изречена 12. децембра 2012. године. Претресно веће састављено од судија: Фљуге, Миндуа и Ниамбе, прогласили су З. Толимира кривим за злочине геноцида, злочине против човепчности и кршење закона и обичаја рата. Толимир је осуђен на доживотну робију”.[4]

И то је све? Занимљиво је да је председник МТБЈ “заборавио” да напомене да ова одлука није донета једногласно, него већином од једног гласа. Судија Ниамбе је гласао против одлуке и изјавио је да никакви докази о кривици генерала Толимира на суђењу нису изнети. Тако да тврдња да је Толимир осуђен на доживотну робију “од стране Претресног већа састављеног од судија Фљугеа, Миндуа и Ниамбе” – је лаж која треба да доведе у заблуду државе-чланице ГС ОУН и да покаже да је пресуда донета од стране комплетног судског већа. Поставља се питање: како је могуће било кога прогласити кривим, још га осудити на доживотну робију, на основу стандарда доказивања која се примењују у МТБЈ “ван сваке разумне сумње”, уколико један од судија изјави да је оптужени невин. Да ли то значи да су неки од судија “неразумни”? Или је у питању манипулација са наведеним стандардима?

Представник Руске Федерације је у свом говору, иако је честитао Т. Мерону на још једном избору на место председника МТБЈ, изразио наду да “цео труд око избора неће бити узалудан и да МТБЈ под руководством господина Мерона и даље има могућност да постигне резултате прихватљиве за све државе”.

Руски представник је на жалост изјавио да се “у крајњем случају, ситуација у МТБЈ није погоршала” и чак је похвалио трибунал за изрицање ослобађајућих пресуда М. Перишићу и Ј. Станишићу-Ф. Симатовићу. Чак је то назвао и “исправљањем антисрпске пристрасности”. На жалост, ова изјава казује нам да говорник није баш тачно себи представио истинске разлоге за ослобађајуће пресуде овим оптуженицима. Апсолутно је немогуће давати изјаве о исправљању антисрпске пристрасности на фону онога што се догађа у предметима професора В. Шешеља и генерала Р. Младића.

На тај начин ми видимо да је руководство МТБЈ још једном успело да обмане државе-чланице ГС ОУН. Подметнувши им под плаштом “Извештаја о активностима” још једну глупост, која је уз то проткана лажним информацијама. Жалосно је што су они који су морали да увиде ту лаж и да затраже од Трибунала одговарајући извештај, били толико кратковиди…




[1]
 Двадесети редовни годишњи извештај Међународног трибунала за судски процесуирана лица, одговорна за озбиљна кршења међународног хуманитарног права, почињена на територији бивше Југославије од 1991 године // Документ ОУН: A/68/255 – S/2013/463, параграф 8.

[2] Документ ОУН: A/68/255 – S/2013/463, параграф 27.

[3] Извештај Међународног трибунала за бившу Југославију, Документ ОУН: A/67/214–S/2012/592, параграф 42.

[4] Документ ОУН: A/68/255 – S/2013/463, параграф 31.